Dužni kao Grčka

Ministarstvo finansija Grčke nalazi se u centru Atine, baš tamo gde su proteklih nedelja u više navrata izbijali žestoki sukobi. Prvo se policija sukobila sa oko 5.000 demonstranata koji su obeležavali godišnjicu smrti jednog mladića postradalog u sukobima sa policijom. Iz krize izazvane tom pogibijom prethodna vlada Kostasa Karamanlisa nikako nije mogla da se izvuče, makar da je pre toga izašla na kraj s požarima, poplavama i preskupom Olimpijadom. Radna nedelja novog ministra finansija Jorgosa Papakonstantinua počela je u znaku specijalne policije, koja je pod punom opremom štitila zgradu njegovog ministarstva od studenata-demonstranata i njihovih gostiju, italijanskih anarhista koji su vitlali crveno-crnim barjacima. Onda je usledio štrajk komunalaca, pa je Sintagma preplavljena đubretom. U petak je štrajk prekinut, da bi već u subotu ujutro policija demontirala dve bombe postavljene ispred Penzionog fonda grčkih medija ETAP-MME, osnovanog 2008, godine u okviru neke od reformi penzionog sistema, koja je izazvala tri generalna štrajka. U tako usijanoj socijalnoj atmosferi agencija Fič snizila je kreditni status Grčke na BBB+, napominjući da vlada Jorgosa Papandreua, koja već dva meseca upravlja zemljom, ne čini ni izbliza dovoljno da obuzda godišnji deficit, najviši u EU. Grčke državne obveznice odmah su pale na rekordno nizak nivo, a svi berzanski grafikoni krenuli su strelovito naniže. Ekonomija je imala bitnu ulogu u predizbornim platformama obeju vodećih grčkih stranaka: Nova demokratija je obećavala zamrzavanje, a PASOK povišenje plata. Činovničke plate (svaki četvrti Grk, na ovaj ili onaj način, ima državu za poslodavca) povećane su za 1,5 posto, odlukom nove vlade. Vladina statistika u Grčkoj čuvena je po nepouzdanosti. Ipak, retko se dešava da se odjednom ispostavi kako godišnji deficit neće biti 6 posto kao što je bilo predviđeno, nego duplo veći. Ubiranje poreza usporeno je proletos, pred izbore za Evropski parlament – veća ili manja spremnost poreske uprave da zažmuri pred neprijavljivanjem prihoda tradicionalno je sredstvo kojim sve grčke vlade pokušavaju da zadrže lojalnost birača – pa je preko leta stagniralo, da bi potpuno prestalo jesenas, pred parlamentarne izbore. Predizborno razmetanje pomoglo je da se deficit uveća. A kako je privreda slabila tokom finansijske krize, tako je jačala poreska utaja pa je, na primer, konstantno opadao budžetski priliv od PDV. Pod pritiskom Evropske komisije, koja se mršti zbog jednokratnih mera, Papakonstantinu kaže da će se smesta latiti strukturalnih reformi koje je njegov prethodnik odlagao. Mere za koje Evropa očekuje da ih Papakonstantinu predloži obuhvataju povećanje na 65 godina starosnog praga za odlazak žena u penziju, uvođenje veće konkurentnosti u čitav niz sada veoma zaštićenih profesija, od poslova javnog beležnika do poslova vozača taksija, i uvođenje petogodišnjih budžetskih ciklusa za ministarstva, što bi trebalo da spreči predizborno rasipništvo. Očekuju se radikalne promene i u fiskalnom sistemu. Sam Papakonstantinu, u intervjuu za NJujork tajms, kaže da bankrot ne dolazi u obzir (“Mi nismo Island, niti Dubai, i s pravom računamo na evropske fondove za strukturalni preobražaj”) ali ne razmišlja ni o smanjenju penzija (“Ionako su male”). “Nikakva restriktivna dijeta, sama po sebi, neće rešiti naše probleme”, kaže on, mada predviđa da će, smanjenjem troškova odbrane, javna potrošnja pasti za 1,8 posto. “Bitno je da ne dozvolimo zaustavljanje reformi, da smanjimo birokratski balast, da podstičemo preduzetnike i preusmerimo ulaganja u nove privredne grane, kao što su ekološki čista energetika i alternativni turizam. Posebno je važno da EU pokaže razumevanje za naš položaj i poverenje u naše državne obveznice.” Ovo poslednje će biti veoma teško, bar koliko i preorijentacija na alternativni turizam. A ako fiskalna reforma ide u smeru povećanja poreza (jednokratni dodatni porez od 10 posto na prošlogodišnji profit), teško da će delovati podsticajno na preduzetnike. Ministar brani strategiju po kojoj će dogodine deficit pasti na 9,1 posto i sumnja u ocenu agencije Fič: „Šta se to tako naglo promenilo u proteklih 40 dana da bi opravdalo ovo snižavanje rejtinga?”. Ubeđen je da Grčka zaslužuje da joj se pruži još jedna šansa, to jest da se rok koji joj je dat za smanjenje deficita (2010. godina) produži za još godinu dana. Da li će ekonomski podaci koji budu stizali iz Papakonstantinuovog ministarstva biti pouzdaniji od dosadašnjih, pita se britanski Ekonomist. Novi ministar je obećao da će već dogodine Državni statistički zavod postati nezavisna ustanova. Međutim, podaci koji se sada mogu dobiti menjaju se iz dana u dan. Sada se tvrdi da prošlogodišnji rast nije iznosio 2,9, nego 2 posto, da je Grčka ušla u recesiju ranije nego što je saopšteno i da je, umesto rasta od 0,3 posto u prvom tromesečju, zabeležila pad od 0,5 posto. Na prvi pogled ovo deluje kao naknadno poštenje, ali se možda radi o namernom umanjivanju rezultata prethodne vlade, kako bi se preuveličali rezultati nove. Ipak, jasno je da će ovogodišnji deficit biti dvostruko veći od očekivanog, iliti četiri puta veći nego što to dopuštaju Mastrihtska pravila EU. Ako se nešto bitno ne promeni, već 2011. ukupni deficit će iznositi 135 posto BDP. Budžetska revizija je pokazala da Grčka već godinu dana ne može da se izbori sa recesijom. Grčka se uzda u pomoć EU, zato što bi njen finansijski krah neminovno poljuljao evro, a mogao bi dovesti i do lančane reakcije; Španija, Portugalija i Irska već su u sličnoj rđavoj situaciji, a ni britanskoj privredi ne cvetaju ruže. To potvrđuje i OECD, čiji je vodeći ekonomista deset godina bio Papakonstantinu. Evropu je obuzeo strah, negde se javlja i srdžba. Zemlje se dele po tome sa koliko strogosti ili blagonaklonosti posmatraju situaciju u Grčkoj. „Naše grčke kolege znaju šta treba da urade ali im je očigledno teško i moramo im dati vremena za to”, poručuju iz Stokholma. Helsinki, pak, priznajući da skoro u svim zemljama EU postoji budžetski deficit, zahteva “verodostojne informacije” i čvrste garancije da iz Grčke neće stići neko novo neprijatno iznenađenje. U međuvremenu je nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila da EU snosi „zajedničku odgovornost” za zbivanja u Grčkoj. „Ono što se dogodi u jednoj zemlji članici utiče na sve ostale, posebno kada imamo zajedničku valutu”, naglasila je Merkelova odlučno se založivši za pomoć Grčkoj. U jednoj stvari Grčka i Nemačka su na istoj strani: obe krše Mastrihtska pravila, samo na sasvim suprotan način - Grčka prekomernim deficitom, Nemačka inflatornom stopom nižom od planirane. Tako se ponovo zahuktava polemika oko monetarne politike Evropske centralne banke, koja je, kako izgleda, saobražena potrebama severa Evrope, ma koliko da je jugu već odavno potreban drugačiji ekonomski recept u vidu jeftinog novca, niskih kurseva i niske i ravnomerne, ali stalne inflacije, one koja deluje podsticajno. Monetaristički pristup donosi, kako ocenjuje Adrijan Pabst u Gardijanu, samo dug, deficit i docnju, bez obzira na strogi nadzor centralne banke nad fiskalnom politikom slabijih privreda. Pod prozorima Ministarstva finansija sada je sve očišćeno i postavljena je božićna jelka, ukrašena plavim i belim svetlucavim ukrasima. Gizdavu petnaestometarsku metalnu konstrukciju policajci danonoćno čuvaju, da je ne bi zadesila sudbina prošlogodišnje jelke, koju su demonstranti spalili.