Bitka za 500 miliona evra

Centralna banka se sprema da popusti uzde monetarne politike i demobiliše bar deo od oko tri i po milijarde evra zarobljenih u obaveznim rezervama (2,5 milijarde deviznih i milijardu evra u dinarima). Pošto NBS obećava znatno smanjenje obavezne rezerve, u novčanim tokovima bi se moglo očekivati više para, po nekim računicama čak i pola milijarde evra. Kada obavezne rezerve padnu, onda one poslovnim bankama neće moći da budu izgovor što su im skupi krediti, tvrde u NBS. „Odleđeni“ novac s nestrpljenjem očekuje domaća privreda kojoj je ministar ekonomije Mlađan Dinkić u ponedeljak (8. februara) obećao i pregršt subvencionisanih kredita i raznih vrsta finansijske pomoći. Iz stručnih krugova se, međutim, mogu čuti upozorenja da bi pare od oslobođenih obaveznih rezervi mogle završiti preko granice, a ne na računima preduzeća radi pokretanja proizvodnje i podizanja likvidnosti. Rizik od smanjenja kreditnog potencijala preti i od zahteva bankara koji smatraju da treba da se preispita dogovor koji je prošle godine postignut u Beču o tome da se ne smanjuje kreditna aktivnost banaka do kraja ove godine. Herbert Stepic, predsednik Rajfajzen banke, izjavio je da nema smisla zadržavati novac koji miruje. „Razgovaraćemo sa NBS o tome da se ’formalizuje dogovor’ iz Beča i da se postepeno smanjuje kreditna aktivnost u skladu sa potrebama tržišta. Ako kojim slučajem tržište počne da raste i nastane potreba za kreditima, nećemo menjati našu izloženost. Ukoliko tržište ne bude raslo, nećemo povlačiti velika sredstva, već ćemo se postepeno prilagođavati kako bi ekonomičnije raspolagali svojim kapitalom i likvidnošću“, izjavio je Stepic, u očekivanju razgovora koji bi trebalo da se održe u martu. U NBS tvrde da će se odluka o relaksaciji sistema obavezne rezerve, ukoliko ovaj potez bude dobio blagoslov Međunarodnog monetarnog fonda, realizovati postupno, tokom 12 meseci. Devizna i dinarska sredstva neće biti dostupna preko noći, podvlače u centralnoj banci, pa neće biti ugrožena makroekonomska stabilnost. Prema rečima Gorana Nikolića, iz Instituta za evropske studije, ako bi se stopa obavezne rezerve sa sadašnjih 40 spustila na 30 odsto, od dve milijarde evra obavezne rezerve na deviznu štednju, oslobodilo bi se oko 500 miliona evra. Pravi efekti smanjenja restriktivnosti monetarne politike osetiće se, kako tvrde u NBS, tek u prvom kvartalu naredne godine. Osim što bi se, odlukom NBS o smanjenju stope obavezne rezerve, potencijalno više novca našlo u novčanim kanalima, cilj je i da se smanje kamate. Privrednici, naime, tvrde da banke ne nude dovoljno jeftinih pozajmica. Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, ističe da bankarskom sektoru ni ove godine neće biti lako, jer i kada se smanje obavezne rezerve i ukinu izuzeća koja su važila za pojedine vrste kredita, moguće je da će ta stopa opet biti visoka, pa i da od pojeftinjenja pozajmica ne bude ništa. “Iako bi oslobađanje određene sume bilo povoljno i za stabilizaciju kursa, jer bi se devize konvertovale u dinare, postoji opasnost da se evri iznesu iz zemlje. To ne bi umirilo devizni kurs, naprotiv destabilizovalo bi ga. Izlazak deviza iz zemlje smanjio bi i devizne rezerve, što je najveći rizik relaksacije sistema obaveznih rezervi”, kaže Ivan Nikolić i podvlači da neće biti jednostavno realizovati ove mere. Stopa obavezne rezerve, inače, nije jedinstvena za svaku banku i zavisi od kredita koje je odobravala, pošto su neki bili izuzeti (hipotekarni, pozajmice koje je subvencionisala Vlada, ali i deo sredstava koji banke povlače iz svojih centrala), pa se nominalna stopa na deviznu osnovicu kretala od 40 do 45 odsto, a na dinarsku deset odsto. Jedan od ciljeva NBS je da sada uvede jedinstvenu i dovoljno transparentnu stopu. Goran Nikolić upozorava da je priča o smanjenju obaveznih rezervi počela pod pritiskom velikih banaka čije se centrale bore sa nelikvidnošću. Zbog toga, i po njegovom mišljenju, postoji opasnost od odliva deviza i pada ukupnih rezervi. Vladan Manić, član Izvršnog odbora Marfin banke, kaže da „ne veruje da bi kapital otišao iz zemlje, već da će mu samo pasti cena“. Prema rečima Zorana Drakulića, vlasnika „Ist pointa“ država mora da onemogući odliv „deblokiranog“ novca, jer samo u tom slučaju smanjenje obaveznih rezervi ima smisla. „Centralna banka bi trebalo da postavi uslov poslovnim bankama da taj novac ne iznose, već da ga plasiraju na domaćem tržištu. Do sada nismo mogli da dobijemo dugoročne pozajmice za investicije. Tu meru će dopuniti, kako je obećao ministar ekonomije Mlađan Dinkić, i državne subvencije kamata za investicije i likvidnost izvoznika u vrednosti do osam miliona evra“, kaže Drakulić. Da podsetimo, zahtev za smanjenjem obavezne rezerve bio je jedan od glavnih u pismu koje je pre dve nedelje Vladi i centralnoj banci uputila Privredna komora Srbije. NJihova želja će po svoj prilici biti uslišena, ali da li će se „opariti“ krajnje je neizvesno. Privreda, fudbal i nacionalna promocija Zašto može Slovenija a ne može Srbija Slovenija se pomalo neočekivano plasirala na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Južnoj Africi, Ovaj uspeh fudbalera dobro je došao turističkim radnicima za povećanje prepoznatljivosti Slovenije kao turističke destinacije. Jedna akcija je usmerena na britansko tržište, na kojem je slovenački turizam prošle godine zabeležio veliki pad broja posetilaca. Da bi povratila pozicije u Velikoj Britaniji, Slovenija, odnosno njene turističke agencije, pokreću akciju „Kladite se na Sloveniju“. NJome se britanskim turistima nude povraćaj 25 odsto turističkog paketa, uplaćenog do 10. juna, ukoliko se Slovenija plasira u drugi krug takmičenja, 50 odsto ukoliko uđe u polufinale, a svih 100 odsto ako Slovenija osvoji titulu svetskog prvaka. Budući da Engleska u Južnoj Africi igra u grupi sa Slovenijom, slovenački promoteri turizma očekuju dobar odaziv. Slovenačka turistička organizacija namerava da uskoro ovu akciju predstavi sportskim medijima na konferenciji za štampu u Londonu. Na ovom događaju će učestvovati i selektor fudbalske reprezentacije Matjaž Kek. STO takođe planira da iznajmi pab u centru Londona, koji bi pre svetskog prvenstva i za vreme njega služio kao centralni informacioni punkt za britansku fudbalsku, stručnu i opštu javnost kao i za medije. Cena promotivne aktivnosti samo u Velikoj Britaniji, kretaće se oko 230.000 evra, od čega će oko 30.000 evra otpasti na troškove zakupa paba. Plasman fudbalske reprezentacije Srbije na Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi proslavljen je u Beogradu i širom zemlje burno i uz veliku euforiju. I na tome će se po svoj prilici stati. LJiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije, kaže za NIN da za sada neće organizovati neke posebne promocije u cilju privlačenja većeg broja turista. „Rano je još uvek za tako nešto, obično šaljemo propagandni materijal sa ekipama koje nas predstavljaju na nekom sportskom događaju.“ Čerovićeva dodaje da TOS radi sa veoma ograničenim materijalnim sredstvima: „Sa budžetom kojim raspolažemo od dva miliona evra na godišnjem nivou, ne možemo praviti neke velike kampanje. Poređenja radi, Hrvati izdvajaju 40 miliona evra“, zaključila je LJiljana Čerović. S. M. V. Uporedna praksa Hrvatska ima jedinstvenu stopu od 14 odsto, a Rumunija, koja je uporediva sa našom zemljom, na domaću valutu, lev, zaračunava 15, a na devize 25 odsto. Crna Gora ima jedinstvenu stopu od deset odsto, u Makedoniji važe tri različite, deset na denare, 20 na denare sa valutnom klauzulom i 13 na devize, dok u zemljama Evropske unije važi stopa od dva odsto.