Sa Italijanima u trku za Luku Bar

San državnog vrha Srbije da srpske firme kupe Luku Bar, a Srbija dobije izlaz na more, sve je bliži realnosti. Polemike oko cene i potrebnih ulaganja u ovaj projekat ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić smatra nepotrebnim, jer tvrdi da država neće imati velike troškove (barem ne kod kupovine barske luke), dok nas rekonstrukcija pruge Beograd - Bar, kako kaže, svejedno čeka, nezavisno od ove kupovine. Ministar za infrastrukturu u tome vidi i politički i ekonomski interes Srbije, čime objašnjava učešće države na tenderu za Luku Bar, koja je radi toga i osnovala firmu „BB kargo“. „Kupovina Luke Bar je interes Srbije i država u tome mora da učestvuje, više strateški, nego finansijski. Naravno da Srbija ima i politički interes da izađe na more, ali radi se pre svega o ekonomskom interesu srpske privrede, ali i 4,5 miliona građana Srbije, koji gravitiraju ka barskoj pruzi. Nema govora o nekakvoj okupaciji, kako me to pitaju pojedini crnogorski novinari ili nečem sličnom“, tvrdi u razgovoru za NIN Milutin Mrkonjić, objašnjavajući da kupovina Luke Bar državu neće koštati skoro ništa, tj., kako precizira, svega 10.000 evra koliko je do sada uloženo. „Sve plaćaju preduzeća okupljena u konzorcijumu oko MK komerca. Nema govora da će državu to da košta 10 ili 20 miliona evra, kako se priča. Drugo je pitanje ulaganja u barsku prugu, čiji remont nema veze sa kupovinom Luke Bar. To će država morati da uradi, naravno iz međunarodnih kredita“, kaže Mrkonjić. NIN-ov sagovornik dalje izražava očekivanja da će se na tender, koji traje do 31. marta, srpski konzorcijum, predvođen MK komercom Miodraga Kostića, pojaviti zajedno sa italijanskim firmama, sa kojima je stalno u pregovorima, a veruje i da će konzorcijum naknadno biti ojačan i kompanijom Ist point Zorana Drakulića. „Očekujem da će se i Drakulić uključiti u taj konzorcijum, nešto kasnije. Pisao mi je da je zainteresovan, jer je najlogičnije da prevozi robu iz Sevojna u Bar, a ne u rumunsku Konstancu. Ali tamo već ima zakupljene silose. Činjenica da je odustao od kupovine Jugoslovenskog rečnog brodarstva, u koje je ušao zbog transporta u Konstancu, može značiti da ozbiljno razmišlja o Luci Bar“. Koje domaće kompanije su još u konzorcijumu za kupovinu Luke Bar i zašto očekujete da će se italijanske firme pridružiti? MK komerc je okosnica, a učestvovaće i Viktorija grupa i US stil. To su najveći partneri, a ima i drugih. Osim toga, zainteresovani su i Italijani, sad mi je bila treća grupa italijanskih privrednika, koji žele da učestvuju u tome. Još nije kasno da se napravi italijansko-srpski konzorcijum, jer je tender produžen do kraja marta. Italijani su jako zainteresovani za Koridor 11, koji bi povezivao Bari i Temišvar. Između 20.000 i 50.000 italijanskih kompanija posluju u Rumuniji i put Bari - Bar - Beograd - Temišvar najkraća im je veza. Italijanska vlada finansira izradu studije projekta za Koridor 11, a u saradnji sa njima ćemo mnogo lakše kandidovati ovaj koridor za evropske fondove i pomoć. Deo tog projekta je i kupovina Luke Bar. Stručnjaci tvrde da je za ozbiljnu rekonstrukciju barske pruge potrebno oko dve milijarde evra, a za čitav paket sa Lukom Bar, u koju takođe treba ulagati i blizu tri milijarde evra. Nije li to rasipanje novca kad se mučimo i Koridor 10 da završimo? To su besmislice. Paket „Luka Bar & barska pruga“ koštaće ukupno nekoliko stotina miliona evra. U rekonstrukciju pruge, kod koje neće biti nikakve promene gabarita tunela, već samo opreme, dakle, šina i elektrifikacije, treba uložiti od 200 do 250 miliona evra kroz Srbiju i stotinak miliona evra kroz Crnu Goru. Danas njom godišnje ide oko milion tona robe, a nakon radova, koji će trajati najmanje dve godine, biće spremna da primi sedam miliona tona. Na barskoj pruzi se 34 godine ništa nije radilo, ona nije pipnuta, iako su remonti neophodni na 10-15 godina. Znači, u to moramo da idemo. Što se tiče Luke Bar, ja procenjujem da treba uložiti oko 70 miliona evra da se produbi lučki gaz i to je sve. Ja više u to ne bih ulagao. Plan je da se kupi i crnogorski Monte kargo, odnosno pravo transporta crnogorskim prugama. Crnogorci traže 20 miliona evra za to, a verujem da ta cena može da se obori. Dakle, ceo paket ne može biti tako skup kako analitičari pričaju. Hoće li to poreske obveznike koštati kroz veće subvencije železnici, jer ćete na zahtev biznismena koji žele da kupe Luku Bar oboriti cene transporta na domaćim prugama? Tačno je da cena transporta na domaćim prugama mora da padne, ali to ne znači veće subvencije za železnicu, naprotiv. Moramo imati niže cene transporta da bi železnica bila rentabilna. Sada transport kod nas košta oko 25 evra po toni, a treba da padne na 15 evra, kao što je u okruženju. Zato sada idemo u reformu železnice. To pre svega znači da se odvoji transport od infrastrukture. Transport mora da se liberalizuje i da bude otvoren, slično otvorenom nebu u avio-saobraćaju. Ko bude želeo, moći će da konkuriše za licencu, da kupi vagone i sam obavlja transport. Prvi će se Miodrag Kostić uključiti u to, jer čovek samo traži da ga pustimo da obavlja transport, a sam će da angažuje vagone i da prevozi tri miliona tona robe barskom prugom. I treba ga pustiti, i to odmah. Što se tiče subvencija železnici one moraju da se ukinu, verovatno ne sve, od sledeće godine, ali deo sigurno. Dakle, reforma železnice mora da se završi u ovoj godini, a da pokušamo da ne otpuštamo tih 20.000 radnika. Šta se dešava sa ruskim kreditom od 800 miliona dolara koji treba da ide u infrastrukturu? Gde je zapelo? Gde je zapelo? Nemamo projekat za Beogradski čvor, verovali ili ne. To je moja sramota, jer sam ja radio na tome 30 godina i ostavio projekte u CIP-u, ali ih danas nema. Rusi su došli i ja ih odveo na železnicu da snime stanje, kad tamo utvrdimo da nema projekta za to. Sad im tek spremamo projekte i za tih 800 miliona dolara kandidujemo dva projekta: Beogradski čvor, za koji nam treba oko 350 miliona evra i prugu Valjevo - Loznica, vredan 250 miliona evra. To je ukupno 600 miliona evra ili 800 miliona dolara. Šta je sa ruskim uslovom da deo kredita bude u njihovoj opremi i da rade njihove firme, protiv čega ste se nedavno pobunili? Kod svih takvih kredita je normalno da država koja daje kredit uposli i svoje kapacitete. Obično je to 40-45 odsto vrednosti posla. Kod kineskog je to 49 za Kineze, 51 odsto za nas, slično će biti i sa ruskim kreditom. Ono protiv čega sam se bunio jesu ruske firme za puteve, jer nam oni tu objektivno ne trebaju. Ali na pruzi nam trebaju, jer mi nemamo mašine ni postrojenja za to. Rusi imaju odličnu tehnologiju za železnicu. Zato je dogovoreno da nam 150 miliona za Beogradski čvor daju u opremi, a slično će biti i sa prugom Valjevo - Loznica, koja će povezati barsku prugu i Republiku Srpsku. Tu relaciju su upravo Rusi tražili. Čak razmišljaju i da uzmu tu prugu u koncesiju. Kolika će biti kamata na ruski kredit? Oko toga se još borimo, ali ne sme biti veća od 3-3,5 odsto. I oni imaju veliki interes da uđu u taj posao i očekujem da ćemo vrlo brzo sve dogovoriti sa Rusima. Je li to sve što ćemo raditi na železnici u 2010. godini? Ne, radi se na železničkom Koridoru 10 nekoliko deonica ukupne vrednosti oko 300 miliona evra. Rade se deonice Inđija - Pazova, deonica kod Gilja i moramo da elektrificiramo deonicu od Niša do Dimitrovgrada. Naša je sramota da to još nije urađeno. Pa Bugari su nam uveli struju u Dimitrovgrad. Šta je suština? Pruga mora svuda da bude dvokolosečna, za brzine od 160 km pa naviše da bi bila evropski koridor i da ima mešoviti saobraćaj, dakle za sve vozove. Danas imamo jedan kolosek na deonicama Subotica - Novi Sad, Niš - Dimitrovgrad i od Niša do Vranja. To sve mora da se završi do 2015. godine. Međutim, Mađari su nam sada predložili drugi projekat. Oni planiraju da naprave dvokolosečnu prugu od Budimpešte do Subotice i traže da i mi uradimo isto od Beograda do Subotice. Tako bismo dobili prvi voz velike brzine u istočnoj Evropi, koji bi povezao Beograd i Budimpeštu, što bi bilo sjajno. O tome je Tadić pregovarao u Budimpešti i ja sam to prihvatio. Za taj projekat nam treba oko 900 miliona evra. Ako se odlučimo za njega, onda će milijardu i sto miliona evra, koliko vlada planira za železnički Koridor 10 do 2012. godine, biti potrošeno na prugu Beograd - Budimpešta i na završetak sada započetih deonica. Brza pruga ka Mađarskoj bi mogla da se završi u mandatu ove vlade, jer se radi o lakoj trasi. Ovi radovi na železnici će uposliti našu mašinsku industriju, od Fabrike vagona Kraljevo, Goše, Minela i drugih kojima treba posao. Zato Tadić danas više priča o železnici, nego o putevima, valjda zato što su putevi već krenuli i to ide svojim tokom. Na železnici nas tek čekaju veliki poslovi. Koliko ćemo kilometara drumskog Koridora 10 dobiti u 2010. godini? Ove godine počećemo da radimo 200 kilometara, a završićemo 100. U to će biti uloženo oko 650 miliona evra što domaćih što para iz kredita, a to upošljava oko 200.000 ljudi. Zato uvek kažem da je Koridor 10 naša šansa u krizi. Šta će se konkretno raditi? U martu počinjemo 110 km na severnom kraku od Novog Sada do Horgoša i do Kelebije i taj posao će verovatno dobiti domaći konzorcijum predvođen Nibens grupom. Dobro je da su se naše firme ujedinile i da su dale najbolju ponudu. Tih 100 km nas košta oko 10 milijardi dinara. Vlada ima četiri milijarde ove godine, a postigli smo dogovor da nas pobednik na tenderu kreditira sa šest, koje ćemo mu vratiti najranije sledeće godine. U aprilu će početi radovi i na deonici Levosoje - Neredovci, koja je trebalo da se finansira iz Helenik plana. Pošto Grci neće moći da daju pare, tih 100 miliona evra ćemo platiti sami, a pokušaćemo da napravimo isti dogovor kao za severni krak, dakle da deo damo iz budžeta, a deo da nas kreditira izvođač radova. Prvog aprila počinju i četiri lota na obilaznici Beograd, među kojima i deonica Batajnica - Dobanovci, gde smo konačno završili eksproprijaciju. Koliko ste platili zemlju Lazareviću, Vlahoviću, Čumetu i ostalima na tom potezu? Planirali smo za to oko 30 miliona evra, a ispalo je 25 miliona evra. To su bile uobičajene cene za tu lokaciju. Hoćemo li u ovoj godini graditi još neki put osim Koridora 10? Hoćemo, drugi prioritet je autoput Beograd - Boljare, koji košta oko 1,6 milijardi evra. Naša ideja je da za dve godine stignemo do Čačka. U ovoj godini radiće se deonica Ub - Lajkovac, za koju nam treba 80 miliona evra, a želimo to da napravimo po istom sistemu kao severni krak Koridora 10. Znači, mi ćemo dati 20 miliona iz budžeta, a od izvođača očekujemo da nas kreditira sa 60 miliona. Već imamo zainteresovanu kompaniju, Kolin iz Turske, koja će verovatno ući u ovaj posao, a možda ćemo čak dogovoriti i koncesiju. Koliko Srbija godišnje izdvaja na održavanje puteva? Evropska unija je procenila da održavanje naših magistralnih i regionalnih puteva košta godišnje 1,2 milijarde evra. Sada odvajamo samo 300 miliona evra za održavanje. Predložio sam da se to poveća na 500 miliona evra i to povećanjem putarine ili akcize na benzin. O tome ćemo tek da se dogovorimo. Čeka nas i reforma putne privrede, odnosno Puteva Srbije, koja ima puno problema. Ovo preduzeće je javno, ali nije na budžetu, jer se finansira iz putarine i akciza, gde je država uočila odlivanje novca. Zato je u igri i predlog da se ovo preduzeće pretvori u Direkciju za puteve i stavi na budžet, pa će biti mnogo manje mogućnosti za korupciju. Kako će se rešiti pitanje Alpine, koja je još u avgustu pobedila na tenderu za obilaznicu Dimitrovgrad? Hoće li dobiti posao iako nas tuži zbog koncesije? Moj stav je bio da Alpina, ako ide na nove tendere u Srbiji, mora prvo da povuče tužbu pred Arbitražom u Parizu, da uradi Bešku, koja kasni dve godine, i put od Nove Varoši do Kokinog Broda gde kasne godinu dana. Predložio sam da se pozovu vlasnici i da im se to kaže. Mi smo tu malo mrljavili, nismo baš tako uradili, ali smo se nekako dogovorili. Oni su obećali da će stopirati tužbu ako dobiju Dimitrovgrad, gde su dali najjeftiniju ponudu. Kad smo ih izabrali, oni su obavestili premijera da su zamrzli tužbu, a ne da su je povukli. O svemu smo obavestili Svetsku banku, koja kreditira ovu deonicu, i verujem da će Alpina dobiti posao, jer i po kriterijumima Svetske banke bira se uvek najpovoljnija ponuda. Ovu deonicu otvorićemo u maju, kao i još dve koje finansira Svetska banka, a to su Vladičin Han - Neredovci i Grdelica - Grabovnica. Jurimo da završimo Koridor 10 pre konkurentskog Koridora 4, koji ide od Budimpešte preko Bugarske i Rumunije i koji je 380 kilometara duži. Mislim da ga neće uraditi pre nas, jer imaju probleme u Bugarskoj sa mostom kod Vidina, ali tu će se voditi bitka za tranzit oko milion kamiona koji iz Turske idu ka Evropi. Milion kamiona znači 100 miliona evra godišnje od tranzita. Samo to za deset godina otplaćuje ceo Koridor 10.  Obilaznica Beograd (u mil. EUR) deonica cena Batajnica - Dobanovci 115 Gazela 33 Surčin - Bubanj potok 17 Orlovača - Bubanj potok 10 Ukupno 175 Napomena: iz kredita EBRD i EIB, radovi treba da počnu 1. aprila Izvor: Ministarstvo za infrastrukturu Pet puta pričao sa Milom Da li je tačno da je iz Vlade Srbije pre ulaska u posao kupovine Luke Bar kontaktirano sa Milom Đukanovićem kako bi se videlo da li je srpski kapital dobrodošao u Crnoj Gori? Ma kakvi. Ja sam jedini kontaktirao sa Milom, i to pet puta i pričali smo i o tome i o drugim stvarima. Ali nisam pitao da li je srpski kapital dobrodošao, jer je ekonomija nezaustavljiva i to ne mogu da pokvare neke političke razlike. Tadić me zapanjio Danas me svi pitaju zašto kasnimo na Koridoru 10, zašto smo prošle godine napravili samo 50 kilometara puta. Pa jedva smo i to uspeli da uradimo sa rasturenom privredom i sa našim preduzećima kojih skoro da nema u putnoj privredi. Koridor 10 je bio mrtav osam godina. Kad sam ušao u vladu, nismo imali isprojektovan ni jedan kilometar Koridora niti idejni projekat. Tada me je Tadić ubedio da uđem u Vladu, a ne Dačić, i to zato što je čovek shvatio da je infrastruktura prioritet. Nije mi delovao kao neko koga interesuju pruga i putevi, ali shvatio je stvari. Čovek me zapanjio, imao je strategiju, napravio je Nacionalni savet za infrastrukturu kojim predsedava. Naša strategija je završetak Koridora 10 do proleća 2012. i železničkog koridora do 2015. godine. Za putni koridor nam treba 1,5 milijardi, a za prugu 4,6 milijardi evra. I za to obezbeđujemo pare kod svetskih banaka sa najnižim kamatama. Pametna država na vreme misli o svojim velikim investicijama. Ova država sad najzad ima tu šansu, ima strategiju, zna prioritete. Za ovih godinu i po dana uspeli smo sve da isprojektujemo, da nabavimo pare i da uradimo tih 50 km. To je početak.