Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   21.10.2019. 11:17
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Рубрике
Друштво
Реч недеље
Људи и догађаји
Култура
Мини интервју
Догађаји недеље
Тевелогија
Осврт
Економија
Људи
Реч
Политика
Цитати
Перископ
Двоглед
ВИП коментар
Писма
Недељник
Топ техно
Life Style
Афоризми
НИН упитник
Свет
Колумне
Постекологија

 

Друштво

Реформа здравства
Здравље као роба

Идеја да сваки пацијент има свог изабраног лекара имала би смисла када би „изабрани“ добијао новац по броју излечених или добро лечених пацијената, а не само по броју оних који су свратили до њега

Опет нам предстоји реформа здравства, допуна реформе здравства, надградња или већ нешто што је веома значајно, а што је најављено као Предлог одлуке Плана развоја здравствене заштите.
И што је наставак реформи које је Светска банка оценила као сасвим успешне. На основу њихових података  здравство у Србији је на 46. месту од 133 земље, а колико је то значајно објаснио нам је  министар Томица Милосављевић – ради се о великом успеху јер нам здравствени систем „спада у прву трећину бољих ствари које Србија има“.
Иако аутори документа из Министарства здравља нису штедели речи хвале за саме себе, Удружење приватних лекара и стоматолога као и Удружење за заштиту права пацијената нису били баш фасцинирани. На прошлонедељној седници скупштинског Одбора за здравство изнели су низ примедби и затражили да се документ поправи бар у неколико кључних тачака. Том приликом су констатовали да их мало чуди што се „План усваја после осам година руковођења здравством од исте кадровске гарнитуре и да је право време усвајања овако значајног акта био почетак мандата 2002. године”, а да још више чуди “брзоплет и површан приступ изради овог документа”.
Одбор их је посаветовао да своје примедбе доставе у писаној форми, а образована је трочлана посланичка комисија која ће у наредном периоду размотрити има ли места побољшању понуђеног Плана. То баш и не личи на јавну расправу каква би доликовала једној тако значајној промени, али имајући у виду неке раније јавне расправе стиче се утисак да је ионако свеједно. Ако се и даље исти људи буду бавили истим проблемом онда нам у наредном периоду предстоји капитација и сигурно јединствен модел “избора” лекара.
Шта то конкретно значи и шта је спорно?
Пројекат капитације у примарној здравственој заштити подразумева плаћање домова здравља по глави пацијената, а предвиђено је да лекари добијају плате на основу броја “глава” које су прокњижили кроз картоне. Прокњижили, не излечили. То значи да ће убудуће примарна заштита (домови здравља) бити место на коме ће се лечење у највећој мери обављати, а пацијенти ће моћи да бирају лекара и то из области опште медицине, гинекологије, педијатрије и стоматологије. Министар здравља Томица Милосављевић је објаснио да је циљ реформе да сваки дом здравља постане превентивни центар и да сваки грађанин, од труднице, преко детета до старих особа треба да има прецизан календар обавезних услуга - од вакцине, систематских прегледа (до 35 година пацијенти ће бити позивани на преглед једном у пет година, од 35 до 50 на две, а старији од 60 једном годишње) до кућних посета.
Проблем је што се за примарну заштиту одваја између 18 и 25 одсто средстава, а стручњаци сматрају да ће након реформе то бити и мање.
„Највећи део, тј. око 70 одсто здравствених услуга би требало да буде на нивоу примарне заштите, јер су то превентивне и основне услуге које би изабрани лекар требало да пружа на начин на који то у Европи ради породични лекар. А то подразумева велики број услуга за које наши лекари нису обучени и које још дуго неће моћи да раде: ултразвучни преглед дојки, биопсија периферних промена било тумора или лимфних жлезда, плеуралне пункције…Међутим, ту су и најмање плаћене услуге, а проценат здравствених услуга и проценат средстава фонда којим плаћају поједине услуге зависи од нивоа здравствених установа, тако да је оно што се ради у секундарној или терцијалној заштити као нпр. операција дојки или стављање стента, неупоредиво скупље од услуге коју пружа изабрани лекар. То је посебно значајно због каснијег различитог здравственог осигурања, јер ће много људи, нажалост, наводно имати основно осигурање, основни пакет (оно што пре свега решава изабрани лекар), а питање је ко ће уопште моћи да добије и какав стент и да ли ће касније бити додатно осигурање за то или нешто слично. То су посебне приче, јер нама тек предстоји реформа здравственог осигурања и то је нови терен за харач” објашњава професор др Драгана Јовановић, бивша градска секретарка за здравство.
Постоји још нешто на шта наша саговорница указује, а у вези је са најавама да је имплементација породичне медицине подржана различитим пројектним активностима, као што су едукација тимова: „Превентивни прегледи везани за рано откривање најчешћих малигних болести жена су управо на примарном нивоу у ДЗ. Међутим, тек однедавно сви градски гинеколози пролазе базне и напредне курсеве, а едукација радиолога и рендген-техничара за рад на постојећим мамографима је у току. Али обука за ултразвучни преглед дојки и биопсије није започета. Огроман проблем је управо кадар: радиолога нема довољно за рад и без превентивних прегледа, патолога такође, налаз биопсије се чека по месец или два. Ове три специјалности се не школују ни приближно потребама, управо одлукама тзв. Комисије за кадрове при РМ здравља”.
Уз чињеницу да нам медицински кадар још увек није спреман за оно што га очекује, велики проблем је и чињеница да смо једина земља у Европи која није извршила приватизацију примарне здравствене заштите, а није нас мотивисало ни то што је Албанија тај посао завршила још пре четири године. Председник Комисије за реформу здравства у ДЛВ-СЛД (образоване 2005. када је донет сет најважнијих закона) примаријус Бранислав Кардашевић тврди да ништа од онога што су својевремено сугерисали није усвојено тада, а да тек сада можемо да видимо последице
„И Закон о здравственој заштити и о осигурањима су изузетно монополски, што је недопустиво. Ако смо ушли у капитализам морали смо све да ставимо на тржиште, без обзира на то да ли је приватно или државно, па ко преживи. Помињали смо случај Словачке: они имају два државна осигурања (војно и цивилно) и три приватна, а свако од њих јасно прописује услуге које се могу добити за тај и тај новац, а грађани се одлучују за оно што желе или што могу себи да приуште. Код нас постоји само једно – државно и најгоре је што вам оно не омогућава да са својим парама одете тамо где желите да се лечите, већ можете једино у државне установе ка којима вас усмеравају. И зато је смешно сада када нам нуде изабраног лекара, а можемо да бирамо само у државним домовима здравља“, каже др Кардашевић.
Реформатори потпуно игноришу то што се у Србији, као одговор на незадовољавајућу понуду у државној мрежи примарне здравствене заштите, протеклих деценија развио снажан приватни сектор који опстаје захваљујући пацијентима који услуге директно плаћају из џепа упркос обавезном плаћању осигурања у РЗЗО.
„Другим речима, преко 7.000 приватних лекара, стоматолога и апотекара су већ одабрани од стране пацијената и то по начелима истинског слободног избора, па је ’капитација’, без административне принуде већ извршена у Србији. Уосталом, недавно истраживање РТС-а је показало да 88 одсто грађана жели са здравственом књижицом да слободно бира лекара у приватном или државном здравству што потпуно делегитимизује овај „реформски“ пројекат лажног слободног избора лекара, а de facto наметања принудног избора искључиво у оквиру државног здравства“, каже др Драшко Карађиновић, портпарол Удружења приватних лекара и стоматолога.
Зорица Марковић, председница удружења за права пацијената Клуб „Здравље“ сматра да финансијску и економску страну здравства влада лоше схвата. Такође, уверена је да је појава обављања приватне праксе у државним установама лоша.
„Ако услугу могу да добијем пре подне, а они ме пошаљу поподне, онда је то манипулација и ја ћу као пацијент да идем код приватног лекара па ћу да знам шта плаћам, а не да поново плаћам оно што сам већ платила. Морамо да дефинишемо да ли је здравље општедржавно добро или је здравље роба. Ако је роба, а изгледа да јесте, јер нас стално убеђују да је здравље јако скупо (посебно нас убеђују они који раде у државној служби која се финансира из буџета) онда да видимо чија је. Ако је то моја роба онда ја хоћу да бирам. Прича о изабраном лекару је заиста фарса јер ако могу да бирам само у дому здравља онда не бирам ништа.
Али, ако се нешто драстично не догоди (а тешко да ће се догодити ако имамо у виду да ниједна струковна критика до сада није утицала на законе из здравства) мораћемо да се лечимо по обрасцу који нам је презентован, а који подразумева да изабрани лекар опште медицине има 1.600 пацијената, гинеколог 6.500, предшколски педијатар 800, а школски 1.600 пацијената. Лекарима ће плате зависити од тога да ли су примили све те пацијенте, а они већ сада у смени имају 45 до 50 пацијената, а понекада и 70. Није тешко израчунати колико времена могу да посвете пацијенту, а још лакше да ли ће их више интересовати да нас књиговодствено заведу или збиља збрину по цену да не остваре учинак и на штету сопствене плате.
Тим поводом је група изабраних лекара из домова здравља Јагодине, Ћуприје и Параћина недавно упутила писмо Лекарској комори и Српском лекарском друштву са молбом да их заштити од потпуне професионалне деградације, али и да заштити пацијенте којима ће бити ускраћена услуга. У писму се између осталог каже:
„Уместо племенитог и узвишеног избора особе којој ће поверити највредније што имају, а то је здравље, наши грађани добили су право да изаберу онога који ће од њих чувати средства или боље речено касу РЗЗО. Тако су изабрани лекари постали писари и евидентичари РЗЗО. У овом новом концепту до темеља је срушена улога медицине првог контакта, а стручни рад лекара обесмишљен. Многобројним административним мерама систем коришћења услуга у здравственој заштити је толико искомпликован да је довео до стварања огромног притиска на здравствене установе и особље, а последице свега су редови и гужве до граница неиздржљивости и огромно незадовољство корисника здравствених услуга. О последицама по здравље нације изјасниће се вероватно квалификовани аналитичари, али смо убеђени да нису безначајне“.
У низу примера које изабрани лекари наводе можемо да се уверимо да је њихова улога сведена на писање рецепата, шифара, евиденцију броја услуга, попуњавање образаца за помагала за која најчешће и не знају како изгледају и које издају специјалисти и упуте. Е, ту долазимо до највећег парадокса – лекар који је завршио факултет, специјализацију и неколико додатних не баш јефтиних курсева за звање „изабраног“ нема права сам да напише упут свом пацијенту за специјалисту ван матичне филијале, већ само да га физички испише на препоруку болничког лекара. Због тога у свом писму кажу да „све то нема смисла“ и додају: „Срамота је што немамо времена да свом пацијенту пружимо руку, погледамо га у очи и истински упитамо како је. Није етички, није морално, а најмање професионално не узети оболелом анамнезу, не прегледати га онако како начела струке налажу и не изабрати најкраћи пут којим ће његове тегобе бити отклоњене. И из тог разлога морамо и хоћемо јавно да кажемо да у постојећим околностима нисмо спремни да предузмемо нити моралну, ни материјалну, а ни кривичну одговорност за наше пацијенте и евентуалне последице по њихово здравље“.
Наравно да изабрани лекари не одбијају да лече пацијенте, једино што траже је време да то ураде. Баш као што ни лекари опште медицине не знају како ће га наћи, не знају ни гинеколози. Др Светлана Цвијановић, специјалиста јувенилне гинекологије у ДЗ Савски венац истиче да у раду на минутажу не постоји време за саветодавни карактер, а „прича је најјефтинија јер свака последица више кошта“.
Упркос примедбама, министар здравља Томица Милосављевић истиче да је „капитација велика њива коју тек треба да заоремо“. По свему судећи можда би било боље да ту њиву ипак прескочимо.



Сандра Петрушић



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли

Са Коштуницом морате бити опрезни. Не смете му се превише приближавати. Мени је сасвим довољан однос који сада имамо.

Томислав Николић, лидер СНС

Прочитајте све мисли

Друштво