Most ni na nebu ni na zemlji

NJih smo planirali da završimo 2016. godine, a most ćemo do tada da pokazujemo kao turistički eksponat. Tako je, ironično, gradonačelnik Dragan Đilas odgovorio, obilazeći prošlog septembra gradilište mosta preko Save kod Ade ciganlije, na novinarsko pitanje da li će i prilazne saobraćajnice biti izgrađene do oktobra 2011. godine kada bi trebalo da bude završen most. Mora da se gradonačelnik tog trena ujeo za jezik, jer ono što (mu) je tada možda izgledalo kao neslana šala danas je realna mogućnost. Štaviše, prava noćna mora. Jer, može se lako dogoditi da Beograđani krajem sledeće godine dobiju most, ali da nemaju odakle da se popnu, ni gde da siđu sa njega? Prema saznanjima NIN-a, toga se danas stvarno plaše i gradonačelnik i njegovi saradnici. I drugi NIN-ov izvor kaže da se u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, koja je nosilac ovog posla, od pojedinaca može čuti, doduše bojažljivo, kako izgradnja pristupnih saobraćajnica neće biti gotova „ni za tri godine“. Zvaničnu potvrdu, međutim, nismo dobili. Ivan Nikolić, pi-ar Dragana Đilasa, uputio nas je na Direkciju za građevinsko zemljište. Ali, konkretan odgovor na pitanje „može li se desiti da most bude sagrađen pre pristupnih saobraćajnica“, ni tamo nismo dobili? Umesto toga, Nenad Bajić, pi-ar Direkcije, kaže za NIN da je izgradnja pristupnih puteva već počela gradnjom petlje „Hipodrom“ koja će biti završena tokom ove godine. „Izgradnja preostalih pristupnih puteva počeće posle izbora izvođača radova, a dinamika radova će biti u skladu sa dinamikom izgradnje mosta“, tvrdi Bajić. Suprotno tome, stručnjaci saobraćajne i građevinske struke, sa kojima je NIN razgovarao, bez izuzetka tvrde da je pristupne saobraćajnice nemoguće sagraditi do kraja sledeće godine, pogotovo što taj veliki i složen posao nije (ako se ne računa nadvožnjak „Hipodrom“, koji je njegov manji deo) ni započet. Prema planu, most preko Ade sastoji se od tri segmenta: samog mosta te severnih i južnih pristupnih puteva. Za razliku od mosta koji se radi, izgradnja pristupnih puteva još nije počela. U Direkciji kažu da je u toku pretkvalifikacioni postupak za izbor izvođača radova na severnom delu, tačnije na novobeogradskoj strani, za koji postoji i glavni projekat. Nisu nam odgovorili kada će biti izabran izvođač, ali prema ranijim najavama to bi trebalo da se desi u avgustu ove godine. U isto vreme, u toku je tender za izbor projektanta i izvođača za južni deo pristupnih puteva, dakle za prilaz mostu sa Čukarice. Podsetimo, na konkursu za idejno rešenje za petlju „Radnička“, koji je završen pre tri meseca, nijedan od prispelih radova nije ispunjavao uslove konkursa. Ipak, komisija je odlučila da zajedno sa autorima dva prvoplasirana rada napravi rešenje koje će ispuniti postavljene zahteve. Arhitekta Branislav Jovin kaže za NIN da je cela građevinska struka mesecima upozoravala da će biti problema oko izgradnje pristupnih saobraćajnica. „Gazela je građena tri godine, a mostarska petlja četiri. Tvrdim da je ova petlja još komplikovanija, jer je most viši, a prostor za izgradnju saobraćajnica manji i da je ne mogu sagraditi u predviđenom roku. Rešenja za tu petlju nema, pa i ako je naprave to će biti iznuđeno i pogrešno rešenje, a u isto vreme i preskupo. Petlje će koštati najmanje koliko i most, u to nema nikakve sumnje“, kaže Jovin. LJubomir Kostić, iz Saveza građevinskih inženjera i tehničara, misli isto: „Oni su prvobitno čak planirali da prilazi mostu koštaju samo 20-30 odsto od troškova mosta, ali koštaće koliko i most, ako ne i više“, kaže Kostić. „Očigledno je da se vlastima u Beogradu žuri“, zaključuje Jovin, „jer nema primera da se glavni projekat i izvođač radova biraju u isto vreme“. Jovinov kolega, Mahmud Bušatlija, kaže da „može proći i deset godina“ dok most preko Ade ciganlije ne bude u funkciji. „Sve se i dešava zato što je izbrana pogrešna lokacija koja nije proistekla iz Generalnog urbanističkog plana Beograda iz 2003. godine. Tim planom lokacija mosta predviđena je na gornjem, a ne na donjem špicu Ade, dakle iznad Bloka 45, na logičnom mestu koje bi stanovnike Novog Beograda povezalo sa Čukaricom, rasterećujući pravac pored Sajma, ali i saobraćaj od Bloka 45 do Gazele. Ovako, ništa od toga se neće rasteretiti“. Bušatlija podseća da su se gradski čelnici oglušili na ranije upozorenja da na lokaciji koja je odabrana nema prostora za ispravno rešenje prilazne petlje sa čukaričke strane. „Sve mi se čini da je njihova namera bila da sagrade skup i nefunkcionalan most pa i po cenu da se njemu uopšte ne može pristupiti“, kaže Bušatlija. Nasuprot kolegama, Mihajlo Maletin, iz Akademije arhitekture Srbije, smatra da će sve ipak biti urađeno na vreme. „Oni su rešili da prave most i oglušili se o sva ranija upozorenja. Suprotno pravilima struke i zdravog razuma, prvo je odlučeno gde će stajati most, a kako doći do njega, na to se nije mislilo. Pošto neće hteti da priznaju da je od početka rađeno pogrešno, uveren sam da će prilazni putevi biti urađeni na vreme. Nakaradno, kao i sve do sada. Burgijanjem će napraviti kružni tok, petlju...“, kaže Maletin za NIN. Sumnju u mogućnost da izgradnja petlji počne od avgusta podstiče i nerešena eksproprijacija, odnosno imovinsko-pravni odnosi. Nedavno je grad sa preduzećem „Brodoremont“, koje se nalazi na novobeogradskoj strani, uspeo da se dogovori o visini odštete. Nakon višemesečnih pregovora i protesta radnika ovog preduzeća, koji su tražili 4,5 miliona evra odštete, dogovor je postignut i plaćeno je 3,5 miliona evra. Pored toga, da bi počela gradnja potrebno je iseliti i Rome koji su se nastanili oko Buvljaka. U toku je, kako smo saznali u gradskom sekretarijatu za inspekcijske poslove, evidentiranje objekata i lica koja tu žive, nakon čega će početi uklanjanje nelegalno podignutih objekata. Eksproprijacija sa čukaričke strane, gde još nema ni idejnog rešenja a kamoli projekta, biće još veći problem. Takođe, tu tek predstoji rušenje objekata Jugopetrola i okolnih građevina, ali nije poznato koliko bi to moglo da potraje. Konačno, najvažnije, ni približno se ne zna koliko bi mogla da iznosi odšteta koju grad (za sve to) treba da plati. S obzirom na peripetije oko iseljavanja Roma ispod Gazele, opravdano je sumnjati da bi i pripreme za izgradnju prilaznih puteva za most na Adi mogle potrajati godinama. Sve i da glavni projekat za petlju „Radnička“, ma kakav god bio, bude urađen brzo, a izvođači radova za saobraćajnice izabrani na leto. Lična karta mosta Objekat Dužina (m) Cena (u mil. EUR) Most 929 140 Pristupni putevi 16.762 70 Ukupno 17.691 210 Finansijska konstrukcija (u mil. EUR) Kredit EBRD 69,5 Kredit EIB 70 Budžet Beograda 70,5 Ukupno 210 Promena plana Prvobitan plan Beograda da se pristupne saobraćajnice finansiraju novcem iz gradskog budžeta, kasnije je promenjen. Skupština grada donela je krajem prošle godine odluku da se grad dodatno zaduži za most, tačnije za pristupne saobraćajnice i to 70 miliona evra kod Evropske investicione banke. Nenad Bajić nam kaže da su ugovorom sa EIB „utvrđeni svi uslovi povlačenja sredstava koji će početi po završetku postupka javnih nabavki“. Na osnovu iskustva sa povlačenjem novca pozajmljenog od međunarodnih kreditnih institucija, tih 70 miliona evra stići će onda kada sve bude spremno za gradnju saobraćajnica. Gotovi projekti, rešena eksproprijacija, izabrani izvođači... Ni dan ranije.