Kako da saradnja ne bude priznanje

Pogrešna je pretpostavka da bi, suočena sa dilemom Kosovo ili EU, Srbija izabrala EU. To se ne bi dogodilo, rekao je ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić u Budimpešti. Ministrov stav osnažio je i predsednik države Boris Tadić koji je, govoreći na Glavnom odboru stranke, rekao da „članstvo u EU ostaje najvažniji strateški cilj, ali da Srbija nikada neće pristati da bude ucenjena priznanjem nezavisnosti Kosova.” Nekoliko dana ranije međutim, vlastima u Beogradu je, sa daleko višeg mesta, postavljeno drugačije pitanje. Doneo ga je šef francuske diplomatije Bernar Kušner. Insistirajući da niko od Srbije ne traži da prizna nezavisnost Kosova, francuski diplomata je ponavljao “prijateljski savet” Beogradu – da što pre počne proces “opuštanja odnosa sa Kosovom”. U intervjuu za B92 Kušner je rekao da bi bez odlaganja trebalo krenuti u izgradnju dobrosusedskih odnosa. Upitan da li se, onda, pitanje Kosova neminovno nameće kao uslov evropskih integracija, Kušner je odgovorio da “nije uslov ali jeste neophodnost” i pojasnio:” Ne piše na nekom papiru ‘priznavanje Kosova’. Ne… Kažem da za ulazak ne postoji preduslov, ali pomalo je naivno misliti da te dve stvari nisu povezane, da se može ući u EU sa nerešenim problemom granice i mogućeg sukoba.” I Kušner je brzo dobio podršku od Hermana van Rompeja, predsednika EU, koji je stav da je “za dalje evrointegracije neophodna saradnja sa Kosovom na pragmatičan način”, preneo premijeru Mirku Cvetkoviću tokom njihovog prvog razgovora u Briselu. Da se na problem isto gleda i sa one strane Atlantika, pokazao je intervju nove ambasadorke SAD u Srbiji Meri Vorlik. Ona je “Blicu” izjavila da bi Vašington voleo da “Srbija nađe put da krene dalje u odnosima s Kosovom i da se fokusira na svakodnevna pitanja, poput carine, sudstva, struje, kako bi popravila kvalitet života svih građana Kosova”. Osim toga, i Vorlik smatra da je u interesu Srbije da ostvari saradnju sa drugim zemljama u regionu “kako bi postigle zajednički cilj priključenja EU.” Ma koliko takva očekivanja podizala temperaturu u Srbiji treba podsetiti da ona nisu nova. Još pre proglašenja nezavisnosti Kosova, u Beograd su stizali izaslanici zapadnih prestonica da prijateljski objasne da je nezavisnost Kosova neminovnost, kazna za zločine režima Slobodana Miloševića i da bi Srbiji najbolje bilo da, zarad napretka ka EU, što pre prihvati tu činjenicu. Nekadašnji politički direktor britanskog Forin ofisa, potom ambasador te zemlje u UN, na kraju prvi čovek britanske obaveštajne službe, DŽon Sojers, pokušao je da neprijatnu istinu saopšti savetom da se Srbija ugleda na Nemačku, poraženu u Drugom svetskom ratu, a ipak danas, uz prihvatanje odgovornosti iz prošlosti i posledica, vodeću silu u EU. Ambasadoru Nemačke u Srbiji, pokojnom Andreasu Cobelu, mandat je skratila jedna nespretno formulisana izjava kojom je upozorio da bi protivljenje Srbije “nadgledanoj nezavisnosti” moglo da otvori probleme u drugim delovima zemlje, gde bi Mađari, recimo, mogli da traže nazad Vojvodinu, kao teritoriju koja im istorijski pripada. U Evropskoj uniji ne postoji konsenzus o nezavisnosti Kosova. Pet članica ne priznaje nezavisnost, a svih 27 zemalja, međutim, očekuje nalaženje modaliteta za odnose Kosova i Srbije. Uostalom, rešavanje odnosa sa susedima je jedan od političkih kriterijuma za ulazak u EU, što je u slučaju balkanskih zemalja podignuto na posebno visok nivo. Niko, međutim, još nije definisao kako bi ta “dobrosusedska saradnja” izgledala i šta bi ona, u delikatnom odnosu Srbije i Kosova, tačno značila. Kušner kaže da bi “odličan početak” bilo omogućavanje Albancima sa Kosova da u centralnu Srbiju ulaze sa dokumentima države Kosovo, a svakako bi bilo dobro ukoliko bi Srbija prestala da blokira njihovo samostalno učešće na međunarodnim skupovima. Beograd odbacuje ove ideje. Zapadu se, navodno, naročito ne dopada ideja, da po dobijanju savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu, Srbija zatraži novu sednicu Generalne skupštine UN kako bi se pribavila saglasnost za početak nekih novih razgovora o Kosovu radi postizanja rešenja koje, po oceni predsednika Tadića “ne može biti takvo da jedna strana dobije sve a druga ništa”. U određenim diplomatskim krugovima i danas tinja nada utemeljena na, kako se objašnjava obećanju, da će za vlast koju čine demokrate predsednika Tadića, koji je dobio snažnu podršku u vreme poslednjih izbora, Kosovo prestati da bude dominantna tema. Jedan neimenovani zvaničnik EU poverio se dopisniku sajta EUOBSERVER (izdanje nemačke medijske grupe WAZ), da je Beogradu čak upućena i otvorena poruka da se više neće tolerisati kritika zemalja koje su priznale nezavisnost, naročito ne tokom putovanja ministra Jeremića u zemlje koje to još nisu učinile, a pod pritiskom su da učine. Isti izvor objašnjava da su u EU verovali u uveravanja da predano zalaganje za obranu Kosova, ministra spoljnih poslova, treba shvatiti najpre kao njegov doprinos odbrani predsednika Srbije od nacionalista u zemlji. Bernar Kušner demantovao je da je takva nota u Beograd prosleđena upravo iz kabineta predsednika Francuske, ali potvrđuje da je “određen broj evropskih zemalja želeo da upozori na aktuelni razvoj događaja”, i dodaje da misli da je to bilo pozitivno upozorenje. Odgovarajući na poziv Kušnera o dobrosusedskim odnosima, Borko Stefanović, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova i šef kabineta ministra Jeremića pojasnio je da oni mogu da se razvijaju sa Makedonijom ili Hrvatskom ne i sa Kosovom”. Upitan zašto Srbija odgovara na pitanje “Kosovo ili EU” iako ga niko ne postavlja, Stefanović je rekao da takav potez treba razumeti kao “preventivnu ulogu diplomatije” te da nema razloga za nervozu u zemlji, jer se do te dileme nije ni došlo. Što se saradnje sa Kosovom tiče, Stefanović smatra da je ona definisana u Sporazumu o šest tačaka, koji je napravljen sa UN-om i koji je omogućio uspostavljanje misije Euleks na Kosovu. Nevolja je u tome što osim Beograda, malo ko pominje tih šest tačaka. Na Kosovu se daleko više govori o planu evropskog izaslanika Pitera Fejta i Prištine, da se neposlušni Srbi sa severa Kosova integrišu u sistem nezavisne države, koju Fejt promoviše uprkos obavezi Euleksa da bude “statusno neutralan”. Bivši ambasador u Francuskoj Predrag Simić, smatra da bi Srbija trebalo da izbegne dilemu “Kosovo ili EU” i morala da pokuša da odgovori na zahtev EU da pronađe modalitet komunikacije sa Kosovom, ne ugrožavajući svoj suverenitet i integritet. Ukoliko se odluči da odbije svaki poziv iz Brisela na saradnju, Srbija bi mogla da bude suočena sa modifikovanim zahtevom koji bi možda i bio preformulisan onako kako odavno predlaže Ričard Holbruk “ili Kosovo ili EU”. Politika Slobodana Miloševića pokazala je da se insistiranjem na “ili-ili” u krajnjem ishodu ne dobija nijedno, podseća Simić. Prvi test kooperativnosti Beograda je regionalna konferencija koju u Kranju organizuje Slovenija, 20. marta. Slovenački premijer Borut Pahor, u trenutku štampanja ovog teksta, još nema rešenje kako da za isti sto postavi i predsednika Srbije i predstavnika Prištine, po formuli koja bi bila prihvatljiva za obe strane. Beograd insistira na prisustvu Unmika, Hašim Tači tvrdi da su Albanci poziv dobili kao suverena država. Pokušavajući da ubedi strane na saradnju, Pahor u pomoć priziva opet Amerikance doduše u vidu parafraze čuvene izjave bivšeg predsednika DŽona Kenedija, i kaže: ne pitajte samo šta EU može da učiniti za nas, nego i šta i vi možete da učinite za EU.  Sonja Liht: Nema uslovljavanja Poruke koje je nedavno, tokom svoje posete Beogradu, preneo šef francuske diplomatije Bernar Kušner, da priznavanje Kosova ne predstavlja uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju, već „neophodnost“, za Sonju Liht, predsednicu Fonda za političku izuzetnost, ne predstavljaju nikakvu novost. Već je, kako kaže, više puta rečeno da niko neće uslovljavati ulazak Srbije u EU priznavanjem nezavisnosti Kosova, jer je to u nadležnosti pojedinačnih država, a ne administracije u Briselu. - O neophodnosti se, govori u smislu saradnje u okviru regiona i dobrosusedskih odnosa, jer EU računa sa celim zapadnim Balkanom, a to uključuje i Kosovo – kaže za NIN Sonja Liht, koja je istovremeno i predsednik spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova. Proces integracije u EU, prema njenim rečima, ne može da bude odvojen od regionalne saradnje kaže Liht i dodaje da se mora naći način da se uspostavi dijalog, ali ne o statusu, nego o funkcionalnim pitanjima, jer će neka vrsta institucionalne saradnje između Beograda i Prištine morati da se uspostavi. Ona podseća da je i predsednik Srbije govorio o tome kako će posle mišljenja Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, tražiti nove mogućnosti za funkcionalnu saradnju. Istovremeno mora da bude nastavljen dijalog sa ostalim zemljama regiona koje su priznale Kosovo. One će nastaviti da pozivaju Kosovo na sve regionalne skupove, a na Srbiji je da u dijalogu sa njima nađe način da se poštuje njen stav da predstavnici institucija i vlasti iz Prištine učestvuju pod imenom na kojem Beograd insistira. Bojkotovanje tih skupova, odvelo bi zemlju u samoizolaciju, a samoizolacijom ukidate sopstvenu budućnost – ocenjuje Liht. Ona podseća da je i Makedonija pristala da na regionalnim skupovima učestvuje pod nazivom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, na kojem insistira Grčka, baš zbog toga da ne bi upali u samoizolaciju. Iako postoje ocene da bi Srbija, nakon što Međunarodni sud pravde saopšti svoje mišljenje, mogla da pokrene inicijativu za donošenje nekakve nove rezolucije u Savetu bezbednosti UN, Sonja Liht ne veruje u takav scenario. Ona ne vidi da takvo raspoloženje postoji čak i među stalnim članicama Saveta Bezbednosti koje nisu priznale Kosovo, a ne veruje ni da u Srbiji postoji interesovanje za takav manevar. Upravo zato i ne misli da poruke zvaničnika evropskih država imaju za cilj da odvrate Srbiju čak i od same pomisli da se upusti u jedan takav posao. - Treba da prestanemo da se bavimo stvarima koje su malo izgledne i da počnemo da se bavimo realnim stvarima. Poruke koje stižu od evropskih zvaničnika nemaju veze sa UN, nego sa samom EU, sa namerom i strateškim opredeljenjem da Srbija postane članica Unije. Zato mi treba da vodimo računa o našem odnosu prema EU, to je naš prioritet, i u tom smislu treba i nastaviti aktivnosti – ocenjuje Sonja Liht. Na pitanje da li se u te aktivnosti uklapa i izjava ministra spoljnih poslova Vuka Jeremića da greše oni koji misle da bi, u slučaju da mora da bira između EU i Kosova, Srbija izabrala EU, ona odgovara da tu izjavu pre svega gleda kao hipotetičku, jer, kako kaže, takav uslov niko ne postavlja. Đorđe Vukadinović: Ništa novo I Đorđe Vukadinović, urednik „Nove srpske političke misli“, ne misli da je francuski ministar spoljnih poslova Bernar Kušner rekao nešto novo kad je u Beogradu izjavio da priznavanje nezavisnog Kosova nije uslov, ali jeste neophodnost na evropskom putu Srbije. Kušner je, kako kaže, vrlo otvoreno, mada pristojno, ponovio ono što se čuje već mesecima, ako ne i godinama, a to je da se od Srbije ne traži da formalno prizna nezavisnost Kosova, ali se traži da ni na koji način ne ometa put evrointegracija Kosova, ako se o tome uopšte još može govoriti, odnosno da ne stoji na putu priznavanju Kosova kao nezavisne države od strane drugih zemalja. - Samo još aktuelna vlast u Beogradu veruje da su pitanje statusa Kosova i ulaska Srbije u EU odvojena pitanja – dodaje Vukadinović za NIN. On ne isključuje mogućnost da poruke takve sadržine, koje su osim iz Francuske nedavno stigle i iz Nemačke, imaju za cilj da Srbiju upozore da pred Ujedinjenim nacijama, nakon što Međunarodni sud pravde iznese svoje mišljenje o samoproglašenoj nezavisnosti Kosova, ne otvara pitanje donošenja nove rezolucije o južnoj srpskoj pokrajini. Niko, kako kaže, ne očekuje od Srbije da prihvatimo nezavisno Kosovo, ali postavljaju pitanje koliko ćemo se odlučno protiviti tome, i koliko ćemo istrajavati. - U EU su vrlo protiv bilo kakve nove rezolucije, kao i protiv srpskog lobiranja među zemljama koje nisu priznale Kosovo, da to i ne učine. NJima to veoma smeta – kaže Vukadinović, ocenjujući da jedinu nadu Srbiji, kao i priliku da i dalje vodi politiku „dvostrukog koloseka“, može da pruži nejedinstvo u samoj Uniji po pitanju nezavisnosti Kosova. On ističe, međutim, da bi Srbiji verovatno čak i odgovaralo da se nađe nekakav model za saradnju sa Prištinom, ali pod uslovom da taj model ne podrazumeva priznavanje Kosova ni de facto ni de iure. On je, međutim, siguran da će u narednom periodu biti još poruka koje će Srbiju upućivati na to da faktički, mada ne i formalno, prizna nezavisnost Kosova. Ukoliko Beograd na to ne bude pristao, nikakve dramatične posledice ne mogu da slede, osim što će se još usporiti ionako spor proces približavanja EU. - Neke nove rampe će se spuštati, ali to neće biti zvaničan stav Brisela, jer oni ne mogu da kažu da je to zbog Kosova, zbog njihovog unutrašnjeg nejedinstva po tom pitanju. To, međutim, mogu da urade pojedine zemlje članice – kaže Vukadinović i podseća da je, recimo, takav slučaj sa Holandijom, koja je i odmrzavanje SSP-a uslovljavala saradnjom sa Hagom. - Čak i da Srbija ispuni sve uslove, put ka EU će biti spor i težak. Sve i da sutra priznamo Kosovo, nama nema ulaska u EU u najboljem slučaju pre 2018. ili 2020. godine – uveren je urednik NSPM. U slučaju nekooperativnosti Beograda, postojala bi šansa da se Srbija nađe u poziciji da večito čeka pred ulaznim vratima EU, poput Turske, ocenjuje Vukadinović, ali podseća i da se pozicija Turske razlikuje od položaja Srbije u tome što ona ima i mnogo jače promotere, ali i mnogo jače kočničare na evropskom putu. Puls javnosti Istraživanje koje je uradio tokom vikenda Stratedžik marketing sugeriše da predsednik i ministar imaju podršku većine građana. Naime, na pitanje da li je Kosovo značajnije od EU 55,75 odsto odgovara DA. Suprotno misli 21,65 odsto. Primećuje se takođe da ovo pitanje ostavlja zbunjenim više od 20 odsto građana koji kažu da ne mogu da se o njemu izjasne.