Neizvesno finansiranje

Nacrt zakona o srpskoj kinematografiji, uistinu neophodan duže vreme, donosi niz dobrih rešenja, ali sudeći po prigovorima filmskih radnika, pun je nedostataka, površnosti i nepreciznosti. Radna grupa oformljena za izradu Nacrta, sastavljena od velikih imena srpske kinematografije, među kojima su Predrag - Miki Manojlović, Goran Marković, Goran Paskaljević koncentrisala se da zakonom reguliše rad Filmskog fonda Srbije i utvrdi način obezbeđivanja sredstava za snimanje filmova. Nacrt je u nečemu poboljšan uvaženim primedbama iznesenim u javnoj raspravi, a pretpostavka je da će još dosta toga biti dorađeno kroz skupštinsku raspravu i podzakonskim aktima. Novine sadržane u Nacrtu zakona o kinematografiji jasno definišu pojmove, kavi su: domaće kinematografsko delo, koprodukciono delo i strano kinematografsko delo. Predviđena je mogućnost posebnog stimulisanja kinematografskog dela merama Vlade. Utvrđen je opšti interes u oblasti kinematografije i obaveza predaje izvornog materijala Kinoteci. Radi zaštite maloletnika, imajući u vidu da sadržina kinematografskog dela može da naškodi moralnom, fizičkom ili mentalnom razvoju, uvodi se obaveza isticanja oznake da se delo ne preporučuje maloletnim osobama u skladu sa utvrđenom kategorizacijom. Dok tekst Nacrta zakona o kinematografiji ne dođe na razmatranje u Vladu Srbije, biće nepoznanica koliko su načini finansiranja Filmskog fonda Srbije, samo lepe želje, a koliko realne mogućnosti. Nesumnjivo, kako je Nacrtom predviđeno, više je nego idealno za srpski film, ako predlog zaživi, da se prihodi Fonda ostvaruju, osim iz budžeta, i na sledeći način: 1,5 posto od pretplate RTS-a, 1 posto od reklama svih televizijskih emitera, 1 posto od prihoda operatera u nepokretnim i pokretnim telekomunikacijskim mrežama i davaoca usluga pristupa internetu, 1 posto od prihoda operatera mobilne telefonije, 5 posto od prihoda ostvarenih priređivanjem igara na sreću.... Ako takvo rešenje zaživi manji će problem biti ko će i kako ta sredstva da raspodeljuje, mada je i to zakon mogao da reguliše i tako predupredi moguće svađe. A hoće li se Fond finansirati na predviđen način, zavisiće od saglasnosti Ministarstva finansija i Vlade. Nacrt zakona o kinematografiji filmskim radnicima je bio dostupan od 19. januara, a zaključno sa 31. januarom pismenim putem su mogli da dostave primedbe Ministarstvu kulture. Ko je bio ažuran poslao je, neke su od njih ušle u Nacrt, a šta će biti sa odbačenim niko od filmskih radnika ne zna. Nadaju se, a i realno je, da će pre usvajanja konačne verzije biti još jedna javna rasprava u Skupštini Srbije. Primedbi i nedoumica u vezi sa Nacrtom zakona o kinematografiji ima na pretek. Glavna tema Nacrta, osnivanje Filmskog fonda Srbije, ostala je kod jednog dela filmskih radnika u senci rasprave o diskrecionom pravu ministra. Reč je o velikoj sumi od 25 posto ukupnih sredstava za film u tekućoj godini koje će, mimo konkursa, ministar kulture Nebojša Bradić moći da odobri za projekat od izuzetnog značaja za državu. A da se ne bi cepidlačilo kod merenja važnosti projekta za Srbiju, istom odredbom utvrđeno je da ministar može dati sredstva bilo kom projektu, ako se radi o autoru koji je u oblasti kinematografije dao vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, te izuzetno značajnom debitantskom projektu. Tako će svaki reditelj, bilo da je tek akademac ili pak snima drugi ili treći film, moći da računa na to da će baš njega jednom usrećiti nagrada iz ovih 25 posto. Pravo ministra da mimo konkursa raspoređuje 25 posto novca za film zvanično je osporilo pismenom primedbom Udruženje filmskih umetnika Srbije. Stav glumca i producenta Svetozara Cvetkovića, direktora Testament filma, jeste da je polemika oko tih 25 posto izlišna. - Bilo da je diskreciono pravo propisano zakonom ili ne ministar će uvek biti u prilici da to uradi. Unazad 20 godina postojali su oni koji su na konkursima dobijali i oni koji se na konkurse nisu ni prijavljivali, a radili su filmove. Reditelj Srđan Dragojević pak smatra da će upotreba tog prava u budućnosti zavisiti od ministra do ministra, neće ga svaki koristiti. - Predložio sam Filmskom centru Srbije da se, pored redovnih konkursa, svake dve godine organizuje i konkurs za filmove koji obrađuju deo naše prošlosti ili značajna književna dela, ideju nisu prihvatili. Udruženje filmskih umetnika Srbije je osnovalo radnu grupu koja je pismenim putem Ministarstvu kulture Republike Srbije dostavilo, osim primedbe na diskreciono pravo ministra, još niz primedaba na Nacrt zakona o kinematografiji, među kojima i da bi u FCS trebalo da postoje ekspertski organi: umetnički direktori, programski direktori i neka vrsta producenta - eksperta koji bi davao mišljenje sa koliko raspoloživog novca se nešto može uraditi. - Nejasan je način finansiranja i upravljanja sredstvima. Predviđeno je da se kinematografija finansira iz filmskog Fonda i iz budžeta republike, ali nije jasno šta će se iz čega finansirati - kaže Vera Vlajić, predsednica Udruženja filmskih umetnika. Nadalje, stav je Udruženja, da u opšti interes u oblasti kinematografije treba uključiti očuvanje kulturnog identiteta srpskog filma, te da se vodi računa o podsticanju, unapređenju i očuvanju domaće pisane reči o filmu: teorijske, kritičke, sociološke i druge. - Razlog je što u ovom trenutku filmska kritika ne postoji, svela se na kratke novinske napise, a filmska teorija je zamrla. Od svih primedbi Udruženja Ministarstvo je prihvatilo samo jednu koja se tiče definisanja pojedinih pojmova, i unelo je u Nacrt - dodaje Vera Vlajić. Predsedniku Udruženja prikazivača Zoranu Cvetanoviću smeta samo jedno: - Ne može ministar da određuje dizajn ulaznica za bioskop. Zakonom mogu da budu propisani samo elementi koji su neophodni da se nalaze na ulaznici. Dobro je, smatra Cvetanović, što je prvi put ovim zakonom propisano da prikazivači imaju mogućnost da potražuju sredstva za poboljšanje uslova prikazivanja filma. Sve primedbe koje je Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, dostavio Ministarstvu su usvojene i unete u Nacrt. - Među najbitnijima za Kinoteku je da su domaći producenti obavezni da joj, pored najbolje kopije, predaju i negative, odnosno izvorni materijal – kaže Zelenović. Piraterija je svakako nešto što je jedan od najvećih problema domaće kinematografije, stav je svih filmskih radnika. I u Nacrtu zakona o kinematografiji predviđene su kaznene odredbe, bilo ih je i u prethodnim zakonima, ali nisu se poštovale. Tako se dešava, kao što je upozorio Radoslav Zelenović na javnoj raspravi, i da RTS pod svojom firmom prikazuje film iz 1904. godine, iako je kuća osnovana 1958. godine. Češki primer je da posle 20 godina domaći film prestaje biti vlasništvo producenata, dolazi u posed kinoteke, a nacionalna televizija ima dva termina nedeljno za njegovo prikazivanje. To košta izvesnu svotu novca koji ide u specijalni fond iz koga se finansira rekonstrukcija kopija, te tako televizija dobija za prikazivanje sređene kopije. Ne bi bilo loše da češki model regulisanja prava na domaći film usvoje srpski zakonodavci, bar nam tada, dok gledamo sto i neku reprizu domaćeg filma, ne bi smetali kraceri na ekranu, a iz zvučnika dopiralo krckanje, kao da se peku kokice. Zakon o kinematografiji je nekada mogao da se ne menja godinama, decenijama, ali sada to nije moguće, razvoj filmske industrije se ubrzao. Već sada veliki procenat filmova na Kanskom i Berlinskom festivalu nije prikazan sa 35-milimetarske filmske trake. Stoga ne treba otezati sa donošenjem Zakona jer mu u skorijoj budućnosti sigurno predstoje izmene i dopune. NADICA MOMIROV: razlozi za ponos Odgovarajući za NIN na primedbe koje su Nacrtu zakona uputili filmski umetnici državni sekretar Ministarstva kulture Nadica Momirov objašnjava da u Nacrtu postoje i razlozi za ponos. Jedan od njih se tiče “podsticanje domaće kinematografije, tj. osnivanja i načina ostvarivanja prihoda Filmskog fonda Srbije, kao i brige o bioskopskoj mreži i zaštiti domaćeg filma na domaćem filmskom repertoaru“. Da li je radna grupa razgovarala sa stručnjacima iz Ministarstva finansija, RTS-a, mobilne telefonije oko izdvajanja za finansiranje Filmskog fonda Srbije?   Članovi radne grupe, paralelno sa radom na izradi Nacrta, uložili su puno truda u razgovore i konsultacije sa nadležnim institucijama. Podršku nekih smo dobili, ostalo je u proceduri. Predložena rešenja nisu nova, ona su već ugrađena u zakonsku regulativu evropskih zemalja.   Koliko je primedbi stiglo, a koliko usvojeno i uneto u tekst Nacrta zakona o kinematografiji? U predviđenom roku stiglo je oko 80 primedaba (oko dvadeset predlagača) i odnosile su se na dvadeset i dva člana Nacrta zakona. Mnoge od njih su usvojene, bilo u izvornom obliku ili traženjem najboljeg rešenja kompilacijom.  Rok za javne rasprave i podnošenje prigovora bio je poprilično kratak, od 19. do 31. januara 2010. Zašto?   Javnost je bila upoznata da se intenzivno priprema tekst Nacrta zakona o kinematografiji. Zapravo,  rad na izradi ovog zakona je bio prekinut, čekalo se usvajanje novog zakona o kulturi. Stručna javnost je bila upoznata sa prethodnim verzijama teksta Nacrta, tako da su mnoga rešenja već bila poznata. Druga stvar je da nam nove tehnologije omogućuju brži protok i razmenu informacija, pa samim tim i relativizuje pojam vremena.   Da li je u planu da bude organizovana još jedna javna rasprava? Javna rasprava je završena, ugrađene su primedbe, takav tekst  Nacrta se nalazi na našem  sajtu i upućen je na mišljenje drugim ministarstvima, kao što je i predviđeno Poslovnikom o radu Vlade. Jedna od primedbi filmadžija je da nije jasno šta će se finansirati iz budžeta, a šta iz Filmskog fonda. Ova pitanja će biti regulisana aktima Filmskog fonda. Zašto zakonom nije određeno da u Upravnom odboru FCS budu zastupljeni članovi svih strukovnih udruženja? Pitanje formiranja organa upravljanja ustanova kulture regulisano je Zakonom o delatnostima u oblasti kulture (čl. 7). Primedba prikazivača je da ne može ministar da određuje dizajn ulaznica za bioskop, već da samo mogu biti propisani elementi koji su neophodni da se nalaze na ulaznici. Radilo se o nespretnoj formulaciji, koja je ispravljena, u smislu u kom ste naveli. Zakon - spisak lepih želja - Zakon je spisak lepih, ali neostvarljivih želja – kaže glumac i producent Svetozar Cvetković, dodajući: - Pre svega mislim na način finansiranja Filmskog fonda. Kako god okrenemo to je oblik državnog finansiranja: ili je u pitanju sam budžet ili su u pitanju javna preduzeća. To nije malo novca i bojim se da Vlada Srbije neće odobriti takav način obezbeđivanja sredstava. Cvetkovićevo mišljenje je da Nacrt uopšte ne reguliše prava i obaveze producenata. - Svaki od producenata će i dalje da radi shodno tome kakve su mu mogućnosti. Upravni odbor filmskog centra nije reprezentativan Glavna primedba reditelja Srđana Dragojevića je način delegiranja članova Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, u kom, prema nacrtu zakona, kako kaže, “nisu zastupljena sva strukovna udruženja, poput Udruženja filmskih umetnika Srbije, Udruženja novinara FIPRESCI, Udruženja prikazivača…” - Ne može samo Vlada da imenuje članove Upravnog odbora FCS, jer on tada nije reprezentativan - dodaje Dragojević. Što se položaja reditelja tiče, prema zakonu o kinematografiji, oni nisu ni u čemu uskraćeni. - Nasuprot tome Zakon ne definiše poziciju kreativnog producenta, osobu koja recimo nađe neko delo, da piscu da da ga preradi, a potom ponudi reditelju.