|
|
 |
| Политика |
Таоци Београда и Приштине
Стављајући у први план спољне и унутрашње политике Косово, југ Србије и даље остаје простор замрзнутог конфликта, без јасне визије стратешког развоја и озбиљне помоћи међународне заједнице за овај крај нема одрживог решења
Када су се недавно један домаћи и један страни новинар из Београда запутили на југ Србије, службеник рент-а-кар агенције их је, попуњавајући формулар, упитао куда иду. Кад су му одговорили у Прешево, Бујановац и Медвеђу, он је лаконски констатовао: ”Значи, на Косово”. “Не, то је Србија”, рекао је наш колега. Службеник је на то само слегао раменима. Има ли боље потврде колико се, чак и међу онима који би, по природи свог посла, требало да буду упућени о овом простору, приликама и људима у њему, мало зна.
О југу Србије се мало пише и говори. Ако на светском претраживачу Гугл укуцате та три имена, скупа или појединачно, у 90 одсто случајева изаћи ће текстови на енглеском језику. Стављајући у први план спољне и унутрашње политике Косово, југ Србије остаје некако заборављен. Та „виша” политика пренебрегава да је у запећку део земље који ће ту остати и када се статус Косова, овако или онако, реши. То је Србија где се плаћа порез, функционишу полиција, војска, здравство и школство и важе закони ове државе. И не мање важно, то је део територије Србије за чији развој постоји велика вербална али и материјална подршка међународне заједнице.
А стварност југа Србије изгледа овако: Живот готово 90.000 грађана у три општине на југу Србије у суштини диктира политика. Док је поглед челника општина Прешево и Бујановац упућен ка Косову и Албанији, Медвеђа, у којој су у већини Срби, свој развој везује за Београд. Већ годинама партије етничких Албанаца, са изузетком ПДД Ризе Халимија, не учествују у парламентарном животу Србије. Републички ниво их не занима, али су зато борбе за локалну власт интезивне. У општинама Прешево и Бујановац на локалним изборима 2008. године победиле су албанске партије. Будући да Албанци у Прешеву чине 95 одсто становништва лако је формирана локална скупштина, а за председника општине изабран је Рагми Мустафа. У Бујановцу су такође Албанци у већини, али Србима ни то што их има 40 одсто није било довољно да добију неку од општинских функција. У локалном парламенту албанске странке тренутно имају 23 од 41 места, док Срби и један Ром имају 18 посланика. Од 17 места, девет припадају радикалима, шест демократама и по два ДСС-у и “Гупи грађана Јованча Арсић”. Две године трају разговори о укључивању Срба у локалну власт, али албанске странке то условљавају већим укључивањем Албанаца у државне институције – полицију, инспекцију, државни катастар, правосуђе и царину. Две стране су се већ договориле да Србима припадну места: заменика градоначелника и заменика председника Скупштине, четири члана Општинског већа, три места директора локалних државних предузећа и установа. Албанска страна, међутим, сада очекује од владе у Београду конкретан план о томе како ће Албанци бити укључени у државне институције. Ненад Ђурђевић, директор Координационог тела, инсистира на томе да су Албанци већ запослени у државним корпорацијама. Од шест судија у региону Бујановца и Прешева, пет су Албанци, и они се запошљавају где год је то могуће ако имају квалификације.
Председник Медвеђе, Слободан Драшковић, каже да је економски развој те оштине најважнији за опстанак и Срба и Албанаца. Недавно отворени рудник олова, злата и цинка, Леце, запослио је око 400 радника, али тамо је некада радило хиљаду рудара. За разлику од Драшковића, председници општина Прешево и Бујановац, Рагми Мустафа и Шаип Камбери, више су окренути Косову, па се жале како немају своје симболе, заставу, школе и факултете на матерњем језику, како се не признају дипломе са печатом Републике Косово, да су општине неразвијене и сиромашне, да је приватизација лоше изведена, да нису решена питања пензија и дечјих додатака... Уз све то, кажу, њихово је подручје прекомерно милитаризовано. Са њиховим захтевима упозната је и међународна заједница која сматра да ће многа питања решити национални савети. Етнички Албанци на југу Србије, али и друге регистроване мањине, после избора за националне савете, 5. јуна, сами ће одлучивати о званичној употреби језика, застави, симболима, култури и медијима.
У економском смислу Прешево, Бујановац и Медвеђа се много не разликују од општина у свом непосредном окружењу. Све оне деле судбину неразвијених региона и тешко их погађа економска криза. Штавише, према статистичким подацима, три поменуте општине су по платама иза себе оставиле Сурдулицу, Гаџин Хан, Босилеград али и Крагујевац. Просечне плате у марту износиле су 32.431 у Медвеђи, 28.236 у Прешеву и 26.434 у Бујановцу. Али то је статистика.
Риза Халими, посланик Партије за демократско деловање, недавно је изнео податак о незапослености у Прешеву. Тамо 70 одсто радно способних покушава да нађе посао и у томе не успева. Запослен је сваки 11. Србин, 30. Албанац и 60. Ром. Управо тај податак најбоље објашњава зашто је из тог региона око 630 људи покушало да, користећи визну либерализацију, у Европи затражи азил.
О великој заинтересованости најважнијих међународних чинилаца за овај регион најбоље говори скуп „Југ Србије - од замрзнутог конфликта ка одрживим решењима” који је одржан средином априла у београдском хотелу „Хајат”. Присуство амбасадора САД и Велике Британије, те шефова мисија ЕУ и ОЕБС у Србији, као и високих дипломатских представника других земаља, о томе најбоље говори.
Нажалост, тај скуп је имао слаб одјек, као да се није радило о Србији и њеној територији. А говорило се о конкретној помоћи и решењима. Тако је, на пример, амбасадорка САД, Мери Брус Ворлик, напоменувши да је њена земља у југ Србије уложила 70 милиона долара, истакла важност дијалога централних и локалних власти због унапређења инвестирања и пословања у ове три општине. Амбасадор Велике Британије Стивен Вордсворт и шеф делегације ЕУ у Србије Винсент Дежер указали су на диспаритет између централне и јужне Србије, што је грађане приморало да после укидања виза шансу за бољи живот пронађу ван земље. Зато је неопходно, како је рекао Дежер, “искрено” партнерство локалних самоуправа и републичке власти, јасна визија решавања проблема, враћање имовине локалним самоуправама и формирање Националног савета албанске националне мањине. У противном помака ни у економском а ни у политичком смислу, неће бити ни за десет година.
Из иностраних фондова, али и из српског буџета, уложено је у све три општине више од 200 милиона долара, првенствено у инфраструктуру. Али то није било довољно да грађани тог краја кажу да боље живе. Обновљене су школе, првацима обе заједнице подељени су уџбеници и школски прибор, а Координационо тело финансира 147 средњошколаца, 58 стипендиста је из Прешева, 55 из Бујановца а 39 из Медвеђе. У Медвеђи су отворени Правни и Економски факултет на којима се настава обавља на српском и албанском језику. Али и то је постало предмет спора јер Србија, према речима председника Координационог тела и министра државне управе и локалне самоуправе, Милана Марковића, не може да призна дипломе са Косова које немају печат Унмика. Зато ће отворити факултете и у Прешеву и Бујановцу. А председник општине Прешево, Рагми Мустафа, инсистира да се признају дипломе са Косова и тражи да власти у Београду започну преговоре са властима из Приштине, оцењујући да факултети у Медвеђи неће изнедрити добре кадрове, јер се настава обавља на српском језику и симултано преводи на албански.
Рагми Мустафа за НИН каже да су грађани те области у гету, несигурни, јер је превише полиције и војске.
Петог јуна заказани су избори за националне савете и већ су пријављене две листе Албанаца, што је повод за међусобно негирање. „То је процес који иде у корист српске владе, која ће добити добру оцену међународне заједнице“, рекао је председник општине Прешево за „Balkan insight“ и додао да изборе подржавају албански политичари са југа Србије, јер имају личну корист. Са друге стране, Милан Марковић као посебан проблем истиче то што „највећи број људи живи у прошлости и плаши се да ће им бити замерено што сарађују са властима у Београду. Кад отклонимо ову баријеру у главама људи који доле живе, наши резултати ће бити десетоструко бољи“, закључује Марковић.
А до тада југ Србије ће за јавност бити занимљив само кад се отвара војна база, експлодира нека бомба или се из света депортују невољници који су наивно помислили да ће у Европи добити азил.
Становништво југа Србије
Извор: Попис становништва 2002.
Општина Укупно Албанци Срби Роми
Прешево 34.904 31.100 3.000 /
Бујановац 43.302 23.681 14.782 3.867
Медвеђа 10.760 2.816 7.163 108
Биљана Тодоровић
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Грчка је наш пријатељ и требало би да покажемо солидарност. Ја ћу, ето, са породицом летовати у Грчкој
Божидар Ђелић,
потпредседник Владе
Прочитајте све мисли  |
|
| Политика |
 |
|
 |
|
