Taoci Beograda i Prištine

Kada su se nedavno jedan domaći i jedan strani novinar iz Beograda zaputili na jug Srbije, službenik rent-a-kar agencije ih je, popunjavajući formular, upitao kuda idu. Kad su mu odgovorili u Preševo, Bujanovac i Medveđu, on je lakonski konstatovao: ”Znači, na Kosovo”. “Ne, to je Srbija”, rekao je naš kolega. Službenik je na to samo slegao ramenima. Ima li bolje potvrde koliko se, čak i među onima koji bi, po prirodi svog posla, trebalo da budu upućeni o ovom prostoru, prilikama i ljudima u njemu, malo zna. O jugu Srbije se malo piše i govori. Ako na svetskom pretraživaču Gugl ukucate ta tri imena, skupa ili pojedinačno, u 90 odsto slučajeva izaći će tekstovi na engleskom jeziku. Stavljajući u prvi plan spoljne i unutrašnje politike Kosovo, jug Srbije ostaje nekako zaboravljen. Ta „viša” politika prenebregava da je u zapećku deo zemlje koji će tu ostati i kada se status Kosova, ovako ili onako, reši. To je Srbija gde se plaća porez, funkcionišu policija, vojska, zdravstvo i školstvo i važe zakoni ove države. I ne manje važno, to je deo teritorije Srbije za čiji razvoj postoji velika verbalna ali i materijalna podrška međunarodne zajednice. A stvarnost juga Srbije izgleda ovako: Život gotovo 90.000 građana u tri opštine na jugu Srbije u suštini diktira politika. Dok je pogled čelnika opština Preševo i Bujanovac upućen ka Kosovu i Albaniji, Medveđa, u kojoj su u većini Srbi, svoj razvoj vezuje za Beograd. Već godinama partije etničkih Albanaca, sa izuzetkom PDD Rize Halimija, ne učestvuju u parlamentarnom životu Srbije. Republički nivo ih ne zanima, ali su zato borbe za lokalnu vlast intezivne. U opštinama Preševo i Bujanovac na lokalnim izborima 2008. godine pobedile su albanske partije. Budući da Albanci u Preševu čine 95 odsto stanovništva lako je formirana lokalna skupština, a za predsednika opštine izabran je Ragmi Mustafa. U Bujanovcu su takođe Albanci u većini, ali Srbima ni to što ih ima 40 odsto nije bilo dovoljno da dobiju neku od opštinskih funkcija. U lokalnom parlamentu albanske stranke trenutno imaju 23 od 41 mesta, dok Srbi i jedan Rom imaju 18 poslanika. Od 17 mesta, devet pripadaju radikalima, šest demokratama i po dva DSS-u i “Gupi građana Jovanča Arsić”. Dve godine traju razgovori o uključivanju Srba u lokalnu vlast, ali albanske stranke to uslovljavaju većim uključivanjem Albanaca u državne institucije – policiju, inspekciju, državni katastar, pravosuđe i carinu. Dve strane su se već dogovorile da Srbima pripadnu mesta: zamenika gradonačelnika i zamenika predsednika Skupštine, četiri člana Opštinskog veća, tri mesta direktora lokalnih državnih preduzeća i ustanova. Albanska strana, međutim, sada očekuje od vlade u Beogradu konkretan plan o tome kako će Albanci biti uključeni u državne institucije. Nenad Đurđević, direktor Koordinacionog tela, insistira na tome da su Albanci već zaposleni u državnim korporacijama. Od šest sudija u regionu Bujanovca i Preševa, pet su Albanci, i oni se zapošljavaju gde god je to moguće ako imaju kvalifikacije. Predsednik Medveđe, Slobodan Drašković, kaže da je ekonomski razvoj te oštine najvažniji za opstanak i Srba i Albanaca. Nedavno otvoreni rudnik olova, zlata i cinka, Lece, zaposlio je oko 400 radnika, ali tamo je nekada radilo hiljadu rudara. Za razliku od Draškovića, predsednici opština Preševo i Bujanovac, Ragmi Mustafa i Šaip Kamberi, više su okrenuti Kosovu, pa se žale kako nemaju svoje simbole, zastavu, škole i fakultete na maternjem jeziku, kako se ne priznaju diplome sa pečatom Republike Kosovo, da su opštine nerazvijene i siromašne, da je privatizacija loše izvedena, da nisu rešena pitanja penzija i dečjih dodataka... Uz sve to, kažu, njihovo je područje prekomerno militarizovano. Sa njihovim zahtevima upoznata je i međunarodna zajednica koja smatra da će mnoga pitanja rešiti nacionalni saveti. Etnički Albanci na jugu Srbije, ali i druge registrovane manjine, posle izbora za nacionalne savete, 5. juna, sami će odlučivati o zvaničnoj upotrebi jezika, zastavi, simbolima, kulturi i medijima. U ekonomskom smislu Preševo, Bujanovac i Medveđa se mnogo ne razlikuju od opština u svom neposrednom okruženju. Sve one dele sudbinu nerazvijenih regiona i teško ih pogađa ekonomska kriza. Štaviše, prema statističkim podacima, tri pomenute opštine su po platama iza sebe ostavile Surdulicu, Gadžin Han, Bosilegrad ali i Kragujevac. Prosečne plate u martu iznosile su 32.431 u Medveđi, 28.236 u Preševu i 26.434 u Bujanovcu. Ali to je statistika. Riza Halimi, poslanik Partije za demokratsko delovanje, nedavno je izneo podatak o nezaposlenosti u Preševu. Tamo 70 odsto radno sposobnih pokušava da nađe posao i u tome ne uspeva. Zaposlen je svaki 11. Srbin, 30. Albanac i 60. Rom. Upravo taj podatak najbolje objašnjava zašto je iz tog regiona oko 630 ljudi pokušalo da, koristeći viznu liberalizaciju, u Evropi zatraži azil. O velikoj zainteresovanosti najvažnijih međunarodnih činilaca za ovaj region najbolje govori skup „Jug Srbije - od zamrznutog konflikta ka održivim rešenjima” koji je održan sredinom aprila u beogradskom hotelu „Hajat”. Prisustvo ambasadora SAD i Velike Britanije, te šefova misija EU i OEBS u Srbiji, kao i visokih diplomatskih predstavnika drugih zemalja, o tome najbolje govori. Nažalost, taj skup je imao slab odjek, kao da se nije radilo o Srbiji i njenoj teritoriji. A govorilo se o konkretnoj pomoći i rešenjima. Tako je, na primer, ambasadorka SAD, Meri Brus Vorlik, napomenuvši da je njena zemlja u jug Srbije uložila 70 miliona dolara, istakla važnost dijaloga centralnih i lokalnih vlasti zbog unapređenja investiranja i poslovanja u ove tri opštine. Ambasador Velike Britanije Stiven Vordsvort i šef delegacije EU u Srbije Vinsent Dežer ukazali su na disparitet između centralne i južne Srbije, što je građane primoralo da posle ukidanja viza šansu za bolji život pronađu van zemlje. Zato je neophodno, kako je rekao Dežer, “iskreno” partnerstvo lokalnih samouprava i republičke vlasti, jasna vizija rešavanja problema, vraćanje imovine lokalnim samoupravama i formiranje Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine. U protivnom pomaka ni u ekonomskom a ni u političkom smislu, neće biti ni za deset godina. Iz inostranih fondova, ali i iz srpskog budžeta, uloženo je u sve tri opštine više od 200 miliona dolara, prvenstveno u infrastrukturu. Ali to nije bilo dovoljno da građani tog kraja kažu da bolje žive. Obnovljene su škole, prvacima obe zajednice podeljeni su udžbenici i školski pribor, a Koordinaciono telo finansira 147 srednjoškolaca, 58 stipendista je iz Preševa, 55 iz Bujanovca a 39 iz Medveđe. U Medveđi su otvoreni Pravni i Ekonomski fakultet na kojima se nastava obavlja na srpskom i albanskom jeziku. Ali i to je postalo predmet spora jer Srbija, prema rečima predsednika Koordinacionog tela i ministra državne uprave i lokalne samouprave, Milana Markovića, ne može da prizna diplome sa Kosova koje nemaju pečat Unmika. Zato će otvoriti fakultete i u Preševu i Bujanovcu. A predsednik opštine Preševo, Ragmi Mustafa, insistira da se priznaju diplome sa Kosova i traži da vlasti u Beogradu započnu pregovore sa vlastima iz Prištine, ocenjujući da fakulteti u Medveđi neće iznedriti dobre kadrove, jer se nastava obavlja na srpskom jeziku i simultano prevodi na albanski. Ragmi Mustafa za NIN kaže da su građani te oblasti u getu, nesigurni, jer je previše policije i vojske. Petog juna zakazani su izbori za nacionalne savete i već su prijavljene dve liste Albanaca, što je povod za međusobno negiranje. „To je proces koji ide u korist srpske vlade, koja će dobiti dobru ocenu međunarodne zajednice“, rekao je predsednik opštine Preševo za „Balkan insight“ i dodao da izbore podržavaju albanski političari sa juga Srbije, jer imaju ličnu korist. Sa druge strane, Milan Marković kao poseban problem ističe to što „najveći broj ljudi živi u prošlosti i plaši se da će im biti zamereno što sarađuju sa vlastima u Beogradu. Kad otklonimo ovu barijeru u glavama ljudi koji dole žive, naši rezultati će biti desetostruko bolji“, zaključuje Marković.  A do tada jug Srbije će za javnost biti zanimljiv samo kad se otvara vojna baza, eksplodira neka bomba ili se iz sveta deportuju nevoljnici koji su naivno pomislili da će u Evropi dobiti azil. Stanovništvo juga Srbije Izvor: Popis stanovništva 2002. Opština Ukupno Albanci Srbi Romi Preševo 34.904 31.100 3.000 / Bujanovac 43.302 23.681 14.782 3.867 Medveđa 10.760 2.816 7.163 108