Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   05.06.2023. 05:01
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Рубрике
Политика
Цитати
Перископ
Двоглед
Писма
Недељник
Економија
Друштво
Култура
Осврт
Догађаји недеље
Тевелогија
Мини интервју
Савремена проза
Позориште
Свет
Топ техно
Life Style
Афоризми
НИН упитник
Колумне
Постекологија

 

Политика


Таоци Београда и Приштине

Стављајући у први план спољне и унутрашње политике Косово, југ Србије и даље остаје простор замрзнутог конфликта, без јасне визије стратешког развоја и озбиљне помоћи међународне заједнице за овај крај нема одрживог решења

Када су се недавно један домаћи и један страни новинар из Београда запутили на југ Србије, службеник рент-а-кар агенције их је, попуњавајући формулар, упитао куда иду. Кад су му одговорили у Прешево, Бујановац и Медвеђу, он је лаконски констатовао: ”Значи, на Косово”. “Не, то је Србија”, рекао је наш колега. Службеник је на то само слегао раменима. Има ли боље потврде колико се, чак и међу онима који би, по природи свог посла, требало да буду упућени о овом простору, приликама и људима у њему, мало зна.
О југу Србије се мало пише и говори. Ако на светском претраживачу Гугл укуцате та три имена, скупа или појединачно, у 90 одсто случајева изаћи ће текстови на енглеском језику. Стављајући у први план спољне и унутрашње политике Косово, југ Србије остаје некако заборављен. Та „виша” политика пренебрегава да је у запећку део земље који ће ту остати и када се статус Косова, овако или онако, реши. То је Србија где се плаћа порез, функционишу полиција, војска, здравство и школство и важе закони ове државе. И не мање важно, то је део територије Србије за чији развој постоји велика вербална али и материјална подршка међународне заједнице.
А стварност југа Србије изгледа овако: Живот готово 90.000 грађана у три општине на југу Србије у суштини диктира политика. Док је поглед челника општина Прешево и Бујановац упућен ка Косову и Албанији, Медвеђа, у којој су у већини Срби, свој развој везује за Београд. Већ годинама партије етничких Албанаца, са изузетком ПДД Ризе Халимија, не учествују у парламентарном животу Србије. Републички ниво их не занима, али су зато борбе за локалну власт интезивне. У општинама Прешево и Бујановац на локалним изборима 2008. године победиле су албанске партије. Будући да Албанци у Прешеву чине 95 одсто становништва лако је формирана локална скупштина, а за председника општине изабран је Рагми Мустафа. У Бујановцу су такође Албанци у већини, али Србима ни то што их има 40 одсто није било довољно да добију неку од општинских функција. У локалном парламенту албанске странке тренутно имају 23 од 41 места, док Срби и један Ром имају 18 посланика. Од 17 места, девет припадају радикалима, шест демократама и по два ДСС-у и “Гупи грађана Јованча Арсић”. Две године трају разговори о укључивању Срба у локалну власт, али албанске странке то условљавају већим укључивањем Албанаца у државне институције – полицију, инспекцију, државни катастар, правосуђе и царину. Две стране су се већ договориле да Србима припадну места: заменика градоначелника и заменика председника Скупштине, четири члана Општинског већа, три места директора локалних државних предузећа и установа. Албанска страна, међутим, сада очекује од владе у Београду конкретан план о томе како ће Албанци бити укључени у државне институције. Ненад Ђурђевић, директор Координационог тела, инсистира на томе да су Албанци већ запослени у државним корпорацијама. Од шест судија у региону Бујановца и Прешева, пет су Албанци, и они се запошљавају где год је то могуће ако имају квалификације.
Председник Медвеђе, Слободан Драшковић, каже да је економски развој те оштине најважнији за опстанак и Срба и Албанаца. Недавно отворени рудник олова, злата и цинка, Леце, запослио је око 400 радника, али тамо је некада радило хиљаду рудара. За разлику од Драшковића, председници општина Прешево и Бујановац, Рагми Мустафа и Шаип Камбери, више су окренути Косову, па се жале како немају своје симболе, заставу, школе и факултете на матерњем језику, како се не признају дипломе са печатом Републике Косово, да су општине неразвијене и сиромашне, да је приватизација лоше изведена, да нису решена питања пензија и дечјих додатака... Уз све то, кажу, њихово је подручје прекомерно милитаризовано. Са њиховим захтевима упозната је и међународна заједница која сматра да ће многа питања решити национални савети. Етнички Албанци на југу Србије, али и друге регистроване мањине, после избора за националне савете, 5. јуна, сами ће одлучивати о званичној употреби језика, застави, симболима, култури и медијима.
У економском смислу Прешево, Бујановац и Медвеђа се много не разликују од општина у свом непосредном окружењу. Све оне деле судбину неразвијених региона и тешко их погађа економска криза. Штавише, према статистичким подацима, три поменуте општине су по платама иза себе оставиле Сурдулицу, Гаџин Хан, Босилеград али и Крагујевац. Просечне плате у марту износиле су 32.431 у Медвеђи, 28.236 у Прешеву и 26.434 у Бујановцу. Али то је статистика.
Риза Халими, посланик Партије за демократско деловање, недавно је изнео податак о незапослености у Прешеву. Тамо 70 одсто радно способних покушава да нађе посао и у томе не успева. Запослен је сваки 11. Србин, 30. Албанац и 60. Ром. Управо тај податак најбоље објашњава зашто је из тог региона око 630 људи покушало да, користећи визну либерализацију, у Европи затражи азил.
О великој заинтересованости најважнијих међународних чинилаца за овај регион најбоље говори скуп „Југ Србије - од замрзнутог конфликта ка одрживим решењима” који је одржан средином априла у београдском хотелу „Хајат”. Присуство амбасадора САД и Велике Британије, те шефова мисија ЕУ и ОЕБС у Србији, као и високих дипломатских представника других земаља, о томе најбоље говори.
Нажалост, тај скуп је имао слаб одјек, као да се није радило о Србији и њеној територији. А говорило се о конкретној помоћи и решењима. Тако је, на пример, амбасадорка САД, Мери Брус Ворлик, напоменувши да је њена земља у југ Србије уложила 70 милиона долара, истакла важност дијалога централних и локалних власти због унапређења инвестирања и пословања у ове три општине. Амбасадор Велике Британије Стивен Вордсворт и шеф делегације ЕУ у Србије Винсент Дежер указали су на диспаритет између централне и јужне Србије, што је грађане приморало да после укидања виза шансу за бољи живот пронађу ван земље. Зато је неопходно, како је рекао Дежер, “искрено” партнерство локалних самоуправа и републичке власти, јасна визија решавања проблема, враћање имовине локалним самоуправама и формирање Националног савета албанске националне мањине. У противном помака ни у економском а ни у политичком смислу, неће бити ни за десет година.
Из иностраних фондова, али и из српског буџета, уложено је у све три општине више од 200 милиона долара, првенствено у инфраструктуру. Али то није било довољно да грађани тог краја кажу да боље живе. Обновљене су школе, првацима обе заједнице подељени су уџбеници и школски прибор, а Координационо тело финансира 147 средњошколаца, 58 стипендиста је из Прешева, 55 из Бујановца а 39 из Медвеђе. У Медвеђи су отворени Правни и Економски факултет на којима се настава обавља на српском и албанском језику. Али и то је постало предмет спора јер Србија, према речима председника Координационог тела и министра државне управе и локалне самоуправе, Милана Марковића, не може да призна дипломе са Косова које немају печат Унмика. Зато ће отворити факултете и у Прешеву и Бујановцу. А председник општине Прешево, Рагми Мустафа, инсистира да се признају дипломе са Косова и тражи да власти у Београду започну преговоре са властима из Приштине, оцењујући да факултети у Медвеђи неће изнедрити добре кадрове, јер се настава обавља на српском језику и симултано преводи на албански.
Рагми Мустафа за НИН каже да су грађани те области у гету, несигурни, јер је превише полиције и војске.
Петог јуна заказани су избори за националне савете и већ су пријављене две листе Албанаца, што је повод за међусобно негирање. „То је процес који иде у корист српске владе, која ће добити добру оцену међународне заједнице“, рекао је председник општине Прешево за „Balkan insight“ и додао да изборе подржавају албански политичари са југа Србије, јер имају личну корист. Са друге стране, Милан Марковић као посебан проблем истиче то што „највећи број људи живи у прошлости и плаши се да ће им бити замерено што сарађују са властима у Београду. Кад отклонимо ову баријеру у главама људи који доле живе, наши резултати ће бити десетоструко бољи“, закључује Марковић. 
А до тада југ Србије ће за јавност бити занимљив само кад се отвара војна база, експлодира нека бомба или се из света депортују невољници који су наивно помислили да ће у Европи добити азил.

Становништво југа Србије
Извор: Попис становништва 2002.
Општина Укупно Албанци Срби Роми
Прешево 34.904 31.100 3.000 /
Бујановац 43.302 23.681 14.782 3.867
Медвеђа 10.760 2.816 7.163 108



Биљана Тодоровић



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли

Грчка је наш пријатељ и требало би да покажемо солидарност. Ја ћу, ето, са породицом летовати у Грчкој

Божидар Ђелић, потпредседник Владе

Прочитајте све мисли

Политика