Zna Milo šta je bilo

Nekada su bili dva oka u glavi. Onda su te oči postale razroke. Danas bi jedni drugima da ih povade. Tako ispada, ako jedni drugima misle ono što jedni o drugima kažu. Javno. Šta se dešava tajno – ne zna se. Jer je tajno. Kad to tajno postane javno, jave nam da tajnog nije ni bilo. Laže Ranko. Il ga kao Predšjednika tamošnjeg parlamenta lažu. Tajne službe. Jer, ne laže valjda kabinet našeg Predsednika?. Koji sve saopšti javno, pa i to da se naš Predsednik nije tajno sreo sa njiovijem Prešjednikom. A ako Kabinet ne laže, a ne laže naš Kabinet, onda ispada da laže i Milo. Trenutno treći-četvrti put Predšjednik Vlade. Teško mu je upamtiti kad je u Crnoj Gori Predsednik Vlade, a kad države. Predšjednik vladajuće crnogorske partije je večno. A kao takav se, vidno iritiran, i oglasio ovoga puta. Iritira ga belo. Ni zbog deterdženta, ni zato što ga opozicija optužuje za pranje prljavog novca. Nego zato što mu je opozicija “sklepana u kabinetu jednog savetnika” Predsednika Srbije. I još nosi bele košulje. Što je, tvrdi još Milo, jeftin marketinški trik. A Milo je alergičan na jeftine trikove. Koji su ne samo beli, nego i prozirni. Pa Milo vidi zaveru. Zavera je ono kad kuješ plan, a nećeš da kažeš. Što upravo radi belokošuljaška koalicija. “Iako to danas ne kažu”, kaže Milo, „cilj im je da dovedu do preispitivanja nezavisnosti Crne Gore“. Što im je džaba posa’. Jer se Milo ne preispituje. Oko nezavisnosti. Ni Crne Gore, al bogu mi ni Kosova. Pa ni šire. Jer da se preispituje setio bi se da je na vlasti gotovo četvrt veka, te da mora biti ima neke veze sa onim “zdušnim dotacijama” Beograda kojim se kupovala “politička servilnost” Podgorice. Jer zna Milo šta je bilo. Ovako ispada da je nekad moralo debelo da se plati, a da je danas dovoljno i da se “sklepeta” opoziciona koalicija pa da se vlast uzjoguni. Što znači da nas je Milo dosta koštao u vreme kad je i on bio Crna Gora koja je zbog “zdušnih dotacija” pristajala na servilnost Beogradu. I to onom političkom Beogradu koga nijedan deterdžent ne može da opere. Zato je Kabinet, ne obazirući se na to što je kleveta došla sa visokog crnogorskog nivoa (od jedno dva Milova metra) hladnokrvno saopštio - “Moje belo je stvarno belo” nije moje i tačka. A mi Kabinetu verujemo. Jer se u kabinetu našeg predsednika ništa ne sklepava. Na primeru Cvijana videli smo da tamo savetnici temeljno rade i ono što ne treba. Neovlašćeno snimaju, preleću u redove neprijatelja i pljuju po reformi sudstva. Koje pak goni one što vole belo, a nisu crnogorska opozicija. Jer ti što ih jure, belo vole u štraftama i tonama. Što nas dovodi do Šarića. Samo metaforično. Jer se u zbilji ne zna gde je. Zbog čega ga juri Interpol. I Beograd. Koji Šarić ne voli, jer voli vlast. U Crnoj Gori. Koja je Pljevljima Vukovića dala. Pa Šarić ima gde da svrati, a da ga pljevaljski gradonačelnik ne drukne. “Jer i da znam, ne bih rekao”, zakleo se Vuković u televizijske kamere. Da Šarić zna s kim ima posla. Mada je mogao da pošalje i SMS za Farmu. Oglasnu tablu mnogih ovdašnjih životinja. Sad je kasno. Setilo se reformisano pravosuđe da nije lepo da cela Srbija zna da svi zatvorenici u svojim ćelijama imaju mobilne. Sa kojih su svojevremeno medijima javljali da štrajkuju i dižu bune. A danas bi da šalju malo ljubavne, malo šifrovane poruke. Ne može, odzvonilo.Uvedena cenzura. Na kajron. Ne i na mobilne. Kojih po zatvorima ima koliko hoćeš. Za šta samo zlobni mogu da okrive naše zatvorske uprave. Pametni znaju za jadac. Kriva je reklamna agencija. U Crnoj Gori agencija podriva nezavisnost. A pravosuđe se drži. Što dalje od Šarića i jataka mu Vukovića. U Srbiji više ne brinemo o nezavisnosti. Kosova. To će srediti FK Crvena zvezda. Jer, kako je saopšteno, Kosovo je Srbija, a Srbija je Crvena zvezda. Koja propada. I čiji navijači u sve većem broju šalju mobilnim SMS poruke. Iz ćelije. Jer su pogrešno shvatili ono „prenesi paket”. Za šta je, znamo, kriva marketinška agencija. Zato zna i Milo šta je i sa košuljama bilo.