Razgovarao bih sa Tačijem

Samo dan pošto su lider Srpske napredne stranke Tomislav Nikolić i njegov nesuđeni politički partner Vojislav Koštunica razmenili putem medija opaske o međusobnoj „krađi birača“ jer su politički protivnici, strasti su se smirile i Tomislav Nikolić je objasnio da „ne želi takvu vrstu suparništva“, da „nema nikakve političke borbe između dve stranke“ i da je očigledno da DS „želi da posvađa DSS i naprednjake“. Pa ipak, u razgovoru za NIN Tomislav Nikolić pojašnjava: Sve do nekakvog sporazuma kojim bismo regulisali odnose, mi smo politički suparnici. I naravno da će taj sporazum zavisiti od toga koliku ko ima snagu. Prelasci u SNS, inače, postali su trend. Kakvu vi selekciju pravite prilikom prihvatanja novih članova? Skoro nikakvu. Naš statut ne dozvoljava selekciju. Jasno, ali valjda imate i neku ličnu procenu kad nekog primate u stranku? Ja ne mogu da procenjujem zato što mi to ne dozvoljava Statut i zato što je svaki građanin Srbije dovoljno vredan da izrazi želju da potpiše pristupnicu... Ponašate se kao pokret, primate i desne i leve? Bilo bi jako dobro po gospodina Tadića da se nije pojavila SNS. Zauzeo je najpre levu stranu, a onda je krenuo sa izjavama o Kosovu i Metohiji na desnu stranu, i sve nas gurao na takozvanu krajnju desnicu gde ima oko 10-15 posto glasova. A na toj krajnjoj desnici se čak pojavio i Vojislav Koštunica kao nekakav vođa koga je priznao i Vojislav Šešelj. Znači, trebalo bi da se pomerimo svi u stranu i kažemo: izvolite gospodine Tadiću, 80 posto biračkog tela je vaše. E sad, kad smo se mi pokazali kao demokratski orijentisana stranka, koja ume da brine i o Srbiji, koja želi da reši socijalne probleme u Srbiji, može da osvoji ne samo glasove na takozvanoj desnoj strani, može da uđe u levu stranu, u kojoj se veoma sumnjivo ponašaju oni koji kažu da su borci za ljudska prava, za bolji život i za sve - onda smo mi postali problem, i onda nam je rečeno: idite vi u desnu stranu, ovde vama nije mesto, ovo je već zauzeto. Vratimo se prelascima i selekciji. Neke ljude ste lično promovisali. A gospodin Guri se, recimo, dovodi u vezu sa ubistvom braće Bitići i događajima u Istoku, Cvijan je tajno snimao predsednicu Vrhovnog suda, što je protivzakonito... Govorite o nečemu što nije tačno. Ne, ja samo govorim o repovima koji se vuku. Gde je selekcija? Hoće li meni da bude reper to što je neko optužen, što je protiv nekoga podneta prijava, što je optužen u javnosti, hoće li to da meni da bude reper za ponašanje. Onda nema nijednog građanina Srbije s kojim bih mogao da sarađujem. Ali vi sarađujete sa Velimirom Ilićem, koga ste 2006. doveli u vezu sa Grujicom Davidovićem koji je pobegao od stečajne mafije. Za njegovo ministarstvo su vezane dve afere? Tako je. Afere, da. Afere. Za neke od njih su počeli procesi... Ali to je manir svih dosovaca. Izvinite, kome predstavlja problem saradnja sa Velimirom Ilićem, svi su oni bili u vladi sa njim, ja još nikada nisam bio. Je li Velimir Ilić kriminalac? Na osnovu čega da zaključim da je kriminalac, na osnovu priče. Pa gde je tu tužilaštvo. Pa neću tako da razmišljam. I kakav je vaš lični odnos prema tome? Moj lični odnos prema tome je da ne može nad čovekom da postoji večita optužba, nego da nešto mora da se reši. Već mi je toga preko glave, koga god vam pomenu, vi možete da kažete - ali priča se o njemu. Pa šta ako se priča, ajde svi o kojima vlast priča da se sklonimo da bi vlast išla dalje. Vi mislite da ministar ne snosi odgovornost za aferu kakva je bila drumska mafija. Snosi, i šta je bilo u toj aferi, osuđena tri naplaćivača na naplatnoj rampi. Na slavi DSS-a koja je proslavljena u kafani, što nije baš u skladu sa pravoslavnom srpskom tradicijom, rekli ste da će biti dodatnih iznenađenja kada je reč o prelascima i saradnji sa SNS. Šta bi to bilo iznenađenje na srpskoj sceni? Iznenađenje bi bilo recimo da SPS počne da brine svoj život, a ne život Demokratske stranke i da počne da brine o biračima i građanima Srbije na način koji je u programu te partije a ne kako to traži vrh SPS. Dakle, to bi bilo iznenađenje. Ali, ne mislim da je iko iz SPS-a spreman da žrtvuje privilegije i položaj na kome se nalazi da bi ispunio svoje lične ciljeve. Šta je zapravo vaša ideja kada je reč o dogovoru sa opozicijom, šta je tu strateško? Strateško je da se dogovorimo ko ne želi posle izbora da sarađuje sa vladajućom koalicijom. Strateški je da prebrojimo na koga možemo da računamo. Znači, ja ne mogu da zamislim da postoji stranka koja čeka da osvoji 5,5 posto i da odluči ko će biti na vlasti. Kako ih nije sramota. Pa dobro, to je sloboda izbora. Nije tačno, kako ih nije sramota. Slobodu izbora su imali građani i odlučili da neko osvoji najviše glasova, i taj mora da vlada. Ne mogu mali da prevare narod. Zašto bi mali varali narod. Oni zastupaju interese tih za koje su glasali. Zavisi šta im se ponudi. Evo u Aranđelovcu, ko je osvojio najviše glasova, Srpska napredna stranka. A, šta se govori ko će da formira vlast? DS sa malim. Što ne mogu socijalisti sa nama, pa što su na Voždovcu sa nama. A što mogu sa nama u Zemunu, kako to. U čemu je, u stvari, suština nesporazuma sa Koštunicom? Dakle, on tu ima najveću dilemu. Ako kaže ne, ta stranka nestaje, ako kaže da, savetnici ga ubeđuju da nestaje. A moje razmišljanje je da samo tako opstaje. Velimir Ilić je prišao njemu u koaliciji pa je ostao. Palma je prišao socijalistima pa je ostao. Nije to baš da ko god napravi koaliciju, nestaje, topi se, zašto bi. Da li ponovo može da se desi da ne možete da formirate vlast, uprkos glasovima? To je sad već nemoguće. Najpre, biće to tako ozbiljan politički sukob, tektonski, na kome neće biti mesta za male političke stranke. Moraće već ranije da se opredele gde su. Drugo, protiv sebe više nemamo jasan, čvrst, odlučan stav EU da samo Boris Tadić može da bude na vlasti. Treće, protiv sebe više nemamo ni ponašanje Ruske Federacije koja je Borisu Tadiću i njegovoj stranci davala i ugovore i ordenje pred same izbore. I četvrto, protiv sebe nemamo više ni stranke nacionalnih manjina koje nisu mogle ni da zamisle koaliciju sa strankom koju sam tada vodio. Dakle, postali ste prihvatljivi i za EU? Ja sam čovek čija je orijentacija jasna i sa kojim EU može da se dogovori o svemu. Mislite li da ste poželjniji od Tadića? Pa, znate, poželjniji je Tadić zato što znaju šta mogu sa njim da urade. A da li želite da budete poželjni? Zavisi šta je uslov. Naravno da svako želi da bude poželjan, i muškarac i žena žele da budu poželjni. Pitam u političkom smislu ... U političkom smislu biti poželjan znači da ste prihvatljivi i da su čak spremni da vas ne ometaju i da vam pomognu da pobedite. E, sad je samo pitanje šta se postavlja kao uslov. Čitao sam stav jednog analitičara koji kaže - da bismo postali poželjni moraćemo da se odreknemo Kosova i Metohije. Da li to znači da se Tadić odrekao, pošto je on poželjan? Ako je to uslov, mi nećemo biti poželjni. Pa vi ste rekli da je politika Tadića dobra ali da je loše sprovodi. Ne, ja sam samo rekao da on ne može da je sprovede. Da li ste rekli da se zalažete za nezavisnu Republiku Srpsku. Ne, i to je pokušaj da nam bar negde naprave barijeru. Tačno je samo da sam rekao da ukoliko im budu nametali ustav u kome mogu da budu preglasavani, oni moraju da razmisle da građanima Republike Srpske omoguće u odlučivanju da li će da žive samostalno. Za petnaest godina međunarodnog prisustva na prostoru BiH, osnovna ideja zbog koje je došlo do Dejtonskog sporazuma, da se stvori država po želji sva tri naroda, nije ostvarena. Republika Srpska je došla na nivo ispod autonomije i postavlja se pitanje šta i kako dalje. Od tog pitanja svi beže kao i od Kosova i Metohije. Ako povučemo analogiju, onda su i Albanci na Kosovu imali pravo da odlučuju o tome šta žele. Kako možete da povučete analogiju... Ako vi kažete da su im ugrožena prava, to isto misle i Albanci. Ali Republika Srpska je bila država, a Kosovo i Metohija autonomna pokrajina. Kosovo je sada veoma blizu da bude država, a RS veoma je daleko čak i od prave autonomije. Vaš predlog je da Kosovo zajedno sa Srbijom uđu u EU, i postane evropska regija, koju bi svi priznali. Šta je tu zapravo iskorak? Iskorak je u smislu da ovo neregularno stanje mora da bude dovršeno. Albanci kažu da imaju državu, a nemaju je. Mi kažemo da imamo Kosovo, a nemamo ga. Znači, mora da neko sedne i razgovara o tome. Ako je međunarodna zajednica rekla da je nezavisno Kosovo i Metohija, zašto nije. Zašto tu agoniju ostavlja nama a sama pere ruke. Što nije u agoniji međunarodna zajednica zbog toga? A šta bi se promenilo u odnosima Kosova i Srbije ako se ta vaša ideja ostvari. Oni bi priznali, mi bismo govorili i dalje Kosovo je autonomna oblast, ili kako ste već rekli. Pa idemo li mi u Evropu bez granica, kome će onda da bude bitno gde je ta granica. Problem Evrope je što je teritorija Kosovo i Metohija pod njihovom kontrolom a kasni bar 15 godina u ispunjavanju evropskih standarda iza Srbije. Što oni to ne mogu da dovedu na isti nivo. Evo, ja im kažem, neće tamo biti naše ni vojske, ni policije, oni će imati tamo svog predsednika, i parlament. Rekli ste na Skupštini: ja bih razgovarao i sa predstavnicima Albanaca na Kosovu. Pa ja sam i razgovarao. Ja sam razgovarao i sa Ibrahimom Rugovom, a mnogi ljudi bi u Srbiji verovatno rekli - ja neću s njim. Sad imate okolnost da morate da razgovarate sa onima koje Albanci izaberu i gotovo. I ko sme da stavi svoju želju iznad interesa Srbije. I ubeđen sam da niti bi on ubedio mene, niti bih ja ubedio njega. Ali bi morao da postoji neko treći – UN, koji bi ubeđivao obojicu. A šta mislite, da li Tadić treba sada da sedne isto i da razgovara. Da, ali da to svi znamo. A ne u magli. Kako u magli? U magli, na skopskom aerodromu. To je, kako su rekli, bila slučajnost. Slučajno se srela dva predsednika. Da, da, to je moguće. Pričajte mi nešto o tome. Kad biste videli mene i Tadića, da li biste mi poverovali da smo se slučajno sreli. A spočitali ste vlastima kako će da sede bezimeni na sarajevskom samitu. Tako je, što ne završe prvo te razgovore sa Albancima, pa kad se negde neko pojavi da znamo u kom svojstvu. A kad biste seli s Tačijem i on se predstavio kao.... On da bude član delegacije koju predvode Ujedinjene nacije. Pa šta da radim. Hoćete li da pravite te mitinge koje ste najavljivali? Da, pre godišnjih odmora. Čim prođe juni, čim prođe majski sneg. Pa moraćemo da se organizujemo, da vidimo prvo... I šta bi trebalo da bude efekat? Izvinite, ne mogu da uradim ono što rade Grci, pošto smo ovde imali dve opominjuće situacije koje Grci nisu imali, jedna je rat u kome smo ginuli, a druga je peti oktobar. Da su Grci imali jednom peti oktobar, ne bi spaljivali Atinu. Zašto se jako razljutite kad vas pitaju za stan. Nije tačno. Kako da se razljutim? Zašto vi ne kažete kolika vam je rata? Zar je to bitno u celoj Srbiji kolika je moja rata. Draga moja gospođo, moj kredit je moja muka. Ja otplaćujem svaku ratu, ako ne budem uspeo da otplatim ratu, banka će uzeti stan. I naš razgovor na tu temu je završen. Bilo bi jako neprijatno da vam objasnim odakle mi stan, a da nisam uzeo kredit. Vi se obraćate ljudima koji imaju jako težak ekonomski položaj i kupujete stan od 390.000 evra. Zapravo vi niste isti socijalni sloj sa ljudima kojima se obraćate. Ja nisam isti socijalni sloj? Izvinite, kad budete našli političara koji spava pod šatorom, pod mostom i pobedi na izborima, ja ću da prestanem da se bavim politikom. Ugledna novinarka Danica Vučenić, autorka polučasovnog dnevno-političkog intervjua na Televiziji B92 „Kažiprst”, od ovog broja nova je saradnica NIN-a. Novinarstvom je počela da se bavi 1994. godine u emisiji “Niko kao ja”, Drugog programa Radio Beograda. Tokom devedesetih godina bila je dopisnik Radio Free Europe iz Beograda, a poslednjih jedanaest godina voditelj je i autor na Televiziji B92. Autorka je tri dokumentarna filma. A za svoj rad dobila je više nagrada.