Био сам самовољно наумио да овонедељну колумну посветим „мајском преврату“, официрској завери (да ли само официрској?) у којој су масакрирани краљ Александар Обреновић и краљица Драга, али ме је неколико вести и случајних сусрета навело да послушам уредника и да као почетну тему узмем три плате Душана Бајатовића које сабране дају суму од 1.345.000 динара. Како сазнајемо, овај добро плаћени кадар који решава све, редовно подиже и сићу од 30.000 динара посланичког паушала. Да, то је исти онај Бајатовић, један од задртијих крџалија Милошевићевог режима, који је, не трепнувши, изјавио да је Зоран Ђинђић „већ платио“ за изручење врховног команданта и командантових генерала, а да ће скорих дана платити и сви други умешани у ту прљаву работу. Штавише, то је исти онај Бајатовић, порно-магнат, власник опскурне телевизије која се прославила целоноћним емитовањем „еротских“ филмова. Након што је кадар веома тачно уочио да је Борис Тадић „напустио политику Зорана Ђинђића“, дошло је до братимљења президента и СПС-овских јуришника, а полумртвој српској јавности тај чин је сервиран као „национално помирење“. И тако, миц по миц, динар по динар, дође Бајатовић до плате од тринаест хиљада евра. Истог дана сретнем друга кога је полиција оглобила казном од 9.000 динара зато што је „паркирао ауто на зеленој површини“. Површина – тврди другар коме верујем – нимало није зелена. Шодер неки поред Најлон пијаце у Новом Саду. Нема чак ни саобраћајног знака. Тих 9.000 динара износи тачно једну трећину плате мог друга, који иначе годинама гласа за ДС (неће, каже, убудуће) али није имао транзициону срећу да буде фактор политичке стабилности и „националног помирења“. Нису, међутим, три Бајатовићеве плате и драконска саобраћајна казна тема о којој ћу писати. Оне су само повод. Озбиљније ствари су у питању.