Majke mi, neću više!

Prosta je računica Željka Mitrovića. Sekund reklame u „Farmi“ subotom u udarnom terminu od osam uveče do ponoći je 18.000 dinara. Plus 40 odsto ako oglašivač hoće prvo i poslednje mesto u bloku, znači 25.200 dinara. Pazite, sekund reklame! Šta je, onda, za Mister Pinka kazna od 10.000 evra? Jer, to je najveća moguća kazna (od 300.000 do 1.000.000 dinara) po članu 113, tačka 9 Zakona o radiodifuziji „za emitovanje programa čiji sadržaji mogu da škode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine“ (član 68, stav 1, tačka 5). A „Farma“ i ostali rijaliti programi, čini se, samo tome i služe. Pa što emiteri, onda, i da ne krše zakon, kad je kazna za ponašanje jedva 40 reklamnih sekundi najgledanijeg rijalitija u tzv. „prajm tajmu“?  Vremena su orvelovske „životinjske farme“, pa je otimačina za rejtinge i oglašivače jedino što se računa. To što se u isto vreme krše zakoni o radiodifuziji, javnom informisanju, oglašavanju, ali i Kodeks o ponašanju emitera, koga je briga? Kada su kazne po tim istim zakonima za emitere sa nacionalnom frekvencijom, u poređenju sa novcem koji od oglašivača uzimaju – smešne. Pri tom, nedavni skandal na „Farmi“ (neko je nekog seksualno uznemiravao u udarnom terminu, a pljuštalo je i od govora mržnje) nikada na sudu neće završiti. Članovi Saveta RRA su se „hitno“ sastali sa pinkovcima i ovi su se odmah pokajali. Stavili na „Farmu“ oznaku „18+“ i izvinili se gledaocima: „Majke mi, neću više!“ Tanja Vojtehovski, pi-ar Pinka, i posle neposrednog iskustva s „Trenutkom istine“, bila je iznenađena: „Nismo mogli ni da pretpostavimo da će se ovako ponašati odrasle osobe“, rekla je. Do sledećeg rijalitija, razume se. Za to vreme, RRA ima po Zakonu o radiodifuziji mogućnost ne samo da izriče opomene i javna upozorenja nego i da privremeno ili trajno oduzme emiteru dozvolu za emitovanje programa. Vladika Porfirije, predsednik Saveta RRA, više puta je ovih dana, međutim, ponovio da ovo regulatorno telo nije – preki sud. Znači, ništa od oduzimanja frekvencija? Jer, kaže vladika, oni više vole razgovor od kažnjavanja. A dok se u Srbiji „razgovara“, sekundice u prajm tajmu rijalitija na nacionalnim frekvencijama pljušte li, pljušte. Razgovor kuću gradi. A Republičkoj radiodifuznoj agenciji javnost uglavnom postavlja pitanje: Šta to još treba da se dogodi na televiziji (posle svih rijaliti skandala, „trenutaka istine“, „svadbi“, i „velikih bratova“) pa da RRA kaže: „Žao nam je, ali niste zato dobili nacionalnu frekvenciju“. Radiodifuznoj agenciji se stavlja na dušu i to što opomene emiterima izriče dozlaboga sporo. Ili, umesto da reaguju već posle prvog vređanja, psovanja, govora mržnje (koncept „rijalitija“ je takav da mogu da nastanu samo još veći konflikti) oni to čine „kad prođe voz“. Goran Karadžić, zamenik predsednika Saveta RRA, za NIN međutim odgovara: „Kad bismo reagovali na svaku psovku na svakom kanalu ništa drugo i ne bismo radili. Samo bismo reagovali na psovke. Nema domaćeg filma bez psovke. Šta sa prenosima Skupštine, pa i tamo se psuje. Regulatorno telo treba da reaguje u trenutku kad to već poprimi veoma štetne razmere za neku mlađu publiku. Apsurdno je, i to nema nigde na svetu, niti ko to može da traži da za svaku psovku na svakom kanalu RRA drži hitnu sednicu. Nisu sve greške jednako teške, i ukoliko možemo da ih otklonimo normalnim razgovorom, ukazivanjem na to da u pojedinim segmentima programa emiter krši zakon, onda smo obavili svoj zadatak. Nije sve u izricanju kazni. Nama je cilj da se poštuju zakoni, i da to postignemo i bez represivnog delovanja.“ Isto je i sa kršenjem odredaba Zakona o oglašavanju. RRA je doskoro samo razgovarala sa emiterima. Upozoravala ih da prekoračuju vreme dozvoljeno za reklame kao i načine oglašavanja propisane Zakonom. Tek početkom ove godine RRA je prvi put podnela 15 prekršajnih prijava. Iako već godinama gunđamo na reklame u televizijskom programu jer toliko dugo traju da obično zaboravimo šta smo gledali, Karadžić neefikasnost RRA u sprovođenju Zakona o oglašavanju objašnjava bizarnim tehničkim razlozima: „Tek polovinom prošle godine uspeli smo da nabavimo softver za perfektno merenje minutaže reklama. Imali smo i period uhodavanja softvera i razgovora s emiterima. Zvali smo ih i govorili: Po članu tom i tom Zakona o oglašavanju, vi ste u ovoj emisiji prekršili zakon. Hajde da promenite to. Ne želimo da budemo isključivo represivni organ, već da zaštitimo gledaoce i obavimo svoju funkciju. Razgovorima smo značajno smanjili broj prekršaja. Onda smo im rekli: Prošao je probni rad softvera, dobro funkcioniše. Dobićemo na sudu kod sudije za prekršaje sve sporove, imamo ozbiljnu dokumentaciju koja prati našu prijavu. Od 1. januara merimo vam svaki sekund. Stanje se značajno popravilo. Danas imamo 15 ili 20 ili 70 kršenja Zakona o oglašavanju po jednoj stanici, ima i onih koji imaju ispod 10 kršenja, dok smo u ranijem periodu imali stotine i hiljade kršenja. I tu je regulatorno telo učinilo ono što je moglo.“ Da li je? A evo kako je počelo. Asocijacija medija je prošle godine zatražila rezultate monitoringa reklamnog programa od RRA. Zašto? Kada je u drugoj polovini 2008. ekonomska kriza zalupala na srpska vrata, prvo je, kao i u svetu, pogodila novinske kuće. Ne toliko zbog pada tiraža nego zbog drastičnog pada prihoda od marketinga, koji je negde pao čak za 50 odsto, a u proseku više od 30 odsto. U 2009. za 40 odsto. Zato je, kako za NIN govori Zoran Papić, izvršni direktor Asocijacije medija, bilo normalno da novinske kuće u Srbiji (a više od 80 odsto ih je u Asocijaciji medija) počnu da se zanimaju za to gde i kako oglasi odlaze iz ukupne mase oglasa koji se plasiraju na ovom tržištu. „Za period od 1. do 31. oktobra 2009. godine pet komercijalnih televizija sa nacionalnom frekvencijom i dva javna servisa načinili su oko 5.800 najrazličitijih prekršaja u oglašavanju u svojim programima. To je bio dramatičan podatak, mada se najveći broj prekršaja nije odnosio na prekoračenje vremena emitovanja reklama, nego na emitovanje kajrona, raznih sponzorstava... RRA je pokušao da nam obrazloži nereagovanje izuzetno teškom ekonomskom situacijom u medijima. Odgovorili smo im da, kada nemamo, mi moramo da ugasimo štampana izdanja. Posle sastanka sa Savetom RRA ostao je dogovor da će oni početi da postupaju u skladu sa Zakonom. Međutim, stiče se utisak da imaju spor zamajac, ne znam da li ih nešto ograničava ili ne u zakonskoj regulativi, ali imam utisak da bi mogli znatno brže i efikasnije da reaguju“, kaže Papić. Karadžić, pak, kaže da bi RRA sigurno bila efikasnija kada bi imala zakonsku mogućnost da sama izriče finansijske sankcije kako to čini Republička agencija za komunikaciju (RAK) Bosne i Hercegovine. Ovako, RRA ne može da utiče na sud. On objašnjava: „Podnete su prekršajne prijave i za februar i za mart, biće podnete i za april. Na sledećoj sednici će Savet usvojiti izveštaj monitoringa i pravne službe. Svakog meseca ćemo podnositi prekršajne prijave u nadi da ćemo doći do toga da emiteri više neće kršiti zakon. Još uvek, koliko znam, nijedna naša prekršajna prijava, dakle od onih prvih za januar, nije ušla u postupak. Još nije zakazano suđenje. Kad emiteri dobiju prve kazne, pa zbog eventualno ponovljenog prekršaja u februaru dobiju druge znatno oštrije kazne, onda verujem da će dobro da razmisle.“ Ipak, najveća kazna u Zakonu o oglašavanju ne prelazi milion dinara. Tako da se televizijama sa nacionalnom frekvencijom sasvim isplati da krše zakon. „Politika kazni trebalo bi da bude pooštrena u izmenama zakona. Voleo bih da se naprave izmene u kojima bi RRA imala pravo da izriče finansijske sankcije. Ovako, šaljemo prijave sudiji za prekršaje i to može da traje duže ili kraće, ali mi na to ne možemo da utičemo“, kaže Karadžić. Rade Veljanovski, profesor FPN-a u Beogradu i predsednik Radne grupe za izradu Zakona o radiodifuziji iz 2002, koji je bio prvi od medijskih zakona usvojenih posle oktobarskih promena, kaže da RRA po zakonu ima dovoljno ingerencija. I dodaje: „Pre nekoliko meseci su reagovali prvi put i podigli prekršajne prijave. Ni to nije dovoljno, jer nisu u pitanju samo jedna komercijalna televizija i javni servis. I u radijskim programima ima ubacivanja reklama u emisije koje traju kraće od 30 minuta. Ima seče religijskih i dečjih programa reklamama. Bilo je i ima više razloga da se reaguje.“ Na kraju, ako nam je ova decenija prošla u „uhodavanju“ medijskih zakona, članova Saveta RRA, emitera, države, frekvencija, oglašivača, softvera za tačno merenje, sudija... i koječega još, da li bismo bar u sledećoj mogli da računamo da zakoni u ovoj zemlji počnu da se poštuju? Ovlašćenja RRA U Zakonu o radiodifuziji u članu 17 stoji da RRA može emiteru da izrekne opomenu i upozorenje, a može mu, u skladu sa odredbama ovog zakona, prevremeno ili trajno oduzeti dozvolu za emitovanje programa. Javnim servisima (RTS-u i Radio-televiziji Vojvodine) jer ne podležu obavezi pribavljanja dozvole za emitovanje programa od RRA, mogu se izreći samo opomena i upozorenje. Dalje, RRA može da pokrene postupak protiv emitera pred nadležnim sudom ukoliko njegovo činjenje ili nečinjenje ima obeležje dela kažnjivog prema zakonu (što je RRA nedavno počela da čini, prvi put, zbog kršenja Zakona o oglašavanju). U članu 18 ovog Zakona pak stoji da se opomena emiterima ne objavljuje u javnim glasilima, a da se upozorenje emiteru, koji je drugi nivo u merama RRA, izriče kada emiter i pored izrečene opomene nastavi da postupa suprotno obavezama utvrđenim ovim zakonom ili aktom Agencije donetim na osnovu ovog zakona. Ili ako prvi put prekrši neku od obaveza utvrđenih zakonom ali na način da to kršenje ozbiljno ugrožava ostvarivanje načela regulisanja odnosa u oblasti radiodifuzije, stoji u članu 18. U članu 19 stoji da se RRA naročito stara o zaštiti maloletnika i poštovanju dostojanstva ličnosti u programima koji se prikazuju posredstvom radija i televizije, o čemu donosi opšte obavezujuće uputstvo. Kao i da je zabranjeno prikazivanje programa koji teško ugrožavaju fizički, mentalni ili moralni razvoj maloletnika. Agenciji je, međutim, ovim zakonom omogućeno da sama propisuje bliža pravila o uslovima i načinu izricanja mera. Nedozvoljena sekundica, slatka lovica din/sek Nacionalni dnevnik 19.3018.000 Sve za ljubav/  Nedeljno popodne / Magazin In / Piramida / Trenutak istine / Ja imam talenat18.000 Menjam ženu  / Šou snova / Amidži šou / Loto / U nedostatku dokaza / Javni konkurs16.000 U tuđoj koži / Rikošet / Ništa za sakriti/ Nemoguća misija / Vi pitate14.000 Gold mjuzik / Grand hitovi/ Vikendvizija / Siti klub / Život u trendu/Petkom u 210.000 Da pređemo na ti / Stranci u noći / U sosu / Čitaj između redova6.000 Seljaci / Serija u 20.00 subotom14.000 Serija u 21.0014.000 Grand šou  / Grand parada / Kursadžije / Zvezde Granda (Narod pita) 20.000 EMISIJA 1 - od 20.00 do 24.00 vikendom od 13.00 do 24.0014.000 EMISIJA 2 - od 12.00 do 20.00 / Sub. i ned. 10.00 – 13.00 10.000 EMISIJA 3 - Sve ostale 3.000 Dobar komšija 1.000