|
|
 |
| Политика |
Реформа полиције
Стари кадрови за нове задатке
Да је полиција прошла свеобухватну реформу не би нам данас хладнокрвне убице „расветљавале“ злочине и „откривале“ ко су убице Славка Ћурувије, нити бисмо о убиству Даде Вујасиновић сазнавали из дневника хашког бегунца Ратка Младића
Навикли смо већ да нас свака нова власт уверава како ће њен приоритет бити обрачун са криминалом и корупцијом. Али, ниједна до сада то обећање није испунила. Многа убиства остала су нерасветљена, а злочини који су свој епилог и добили на суду, остављали су нас без одговора на питање – ко је налогодавац. Афере су сустизале једна другу и постале уобичајен и некажњив вид политичке борбе и личних освета. У име „приоритетног циља“, све владе од 2000. обећавале су темељну реформу полиције. Она се, међутим, сводила на политичке чистке или прилику за запошљавање „својих кадрова“. Суочавање с прошлошћу и јасно означавање и кажњавање криваца је изостајало.
Због свега тога је било могуће да се одбегле убице Зорана Ђинђића седам година слободно шетају између Хрватске, Црне Горе, Босне, повремено се враћајући у Београд да успут изведу још покоје свирепо убиство. Полиција и безбедносне службе заробљене су, баш као и цело друштво, политичким нагодбама и корупцијом, па зато уместо из званичних истрага, информације о убиствима добијамо једино из медија који, позивајући се на обавештене изворе, пуне своје странице, често контрадикторним подацима и језивим детаљима о нерасветљеним злочинима. Да је полиција прошла кроз свеобухватну реформу, не би нам данас Симовић, Калинић и друге хладнокрвне убице „расветљавале“ злочине и „откривале“ ко су убице Славка Ћурувије. Не би медији морали да откривају шта о убиству Даде Вујасиновић пише у дневнику хашког бегунца Ратка Младића, јер би пре њих то урадили надлежни органи, а вероватно би случај већ одавно био и решен.
Према најавама из МУП-а, полицију тек следеће године очекује свеукупна реформа. До тада би, како за НИН каже министар Ивица Дачић, требало да буду утврђени стратешки правци реформе полиције, који обухватају њену целокупну организацију. У томе имамо помоћ Шведске, Британије, Аустрије и Немачка, које нам преносе своја искуства у области унутрашње контроле, развоја криминалистичке службе и свим другим областима полицијског деловања. До тада не само да ће полиција и даље добро чувати своје тајне, већ ће и сви полицијски кадрови бити на броју, баш као да су протеклих година сасвим добро радили свој посао. Чињенице, међутим, говоре другачије, па се по ко зна који пут отвара питање - да ли су политички дилови увек приоритетнији од датих обећања. А једно од првих обећања 2000. било је да ће се реформисати полиција.
Током мандата првог министра унутрашњих послова, Душана Михајловића, МУП је реформисан, али само делимично. Државна безбедност је формално издвојена из полиције и формирана је Безбедносно-информативна агенција (БИА). Због опасности која је Србији претила од организованог криминала, формирана је Управа за борбу против организованог криминала (УБПОК). Прва влада, међутим, пропустила је прилику да обави свеобухватну, суштинску реформу полиције. Да ли због мноштва наслеђених проблема, значајних уцењивачких капацитета прешироке владајуће коалиције, или нечег трећег, тек промене су се, осим поменутих, свеле на кадровске измене у врху полиције. На крају, МУП под руководством Душана Михајловића у историју је отишао као полиција током чијег је мандата убијен премијер. Акција “Сабља” смањила је број организованих криминалних група, али је упркос препоруци такозване Кораћеве комисије, изостало утврђивање одговорности и полиције и БИА-е за пропусте у обезбеђењу убијеног премијера.
Влада Војислава Коштунице као свој приоритет поставила је деполитизацију и декриминализацију полиције. Међутим, за прва три месеца свог мандата, министар полиције Драган Јочић сменио је или као нераспоређене оставио више стотина „неподобних“ кадрова и тако остао упамћен по највећој чистки која је од 2000. године спроведена у полицији. Смењени су кадрови који су на било који начин учествовали у операцији „Сабља“. Са позиција начелника Управе криминалистичке полиције (УКП) и Управе за борбу против организованог криминала (УБПОК) уклоњени су Миле Новаковић и Боро Бањац, вође тима за расветљавање убиства премијера Ђинђића. Врло брзо дужности је разрешен и начелник СУП-а Београд, Милан Обрадовић. Смењен је и командант Жандармерије, Горан Радосављевић Гури, а дужности је разрешен и помоћник претходног министра Ненад Милић. Укратко, Драган Јочић је сменио све начелнике управа и секретаријата, а за њима су одлазили и начелници општинских управа. Извор НИН-а каже да су смену избегли једино Саша Вукадиновић, дугогодишњи начелник крушевачке полиције, данас први човек БИА, и Миладин Кострешевић, начелник новосадске полиције.
Тако масовном сменом и довођењем људи на кључне функције по партијској, пријатељској или родбинској линији, министар Јочић учинио је управо супротно од онога што је у Влади најављено. Уместо деполитизације, у потпуности је политизовао кадровску политику МУП-а.
И онда се догодио парадокс. Доласком Ивице Дачића кадровска „заоставштина“ бившег министра остала је готово нетакнута. Иако је неких мањих промена било, на кључним местима у полицији данас се налазе такозвани Јочићеви кадрови. У „белој књизи“ организованог криминала, која је направљена по доласку актуелног министра унутрашњих послова, наводи се да у Србији делује између 35 и 40 организованих криминалних група! Многе од њих неометано раде већ годинама. Неке су, попут Шарићевог клана, свој „процват“ доживеле управо у време претходног министра. Због тога се поставља питање да ли таква полиција може да се ухвати у коштац са 40 организованих криминалних група из „беле књиге“ и да ли су министар Ивица Дачић, председник Борис Тадић као и остали функционери ове државе искрени када кажу да им је борба против корупције и организованог криминала приоритет?
Када је Ивица Дачић дошао на чело полиције, осим уобичајених промена у кабинету, обављена је тек једна важнија персонална промена, која је привукла пажњу јавности. На чело Службе за борбу против организованог криминала (СБПОК) уместо дугогодишњег начелника Младена Спасића, који је у јавности познатији по блискости са Млађаном Динкићем, постављен је Светислав - Бата Ђуровић. На свим осталим местима са којих се руководи и управља истрагама, остали су људи који су на та места постављани и унапређивани током мандата претходног.
„Када сам дошао на место министра, нисам се поставио као човек који ће ценити некога по томе да ли је постављен у време неког прошлог министра, већ сам оставио времена да сви људи покажу да ли су професионалци и да ли раде свој посао најбоље што знају или су ту постављени по некој другој линији. Наравно сада долази време када се у оквиру нових планова, стратегије и конкретних захтева које имамо, морају спроводити и промене, уколико се утврди нечија одговорност у свему томе. Када је реч о људима који су на важним функцијама, нико од њих наравно није недодирљив и ничије место није важније од службе у целини“, тврди у разговору за НИН министар Ивица Дачић.
И док једни хвале то што министар Дачић није посегнуо за политичким реваншизмом, други сматрају да је то део политичке трговине и да међу партијама постоји некаква врста договора да једни друге не дирају када дођу на власт. Због задржавања великог броја старих кадрова, НИН-ови извори кажу да је бивши министар и данас веома добро упућен у оно што се догађа у полицији, па чак и да је у дневном контакту са појединим високим функционерима МУП-а. Као пример наводе случај Горана Биорца, који је до прошле године руководио Службом за специјалне истражне методе (прислушкивање). Наиме, Биорац је смењен пошто је откривено да је снимао све своје разговоре са челницима полиције, а из једног снимљеног разговора који је водио са бившим министром, утврђено је да је Драган Јочић редовно обавештаван о активностима у полицији, па чак и о планираним и актуелним истрагама.
Због задржавања старих кадрова на кључним местима, у јавности влада готово неподељено уверење да ће то за последицу имати заташкавање афера и нерасветљавање политичких убистава, јер није реално очекивати да ће појединци сами против себе водити истрагу. Због тога је мало оних који верују да ће у скорије време и до краја бити расветљена улога полиције у случају паљења америчке амбасаде у Београду. Или, паљења Бајракли џамије због чега је 2004. са места начелника СУП-а Београд прво смењен генерал Милан Обрадовић, да би потом, због наводне тортуре над члановима Макине групе, два месеца провео и у притвору.
Споро се истрага помера и када је реч о паљењу америчке амбасаде у Београду. Како сазнаје НИН, полиција и Тужилаштво су добили снимке које су забележиле камере америчке амбасаде у Београду, а на основу којих ће моћи да се реконструише шта се тачно догодило 21. фебруара 2008. и због чега се полиција повукла. Предстоји да се уради реконструкција система веза, које су се користиле тога дана. Уколико наредба о повлачењу није издата путем радио-везе, које се снимају, онда је она вероватно дата мобилним телефоном, па ће се путем листинга свих разговора тога дана утврдити ко је са ким у тим тренуцима био у контакту. Већ се спекулише да је наредба стигла од начелника Управе полиције, Младена Курибака и да само он може да каже ко је њему издао такво наређење. Министар Ивица Дачић ове наводе није могао да потврди, јер је у току истрага, али је рекао: „Па сигурно да ти људи који се помињу треба сами да преломе и сами да рашчисте са собом да би се утврдила истина и како они не би испали жртвени јарци. Сигуран сам да полиција није сама донела једну такву одлуку без консултација са политичким врхом.“ О свему овоме вероватно би имао шта да каже и Милорад Вељовић који је радио у Генералном инспекторату када је паљена џамија, док је 2008. када је спаљена америчка амбасада у Београду, био директор полиције.
Милорад Вељовић и данас је први човек српске полиције, а како у својим јавним иступима, без обзира на тему, не пропушта прилику да о председнику Борису Тадићу каже што више лепих речи, много је оних који су склони да верују да у својој директорској фотељи још увек седи захваљујући подршци ДС-а. Ову тезу потврђује и изјава Ивице Дачића, који каже да он нема никаква овлашћења када је у питању директор полиције:
„Ако говорите о директору полиције, њега не бира министар, њега бира и разрешава Влада Републике Србије и директор Вељовић ће свој посао радити до краја мандата који, мислим, истиче следеће године. Када је реч о конкретним питањима – паљењу џамије, амбасаде и неким другим догађајима из прошлости, о томе ће се водити истраге, око тога ће бити формиране радне групе које ће их водити и сигурно је да ничија одговорност неће бити прећутана. А са друге стране, до сада није било таквих смена у МУП-у које би биле политичке и неће их бити ни на даље“, каже Дачић.
Када је реч о кадровима, као контроверзно се оцењује и решење о задржавању Драгољуба Радовића на месту начелника Сектора унутрашње контроле, јер је баш он руководио одељењем за привредни криминал које је крајем 2005. и почетком 2006. координирало акцијама у вези са афером “кофер”, чији је актер био и садашњи министар полиције. То одељење, иначе, налази се у склопу УКП-а, на чијем је челу тада био – Милорад Вељовић.
Саговорници НИН-а кажу да је неколико поменутих имена само врх леденог брега и да је још много „контроверзних“ кадрова и даље на важним функцијама у полицији. Због њих ни данас није могуће расветлити, на пример, шта су некадашњи министар полиције Драган Јочић и шеф БИА Раде Булатовић разговарали са Легијом када им се предао. Нећемо вероватно сазнати ни шта је то заболело министра Јочића и бившу власт, па су експресно сменили начелника УБПОК-а Бору Бањца када се усудио да ухапси Дејана Миленковића Багзија. По свој прилици неће бити откривено ни ко је одговоран за нелегално прислушкивање више стотина политичких противника и привредника.
Криминолог Добривоје Радовановић сматра да је добро што Ивица Дачић није посегнуо за истим критеријумима који су руководили његовог претходника у одабиру сарадника, јер би на тај начин само једни лојални заменили друге. „Осим тога, кључ за деловање полиције је политика. Паљење амбасаде, случај Шарић и друге велике афере, објашњава Радовановић, нису зависиле од полиције него од политичара. И да бисмо решили проблем полиције, прво морамо да решимо проблем у политици.“
До сада нас, нажалост, ништа није уверило да у политици постоји воља да се истински реформише полиција. А одговор зашто је тако, можемо тражити једино у простору нечисте савести. И то је врзино коло у коме се вртимо већ десет година.
Синдикат полиције прети штрајком
Када говоримо о реформи полиције и искорењивању корупције, никако не смемо да заборавимо да ни једног ни другог не може бити уколико њени припадници имају проблеме са егзистенцијом и условима у којима раде. На то упозоравају и експерти и чланови полицијских синдикалних организација. “Ви кад изађете на улицу и погледате како изгледа полиција, ви одмах знате у којој се држави налазите“, каже у разговору за НИН Вељко Мијаиловић, председник Полицијског синдиката Србије. Он указује да зараде полицајаца износе тридесетак хиљада месечно и да је полиција због непостојања посебног колективног уговора, једина државна институција у којој се не исплаћује накнада за прековремени и ноћни рад, као ни надокнада за ангажовање током викенда и празника. Мијаиловић каже да је због свега тога незадовољство у полицији огромно. „Како можете да очекујете од сиромашног човека да вам помогне? Сиромашан човек не може да помогне ни себи, ни другоме. Људи тако постају лака мета за корупцију. Без топлог оброка, полицајац прими 23.000 динара. Значи, ви тог човека терате у криминал, или правите од њега будалу“, закључује Мијаиловић. Он упозорава и да је полиција неадекватно опремљена и да један од већих проблема полицајци имају са униформама. „То су све проблеми, од лошег квалитета униформи, оне су од нездравих материјала, нису природни материјали да у њој можете да радите свој посао. Сви делови опреме су испод сваког нивоа, јако су лоши. Ви, рецимо, дате људима нове ципеле, али какве ципеле! Ципеле у којима не можете да потрчите, да ходате и стојите.“ Мијаиловић каже да ће полиција ступити у штрајк, уколико министар Дачић не испуни обећање и са синдикатима у року од највише 90 дана не започне преговарање о колективном уговору.
Јелена Вељковић
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Ништа шта је моје не преписујем другоме, то је принцип међу нама Пироћанцима. Оно што имам није ми оставио деда, већ сам стекао радом у водећим светским фирмама
Божидар Ђелић, потпредседник Владе
Прочитајте све мисли  |
|
| Политика |
 |
|
 |
|
