|
|
 |
| Друштво |
КАКО РАСВЕТЛИТИ ПОЗАДИНУ УБИСТВА ПРЕМИЈЕРА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА
Пресудна политичка воља
Миодраг Вуковић, један од инспектора који су руководили акцијом „Сабља“, наводи да би истрага политичке позадине убиства премијера требало да значи откривање подстрекача и помагача „земунаца“, без обзира на то да ли су они из сфере политике или бизниса
Хапшење „земунаца“ Милоша Симовића и Сретка Калинића наново је отворило питање о могућности истраге политичке позадине убиства премијера Србије Зорана Ђинђића. Упркос потпуно опречним ставовима - од тога да би њихово евентуално сведочење попунило празнине у мозаику никада истражене позадине злочина, до тога да им криминални „ниво“ на којем се налазе не допушта таква сазнања – чињеница јесте да је за покретање истраге неопходно учинити много више од декларативног залагања. А (не)спремност државе да учини такав корак многи тумаче на различите начине.
Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде, напомиње да је апсолутни приоритет да се открије политичка позадина убиства и ко је у њега умешан, те да нико неће бити заштићен.
- Што се тиче Калинића и Симовића постоје три интересантне ствари за које ће бити питани у Специјалном тужилаштву. Прво и основно је где су се скривали седам година, ко им је давао подршку и ко је финансирао њихово скривање. Друго, која су кривична дела извршили током бекства и ко их је ангажовао. Треће је провера њихових сазнања о политичкој позадини убиства премијера, али ту треба бити веома опрезан с обзиром на ранг који су имали. Велико је питање каква су сазнаја имали о томе будући да су класичне убице. Они који су сигурно имали таква сазнања су сада покојни Душан Спасојевић, а други је Милорад Улемек Легија који до сада није био спреман да говори о томе – каже Хомен, уз опаску да се мора бити веома опрезан према написима из медија.
Међутим, Жарко Кораћ, потпредседник у Влади премијера Ђинђића и председник Комисије за испитивање околности убиства премијера, мисли другачије:
- Вероваћу у постојање политичке воље када поново буду позвани на разговор људи који су за време „Сабље“ приведени, пре свега Раде Булатовић и Аца Томић, али и неки други. Немам намеру да апстрактно одговарам на питање има ли или нема сада политичке воље да се утврди политичка позадина убиства. Не видим да се на томе ради. То је, уосталом, јасно рекао и пуковник полиције Миле Новаковић, као и генерал полиције Боро Бањац, који је додао да је смењен када је нашао Багзија. Дакле, у том периоду је апсолутно заташкавана политичка позадина убиства, а истрага никада више није настављена.
Скептичан став према могућности да се сазнају све околности које су претходиле самом убиству премијера, као и именовању подстрекача, дели и адвокат Срђа Поповић, правни заступник Ружице Ђинђић. Он каже за НИН да не верује да ико жели да искористи прилику да се открије позадина убиства:
- Мени је значајније од хапшења Калинића и Симовића то што су рекли Боро Бањац и Миле Новаковић о томе како су им опструирали истрагу која је вођена. Предлагао сам да се саслуша Боро Бањац, као и да ли постоје транскрипти разговора између Дејана Миленковића Багзија и његове адвокатице у вези предаје и услова за то. Али, мој предлог није усвојен. Било је много прилика до сада да се крене у расветљавање позадине, али изгледа да нема политичке воље.
Миодраг Вуковић, један од инспектора који су руководили акцијом „Сабља“, наводи да би истрага политичке позадине убиства премијера у ствари требало да значи откривање подстрекача и помагача „земунаца“, без обзира да ли су они из сфере политике или бизниса:
- Мало је прозаична прича да су људи који су убили премијера сами донели одлуку. Морало је да се пође од околности како се и зашто предао Легија. То је пропуштено, није се открило ко је помагао његово скривање и ко га је финансирао. Да је другачије урађено, имали бисмо имена људи који су били у контакту са последњом познатом кариком међу убицама премијера. Екстремно је важно где се Улемек скривао. Па, сви криминалистички уџбеници наводе да је то елементарна обавеза.
Најважнији политички траг током акције „Сабља“ представљало је хапшење Аце Томића, бившег шефа Управе војне безбедности, Радета Булатовића, до марта 2003. саветника за националну безбедност Војислава Коштунице, а касније начелник БИА, те Борислава Микелића, некадашњег премијера Републике Српске Крајине. Истрага је утврдила да се вођа “земунаца” Душан Спасојевић више пута састајао са Микелићем, који је у исказу пред Специјалним судом објашњавао како је организовао сусрет Томића и Спасојевића, образложивши да је то чинио због страха од Спасојевићеве освете, а да је Томић нерадо пристао на сусрет. Проблем за Томића представљала је чињеница да је у истрази негирао сусрете, а да, када се испоставило да их је било, није могао да објасни на основу чега се у два наврата састајао с Легијом и Спасојевићем. Без обзира на то каква је заиста била права природа ових контаката и да ли су они изгледали како их је описао Микелић, Томић и Булатовић су обухваћени кривичном пријавом против осумњичених за атентат на премијера. Њима је заједно са Шешељем, Микелићем и Драгом Вујачићем стављена на терет сумња да су извршили кривично дело удруживања ради непријатељске делатности. Међутим, тужилац је одустао од гоњења.
Генерал Ацо Томић није хтео да оговара на питања НИН-а у вези са овом темом.
- Све што имам да кажем рећи ћу на суду у поступку који се води, јер сам тамновао три и по месеца у време „Сабље“ – каже Томић.
С друге стране, Вуковић напомиње да је питање зашто је тужилаштво одустало од неких који су били оптужени за помагање.
- Ако је то због недостатка доказа, онда мора да се утврди зашто су уопште хапшени, а ако је због других разлога, да тачно сазнамо који су то разлози. Може се поћи од тога коме је у интересу да та питања никада не добију одговор, мада не верујем да ће тај траг одвести до подстрекача. Евентуално могу да се открију политички компромиси прављени после убиства премијера, а други велики проблем је што никада није спроведена унутрашња контрола у БИА и МУП – истиче Вуковић, додајући да су, по његовом мишљењу, Калинић и Симовић сувише ниско на лествици и да до њих нису долазиле кључне информације.
Сведок сарадник у процесу за убиство премијера Дејан Миленковић Багзи био је изричит на суђењу да је убиство политички мотивисано, а као једног од подстрекача именовао је лидера СРС Војислава Шешеља:
- Закључио сам да је то политичко убиство када сам чуо да се помиње Шешељ и да постоји план да се доведу нови људи на власт.
Два имена се често помињу када се истражују могућа сазнања о политичкој позадини. Уз Милорада Улемека Легију, то је Раде Марковић, бивши начелник ДБ-а. Бивши министар полиције Душан Михајловић својевремено је био уверен да је огромна прилика пропуштена још 5. октобра, а тиме и могућности да се, можда, предупреди и убиство премијера Ђинђића:
- После промена сви су почели да „певају“. Кертес је трчао да прича само да га не држимо у затвору јер има клаустрофобију. Проблем је што су најутицајнији политичари имали фиксацију Радетом Марковићем, а он је могао да буде најбољи сведок сарадник, да пружи податке који би можда предупредили и Легију и „земунце“ и Чумета и све што нас је задесило. Не тврдим да би тако сигурно било, али је вредело о томе озбиљно размислити. Ма... сви би све испричали, само да су политичари размислили и дали одобрење. Јер, када се Раде Марковић нашао у затвору његове поруке су биле „све што радите, све је боранија за оно што ја могу да вам кажем“.
Са Марковићем је први званичан разговор имао Зоран Мијатовић, заменик начелника ДБ после промена у врху ове службе. Међутим, Мијатовићево уверење након неколико вишесатних разговора с Марковићем јесте да он апсолутно ништа није имао да понуди у замену за статус који је тражио. „Ничега ту није било, ништа он није имао“, изјавио је Мијатовић. До акције „Сабља“ Марковић је у затвору провео више од две године. Када су почела хапшења криминалаца, један од задатака је био и нови покушај да се Марковић приволи на озбиљан разговор. Двапут су специјални тужилац Јован Пријић и Раде Марковић разговарали. Основа договора је била прва реченица коју Пријић није могао да избегне - под условима да Марковић буде сведок сарадник. Нагодба је пропала јер политичари то нису прихватили.
Пријић је после тога полицајцима с којима је требало да саслушава Марковића дословце рекао: „Идиоти. Баш ме брига за неког Радета Марковића да ли ће у затвору бити пет, 10 или 40 година. Могли смо све остало да добијемо!“
Симовић тражи статус сведока сарадника
Милош Симовић, ухапшени припадник „земунског клана“, спреман је да за статус сведока сарадника понуди сва сазнања о позадини убиства премијера Ђинђића, сазнаје НИН од извора упознатог са истрагом.
- Браниоци Милоша Симовића и његова супруга Бојана Симовић били су у Специјалном тужилаштву и саопштили да је он спреман да говори о позадини убиства премијера и да укаже на подстрекаче и помагаче. Специјални тужилац Миљко Радисављевић је одредио заменика који ће бити задужен да испита Симовића – каже наш извор.
Професор Милан Шкулић са катедре за кривично право на Правном факултету у Београду објашњава за НИН да по новим одредбама Законика о кривичном поступку из септембра 2009. године, сведок сарадник може да постане и особа која је правоснажно осуђена, али не на максималну казну затвора од 40 година.
- Калинић и Симовић би могли да постану сведоци сарадници ако би у новом поступку, који би се води на њихов захтев, добили било коју казну мању од 40. Дакле, ако их на новом суђењу осуде чак и на 39 година, имају право да постану сведоци сарадници - наводи професор Шкулић. Он додаје да би у случају да суд оцени да они могу да пруже податке који оправдавају статус сведока сарадника, закон дозволио да им се павоснажна казна преполови.
Вук З. Цвијић, Војислав Туфегџић
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Ништа шта је моје не преписујем другоме, то је принцип међу нама Пироћанцима. Оно што имам није ми оставио деда, већ сам стекао радом у водећим светским фирмама
Божидар Ђелић, потпредседник Владе
Прочитајте све мисли  |
|
| Друштво |
 |
|
 |
|
