Iščekivanje prelomnog kongresa

Da SPS postaje moderna partija može se videti i po tome što se borba za mesto „pi-ar“-a Ivice Dačića vodi preko „Fejsbuka“. I to ne tako što kandidati šalju prijave na profil naj-Evropljanina u Srbiji 2009. godine Ivice Dačića (on je svoj profil nedavno ugasio) već tako što je napravljen lažni profil sadašnjeg Dačićevog pi-ara Suzane Vasiljević sa informacijama da će uskoro biti nezaposlena, ćelava, da je bez fakulteta, i da su njena naklonost i interesovanja vezana samo za B92. U Ministarstvo unutrašnjih poslova Dačić ju je doveo iz srpskog servisa BBC-ja i sada se deo partije pozivajući se na stare zasluge i staru ideologiju pobunio protiv nje kao i Dačićevog šefa kabineta u MUP-u Branka Lazarevića. Cela ova priča ne bi bila toliko bitna da Ivica Dačić nije progovorio o tome kako su „svi u stranci nešto ljuti i nezadovoljni“ i da ga, kao nekoga ko je SPS vratio u život, izuzetno nervira što su personalna pitanja za pojedine iznad strateških stvari. U istom dahu Dačić je najavio mogućnost da se ne kandiduje na predstojećem kongresu za predsednika SPS-a, a čak je pomenuo i mogućnost povlačenje iz politike. Otkud baš sad ovakva priča, kada Dačiću raste rejting a SPS stabilno stoji iznad cenzusa? Da li je ovo manevar koji je Dačiću neophodan za predstojeće unutarstranačke izbore ili možda sve ima širi kontekst i tiče se i dve najveće stranke DS-a i SNS-a pa čak i sudbine sadašnje vlade Srbije? „Jedini čovek u srpskoj politici koji se 20 godina bavi strankom iznutra; dakle ne kao predsednik već kao neko ko je prošao sve stranačke stepenice je Ivica Dačić. On najbolje razume kako stranka diše, to je njegova velika prednost u odnosu na druge političare“, kaže pi-ar stručnjak Cvijetin Milivojević, koji Dačića poznaje još iz studentskih dana. Međutim, kako kaže direktor pi-ar agencije „Pragma“, Dačić je svojom dinamičnošću i prisvajanjem uspeha policije pokazao zavidne pi-ar kapacitete i predstavio sebe kao novog duha u problematičnom telu, ali i dalje nije ubedio tradicionalne birače SPS-a da je on naslednik Slobodana Miloševića. „S druge strane nisam siguran da je uspeo da pronađe nove birače. NJemu stalno govore `Bravo Dačiću` ali to su sve ljudi koji nikad nisu glasali za SPS niti to nameravaju. Breme SPS-a je veoma teško i kada je Dačić napravio zaokret od 360 stepeni od politike Miloševića on je sa sobom ipak morao poneti i sve najgore kadrove starog SPS-a. Treba li reći još nešto osim da je predsednik Skupštine grada Niša Mile Ilić, čovek koji je napravio najveću izbornu krađu u modernoj istoriji Srbije. NJemu su sad ti kadrovi balast ali ujedno on nije promovisao nove ljude koji će oličavati nekakav novi SPS. I tu je njegov problem“, kaže Milivojević. To se da pročitati i u istraživanjima javnog mnjenja. Ivica Dačić u loša vremena, kada većina političara gubi popularnost, ima kontinuiran rast rejtinga. Broj pozitivnih ocena lider SPS-a je u poslednjih godinu dana skoro duplirao i sada čak 19 od 100 birača Dačića pozitivno ocenjuje. Dačić ima posebno veliki prodor među biračima koji simpatišu DS. Međutim, da li će iko od tih građana koji su pre 15 godina duvali u pištaljke ispred Dačićeve kancelarije na izborima zaokružiti SPS? Da je mali broj takvih govore i podaci da za razliku od rejtinga samog Dačića rejting SPS-a ne raste; on je stabilizovan na pet odsto odnosno osam odsto, zajedno sa koalicionim partnerima PUPS-om i JS. Za razliku od mnogih u SPS-u koje su odlični rezultati na lokalnim izborima uzneli, Ivica Dačić je svestan da oni ne mogu da budu reper; budući na novac koji je ulagan na lokalu a koji se ne može preneti na celu zemlju i tradicionalnu zainteresovanost birača SPS-a za svake izbore. I zato je on sada, u drugoj polovini vladinog mandata, svestan da iza sebe mora imati odanu vojsku i da mu svako soliranje u partiji može napraviti velike probleme. Koje će jedva čekati da iskoriste i predstavnici opozicije ali i neki partneri iz vlasti. Uostalom, u to se mogao uveriti prilikom „afere borskih uplatnica“ kada je Aleksandar Vučić umesto ka DS-u glavnu oštricu usmerio upravo ka aktuelnom ministru policije. A Ivica Dačić ima pravo da sumnja da je tako nešto moglo biti dogovoreno između dve najjače srpske partije. Uostalom, Ivica Dačić pred sobom ima sudbinu Vojislava Koštunice i DSS-a koji su za dve godine prešli put od najvećeg do najmanjeg koalicionog kapaciteta. Zbog toga je Dačić posebno ljut na soliranja nekih stranačkih funkcionera za koja zna da mogu biti kobna po sudbinu SPS-a. To se verovatno odnosi na Milutina Mrkonjića, ministra za infrastrukturu koji je jedini uz Dačića prepoznat u istraživanjima javnog mnjenja i koji ima nekakav procenat pozitivnih ocena ali koji je više šoumen nego moderan političar. I koji je navikao da radi „o ruk“, mimo zakona i procedura. To može da bude opasno, ako mediji u nekom trenutku reše da se malo više bave SPS-om. Još veći problem Dačić potencijalno ima sa Dušanom Bajatovićem, čiji se imidž „raskalašnog mangupa“ ne uklapa u imidž populističke stranke kao što je SPS. Jer, „Blic“ je nedavno sabirajući ustvrdio da prvi čovek vojvođanskih socijalista mesečno inkasira 1,3 miliona dinara, Bajatović je odgovarao da mesečno ne podiže više od 220 hiljada dinara, što su sve cifre od kojih se prosečnom biraču SPS-a zamuti u glavi. Toliko da ponovo poželi da uzme jogurt u ruke. Bajatović je u prilično dobrim odnosima i sa Bojanom Pajtićem; čak toliko dobrim da ga je Boris Tadić jednom zgodom pitao da li mu je šef Dačić ili Pajtić. Pokrajinski SPS je, podsetimo, glasao za prvobitnu verziju Statuta Vojvodine, koji su posle beogradski DS i SPS vraćali u ustavne okvire. Iako nas Bajatovićeva kandidatura na kongresu SPS-a ne bi trebala baš mnogo iznenaditi, ona je ovog trenutka, ipak, nerealna. Pre je za očekivati da se Bajatović izbori za najautonomniju poziciju u stranci, nešto tipa Pajtiću u DS-u. Jer, ima sve preduslove za to: novac „Srbijagasa“, firme koja je u velikom usponu i koja je preko konverzije duga u kapital sebi pridodala i pančevačku Azotaru, paraćinsku staklaru, beogradsku Informatiku i osiguranja „Kosig“ iz Republike Srpske ali i sve bolje rezultate na izborima. U Bajatovićevoj opštini, Vrbasu, SPS je na izborima osvojio ovovekovnih rekordnih 20 odsto. I na ovom slučaju se može videti da u SPS-u sigurno neće doći do ideoloških nesporazuma ali ni da one prozaičnije motive ne treba potcenjivati. „SPS je osam godina bio van vlasti i svakako je podmirivanje partijskih apetita veliki problem. Međutim, još veći problem je taj što je DS počeo da usisava SPS. DS se jeste ponašao kao dobroćudni delfin noseći na svojim leđima i one koji mu trebaju i one koji mu ne trebaju, ali ako Vlada dočeka kraj mandata DS će pobrati lovorike. Zato, ja očekujem trku između Dinkića i Dačića, ko će imati bolji nerv da proceni trenutak da izađe iz vlade, izazove izbore i tako pokaže svoju drugačijost. Jer, u suprotnom, obe stranke će biti u problemu“, smatra Cvijetin Milivojević. Problem SPS-a mogao bi da se ogleda i u stalnom sukobu sa SNS-om, konkretno sa drugim čovekom naprednjaka Aleksandrom Vučićem koji Dačiću još nije oprostio što ga je izigrao prilikom izbora gradonačelnika. SNS će sigurno činiti sve da istera SPS na čistinu i prikaže ih kao drugu kolonu „demokrata“ a SPS više od toga ima bojazan da DS i SNS naprave međusobno nekakav dogovor koji bi potpuno minimalizovao značaj socijalista. Međutim, istraživači javnog mnjenja će vam reći da je teško očekivati da SPS postane jedna od glavnih meta u kampanji ali se slažu da bi, ako se to desi, stranka Ivice Dačića došla u jednu zaista tešku poziciju. Kao što im ne odgovara saradnja najvećih stranaka još više SPS-u ne odgovara oštri sukob DS – SNS koji bi izazvao referendumsku atmosferu i oštru polarizaciju. U tom kontekstu i Dačićev intervju „Presu“ sa sve slučajnim pozivom Šešelja iz Haga baš u tom trenutku je, kaže Cvijetin Milivojević, odličan pi–ar potez kojim je Dačić uspešno odgovorio i DS-u i SNS-u i ujedno poslao poruku da ne krije ništa, što uvek dobro prolazi u javnosti. Takođe, neka vrsta zaštite Šešelja i to u vreme kada na njegovu štetu rade i DS i SNS je nešto što Dačiću može samo koristiti. Kao što bi mu koristila mirna atmosfera za vreme sledeće izborne kampanje, u kojoj bi SPS mogao da rabi dostignuća svojih ministara i nada se da bi pozitivan eho oko Dačića mogao da stranci donese dvocifreni rezultat. Ipak, preduslov za to je mirna atmosfera u vlastitoj kući. I zato je novembarski kongres toliko bitan Ivici Dačiću. Intervju: BRANKO RUŽIĆ, predsednik Izvršnog odbora SPS-a SPS je ušao u mirne vode Odlukom da uđe u Vladu sa Demokratskom strankom ovo rukovodstvo SPS-a je pokazalo da vodi politiku a ne da dozvoljava da politika vodi rukovodstvo. Posle dve godine mogu reći da je ova odluka izdržala i zub vremena“, kaže za NIN Branko Ružić, prvi operativac SPS-a i čovek za koga niko nije posumnjao da je jedan od problematičnih ljudi u rukovodstvu SPS-a. Zanimljivo o nezadovoljstvu u SPS-u se nije govorilo pre dve godine kada je stranka protivno kampanji, programu i volji velikog dela svojih birača ušla u Vladu sa DS-om, ali se govori danas, kada partija ima najbolju poziciju u poslednjih deset godina. Po prirodi posla Branko Ružić je morao da zna koliko je „baza“ tada bila (ne)zadovoljna kao i kakva je situacija danas. - Mi smo realpolitičari i donosimo racionalne, pragmatične odluke. Ako je, kad smo doneli tu, bez sumnje rizičnu odluku i bilo malog nezadovoljstva u bazi, ako su neki ljudi intimno, emotivno teško primili takav naš potez, sada tog nezadovoljstva ne samo da nema nego sada svi to pozdravljaju, afirmišu i shvataju kolike je dobrobiti ta odluka donela kako našoj stranci tako i Srbiji i njenim građanima. Otkud onda sad ta priča o nezadovoljstvu u SPS-u koju je kroz nekoliko intervjua otvorio Ivica Dačić? - Ne postoji nezadovoljstvo. Mi smo jedna porodica, jedan tim koji je posle petog oktobra pregrmeo sve i svašta. Vratimo se nazad i zamislimo da nam je 2001. neko rekao da ćemo imati lidera partije koji će biti najprihvaćeniji u EU, da će Ivica Dačić biti proglašen za naj Evropljanina, da će SPS presudno uticati na ukidanje viza - da li bi to neko poverovao? Sve to govori da je SPS na pravom putu i na tom putu nas ne mogu zaustaviti mala lična nezadovoljstva ljudi koji ne umeju strateški da promišljaju Srbiju i našu ulogu u izgradnji Srbije, nego su im u trenutku bitnije njihove trivijalne želje. To je ljudski i toga ima u svim partijama ali ta sitna, ponekad isfabrikovana nezadovoljstva u SPS nailaze na suviše veliku znatiželju javnosti. Valjda je nekome jako stalo da potencira neke nepostojeće sukobe u SPS-u. Kome je to stalo? Govorite li sada o opoziciji ili možda i o nekim vašim partnerima iz Vlade? - Svako ko učestvuje u političkoj utakmici razmišlja pre svega o tome kako da proširi svoje biračko telo. I čak i neko ko je danas vaš partner sutra će biti politički protivnik i u tom kontekstu povlači neke poteze. Što je legitimno ali nije korektno. Ali, naša stranka i naša koalicija SPS, PUPS, JS stoje vrlo, vrlo stabilno. Da, ali SPS je samo stabilan dok vaš lider Dačić beleži značajan rast rejtinga. Kako to komentarišete? - Ivica Dačić je učinio toliko mnogo stvari za jedan kratak period; napravio je totalnu promenu u percepciji i SPS-a i samog sebe i u međunarodnoj javnosti i u domaćoj javnosti i mnogi od onih koji su nas nekada mrzeli a koji sada ne mogu da ne pozdrave neku odluku Ivice Dačića još uvek imaju problem da odaju priznanje SPS-u. Ali, stranka je neodvojiva od njenog lidera i ne treba imati nikakvu dilemu da će se rejting Ivice Dačića preliti i na stranku. Samo je to jedan dijalektički, evolutivan proces. Ako Dačić uopšte ostane lider SPS-a? Da li je njegova izjava da razmišlja da se ne kandiduje samo deo taktike pred kongres ili je moguće da Dačić zaista razmišlja o povlačenju? - Tim koji dobija se ne menja. Mislim da je on dao samo jednu hipotetičku izjavu. Ne razmišljam o mogućnosti nekandidovanja predsednika Dačića. Razmišljate li o tome da će imati jakog protivkandidata? Možda to bude Mrkonjić, možda Bajatović? - Ja očekujem da Ivica Dačić bude izabran za predsednika stranke; to je za mene, lično crveno slovo. Ostali, govorim generalno o najviđenijim članovima rukovodstva, ne isključivo o ljudima koje ste pomenuli, vrlo su odgovorni, politički pismeni ljudi i mislim da nije realno da se bilo ko odvaži da razmišlja na temu kandidovanja za predsednika stranke. Ali svako ima hipotetički to pravo i barem formalno može da zadovolji tu želju. Samo formalno? Toliko o demokratskom načinu izbora predsednika? - Kažite mi koja stranka je poput naše imala četiri kandidata za predsednika i u drugom krugu bez ijednog prigovora izabrala svog lidera. Nijedna. Mi smo od 2000. naovamo prošli veliki test demokratizacije. Ali, kao što je demokratsko pravo svakog da se kandiduje tako je i moje demokratsko pravo da kažem da je pitanje predsednika stranke za mene rešeno delovanjem sadašnjeg lidera. Jer, sada je SPS nakon svih tih procesa koji su nam bili potrebni i nakon svih turbulencija konačno ušao u mirne vode.