Kontroverze o kraju recesije

Srbija izlazi iz krize ali to gotovo da daje više razloga za strah nego za nadu. Paradoksalno naravno, ali to ne znači i manje istinito. Strah zbog toga što su izdanci oporavka tako slabašni da se postavlja pitanje da li će se održati, ali još više zbog toga što postoji opasnost da ih država, u nastupu euforije, načisto ne zatre. „Svi pokazatelji govore da uskoro izlazimo iz krize i da nas očekuje stabilan privredni rast. Oporavak neće biti brz, ali će biti stabilan, pa Vlada namerava da u toku godine napusti antikrizne mere“, objavio je nedavno, na skupu koji je organizovao Savet stranih investitora, predsednik Vlade Srbije, Mirko Cvetković. Podaci, bar neki, zaista idu naruku premijeru. U prvom tromesečju ove godine zabeležen je (istina skroman, ali ipak) porast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od oko 0,6 odsto, izvoz je za pet meseci povećan gotovo za petinu, raste industrijska proizvodnja... Poslovično oprezan, predsednik Vlade nije širio euforiju. “Za povratak na visoke stope rasta BDP-a biće potrebno još dve,tri godine, a ni rast od dva odsto nije dovoljan da se poprave posledice krize koje su nastale prošle godine. Međutim, očekujem da ćemo do kraja godine ostvariti bar dva odsto rasta, jer je to minimum koji je potreban da bismo se izborili sa nezaposlenošću koja je i najveći problem u Srbiji”, rekao je Cvetković. Ako se uporedi sa nekim drugim podacima, i drugačijim stavovima, premijerove reči ipak deluju (pre)optimistički. Najpre, pomenute stope rasta dolaze na nisku prošlogodišnju bazu i nedovoljne su da nadoknade pad i izvoza i industrijske proizvodnje i bruto domaćeg proizvoda u celini, zabeleženih prošle godine. S druge strane, Međunarodni monetarni fond je svoju prvobitnu procenu rasta BDP-a od dva odsto ipak modifikovao na 1,5 odsto do kraja godine. Predsednik Saveta stranih investitora, Ćel-Morten Jonsen, ocenio je na pomenutom skupu da je neophodno da se Srbija vrati na stopu rasta BDP-a najmanje od tri do četiri odsto, kako bi se povećala zaposlenost. Domaći ekonomisti ukazuju upravo na stvari koje (preko) potrebne (više) stope rasta ozbiljno dovode u pitanje. Naime, kako kaže Saša Đogović (Institut za tržišna istraživanja) neke delatnosti, pre svega u uslužnom sektoru beleže još veći pad nego prošle godine. „Takva je situacija u građevinarstvu, turizmu, saobraćaju, na tržištu nekretnina. Ako se tome doda očekivani podbačaj u poljoprivredi, koja značajno učestvuje u formiranju BDP-a, onda je očigledno da ekonomija Srbije neće uskoro izaći na zelenu granu“, ističe Đogović. Kad se sve to ima u vidu postaje jasno koliko će borba protiv nezaposlenosti (dostigla 19,2 odsto) koju je premijer najavio kao prioritet u narednom periodu, za Vladu biti krupan zalogaj. Nadamo se ne i „nemoguća misija“. Otvaranje novih radnih mesta pak zavisiće najpre od novih investicija. “Vlada će napraviti novu strategiju razvoja koja će se bazirati na investicijama i rastu izvoza, jer jedino tako mogu da se stvore uslovi za rast proizvodnje”, objasnio je premijer Cvetković, najavljujući usvajanje pomenute strategije (koja će obuhvatiti čitavu narednu deceniju, od 2011. do 2020. godine) za septembar. Upravo s tim u vezi, strani invetitori su posebno interesovanje pokazali za „giljotinu propisa“. „Nismo zadovoljni brzinom kojom se ukidaju nepotrebni propisi, ali ćemo taj posao dovesti do kraja. Vlada je do sada usvojila 217 preporuka, kojima bi trebalo da poboljša poslovanje privrede. Od toga su 62 preporuke primenjene efektivno, dok će 146 biti ugrađeno u nove zakone”, odgovorio je Cvetković.