Narodna biblioteka lider u regionu

Mada Srbija još nema usvojenu nacionalnu strategiju digitalizacije kulturnog nasleđa, tehnološka revolucija nameće ubrzanu digitalizaciju knjiga i dokumenata i u našim bibliotečkim fondovima, gde već postoje bogate digitalne kolekcije. Narodna biblioteka Srbije započela je pre nekoliko godina projekat Digitalne biblioteke u kome danas ima oko dva miliona digitalnih jedinica u 100 različitih kolekcija. Veb sajt Digitalne biblioteke tokom 2009. godine posetilo je oko 600.000 korisnika. Digitalizacija knjiga, u najkraćem, podrazumeva njihovo prebacivanje u elektronski oblik, koji u potpunosti odgovara, u svakom detalju, papirnom originalu. Mikrofilmovanje se, međutim, smatra još uvek najsigurnijim načinom čuvanja, a potpuna zaštita publikacije postignuta je, kažu stručnjaci, tek kada je pohranjeno i papirno izdanje. Ipak, po svemu sudeći, izdavaštvo i sistem autorskih prava moraće da se prilagode internet okruženju, a ne obrnuto. Sistem međubibliotečke pozajmice i snabdevanje dokumentima drastično je ubrzan, pojednostavljen i podrazumeva klasične kao i elektronske monografske publikacije, odnosno knjige, naučne članke, tzv. „sivu literaturu“ (kongresna dokumentacija), audio-vizuelni materijal... Snabdevanje dokumentima, globalno, odvija se na nekoliko nivoa - od komercijalnih kuća specijalizovanih za snabdevanje dokumentima, samih izdavača koji nude ovakve servise, personalizovanih isporuka korisnicima (Current Awareness Services – Individual Article Supply), do intermedijalnih institucija, kakve su velike biblioteke, objašnjava dr Aleksandra Pavlović, referent za međubibliotečku pozajmicu i snabdevanje dokumentima u beogradskoj Univerzitetskoj biblioteci „Svetozar Marković“. Narodna biblioteka Srbije uključena je u svetsku mrežu biblioteka i kada je reč o pružanju onlajn usluga svojim korisnicima predstavlja lidera u regionu, prema rečima Vesne Injac-Malbaša, zamenice upravnika ove institucije, što ne isključuje posvećenost i tradicionalnim aktivnostima. – Promenio se svet informacija – od analognih ka elektronskim i digitalnim. Promenile su se biblioteke kao mesta – od bibliotečkih zgrada došli smo do virtuelnih, elektronskih, digitalnih, hibridnih i sveprisutnih biblioteka bez zidova koje svoje usluge pružaju svim ljudima širom sveta 24 sata na dan, 7 dana u nedelji, što znači da više ne postoje nikakva, ni geografska, ni vremenska ograničenja. Promenilo se i društvo u celini – od industrijskog društva preko informacionog društva krećemo se ka umreženom društvu. Promenili su se i bibliotekari – od staromodnih učenih ljudi koji nude znanje u svojim „hramovima knjiga”, preko informacionih menadžera i digitalnih bibliotekara idemo ka eri superbibliotekara koji uslužuju superkorisnike XXI veka i Google generaciju, mlade rođene posle 1993. godine, kaže Vesna Injac-Malbaša za NIN. Onlajn usluge NBS i njena umreženost pored projekta Digitalne biblioteke ogledaju se još u projektima - Virtuelna biblioteka Srbije, odnosno KOBSON. Virtuelna biblioteka Srbije, predstavlja projekat izgradnje bibliotečkog informacionog sistema i povezivanja bibliotečkih kataloga u Srbiji. Tokom 2003. godine uspostavljen je Uzajamni katalog Srbije od lokalnih kataloga četiri najveće bibliotečke baze u Srbiji – Narodne biblioteke Srbije, Biblioteke Matice srpske, Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” u Beogradu i Jugoslovenskog bibliografsko-informacionog instituta. Danas u sistemu Uzajamnog kataloga učestvuje oko 140 biblioteka u Srbiji, a u bazi se nalazi oko 2,3 miliona bibliografskih zapisa, kaže Vesna Injac-Malbaša. Konzorcijum biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku inostranih onlajn časopisa i baza podataka (KOBSON) formalno je osnovan 2001. godine u NBS sa ciljem osnivanja i kreiranja bržeg, kvalitetnijeg, lakšeg i jeftinijeg pristupa inostranim naučnim časopisima i bazama podataka. NBS je centar Konzorcijuma i koordinator zadužen za sve aktivnosti vezane za saradnju sa ministarstvima i inostranim izdavačima, kao i za promotivne i obrazovne aktivnosti. Nabavku inostranih onlajn časopisa i baza podataka finansira Ministarstvo za nauku, a oko 130 biblioteka su članice Konzorcijuma (univerzitetske, fakultetske, istraživačke, institutske biblioteke). U okviru Konzorcijuma godišnje se nabavlja oko 35.000 onlajn naučnih časopisa, oko 700 časopisa u štampanoj formi i preko 70.000 onlajn naučnih knjiga. Dr Aleksandra Pavlović, iz Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković” ističe da snabdevanje naučnim dokumentima u Srbiji ima dugu tradiciju, ali da je često obustavljano proteklih decenija, iz razloga političke prirode, što se najdrastičnije manifestovalo maja 1992. godine uvođenjem sankcija Saveta bezbednosti. Danas ga finansira država u okviru sistema KOBSON. Međubibliotečku razmenu određuje alternativni pristup naučnim informacijama i dokumentima a podrazumeva materijal klasičnog i elektronskog izdavaštva, kao i otvorenih pristupa (Open Access). Ova usluga nije besplatna i naplaćuje se interno među bibliotekama i institucijama, najčešće putem vaučera. Saradnja sa komercijalnim sistemima za snabdevanje dokumentima podrazumeva nadoknade koje se naplaćuju i korisnicima usluga Univerzitetske biblioteke. Univerzitetska biblioteka sarađuje sa svim naučnim institucijama sveta i najvećim svetskim bibliotekama kao što su Library of Congress, National Library of Singapore, Bibliothèque nationalle de France, Tokyo National Library... Biblioteka SANU do strane naučne periodike već 160 godina, od 1849. godine, dolazi putem razmene publikacija sa oko 1300 naučnih ustanova u svetu. Baš zato je 70 posto fonda na stranim jezicima. – Zahvaljujući modernim tehnologijama lako su nam dostupne informacije da li neka biblioteka ima ili nema određenu publikaciju, kaže Milka Zečević, zamenik upravnika Biblioteke SANU za NIN. Kada je reč o međubibliotečkim pozajmicama, mi šaljemo drugim bibliotekama na njihov zahtev snimak traženog teksta a isto tako i oni nama. Ukoliko je potrebno, pozajmljujemo i celu originalnu publikaciju na određeno vreme. Ustanovama sa kojima obavljamo razmenu (oko 1300) za uzvrat šaljemo izdanja Akademije (SANU objavljuje oko 50 naslova godišnje). Na taj način plasiramo Akademijina izdanja u svet, kaže Zečevićeva. Budući da korišćenje stranih digitalizovanih publikacija najčešće nije besplatno, Biblioteka SANU izlazi u susret svojim korisnicima (prvenstveno akademicima i naučnim radnicima) i uglavnom uspeva, na razne načine, da nabavi željenu literaturu. Najčešće nam izlaze u susret partneri iz inostranstva i to je uzvratna usluga, kaže Zečevićeva. Biblioteka SANU započela je digitalizaciju najvrednijih publikacija iz svog fonda, a isto to obavlja se i sa rukopisnim dokumentima u Arhivu SANU. U projektu je i digitalizacija umetničke zbirke Galerije SANU. Planira se i da se i savremena izdanja SANU digitalizuju i budu na taj način dostupna javnosti.  Svetska digitalna biblioteka Narodna biblioteka Srbije potpisala je sporazum sa Kongresnom bibliotekom iz Vašingtona 17. aprila 2008. godine i time je postala punopravni partner u projektu Svetska digitalna biblioteka (World Digital Library - WDL). U tom trenutku NBS je bila osma biblioteka partner u ovom značajnom svetskom projektu za biblioteke - zajedno sa Kongresnom bibliotekom, Bibliotekom Alexandrinom i nacionalnim bibliotekama Egipta, Brazila, Japana, Kine i Rusije. WDL pruža pristup na internetu, besplatno i na više jezika, značajnoj građi kulturnog nasleđa iz svih zemalja i kultura širom sveta. U aprilu 2009. godine pokrenut je i postavljen u operativni nivo rada WDL portal, u sedištu UNESCO-a u Parizu. Trenutno WDL ima 32 institucionalna partnera iz različitih zemalja sveta. „Miroslavljevo jevanđelje”, srpski rukopis iz 1180. godine (koji je deo UNESCO-vog registra „Pamćenje sveta“) i časopis „Zenit 1921-1926“ prve su kolekcije iz Srbije koje su postale dostupne preko WDL portala. Sreten Ugričić, direktor NBS, izabran je za kopredsedavajućeg projekta i za člana Komisije za selekciju građe WDL projekta. Pamćenje Srbije već je prisutno u pamćenju sveta – kroz projekat Svetske digitalne biblioteke.