Teško leto francuskog predsednika

Za manje od dve nedelje afera koja je počela kao porodična saga o Betankurovima, naslednicima kozmetičke imperije “Loreal”, pretvorila se u državnu aferu. Vatra koja je podmetnuta nakon što su u javnost izašli prvi detalji koji povezuju ministra rada, Erika Verta i osamdesetsedmogodišnju Lilijan Betankur, čije se bogatstvo procenjuje na više od 20 milijardi evra, proširila se sa nižih spratova do predsedničke svite. Sudeći prema svedočenju jednog od glavnih svedoka u aferi, Sarkozijevu predsedničku kampanju je u proleće 2007. godine ilegalno finansirala porodica koja se ubraja među najbogatije na svetu. Novi skandal pokazuje da napori koji su uloženi na izgradnju Sarkozijevog predsedničkog imidža, primerenijeg kriznim vremenima, koji su podrazumevali i da se odrekne nošenja „roleksa“ u javnosti, nisu bili dovoljni da iz kolektivnog pamćenja izbrišu njegovo prisustvo na luksuznim jahtama i u privatnim avionima biznismena širokog srca. Afera koja je pokrenula lavinu dostojna je epizode iz Balzakove “LJudske komedije”. Dešava se u visokom društvu a u njenom centru je bogata naslednica koju je pod stare dane sa sluhom napustila i oštrina duha. To pred sudom pokušava da dokaže njena ćerka, koja je podnela tužbu protiv fotografa Fransoa Mari Banijea, optužujući ga da je zloupotrebio krhko stanje njene majke kako bi od nje izvukao finansijsku korist. Kako inače objasniti poklone u vidu čekova i umetničkih dela u vrednosti od milijardu evra (ne milion) koje je u proteklih deset godina dobio od sirote naslednice u ulozi Čiča Gorija? Banije je poznat kao dendi, jedna od figura francuskog džet-seta još od 60-ih godina. Oprobao se kao pisac i glumac, a proslavio se kao fotograf slavnih, od Izabele Ađani i Karolin de Monako do DŽonija Depa. Neka vrsta žigoloa iz visokog društva koji je u mladosti znao da se približi Daliju, Aragonu i Fransoaz Sagan, a kasnije i Lilijan Betankur i njenom mužu, koje je upoznao 1987. godine i postao neka vrsta njihovog poverenika. “Poput gurua”, tako opisuje njegov odnos prema bogatoj naslednici jedan od glavnih svedoka, Kler Tibu. “Sveprisutan je, a uticaj koji vrši nad njom je strašan”, izjavila je na saslušanju ova bivša službenica Betankurove, koja je tokom dvanaest godina bila zadužena da vodi njeno računovodstvo. Kler Tibu je među osmoro službenika Betankurove koji su se pobunili protiv njenog neposrednog okruženja, za koje su postali neprijatni svedoci, zbog čega su i otpušteni. Najspektakularniji dokaz koji su ponudili su tajni snimci razgovora iz salona u kome je Betankur primala svoje savetnike, rezultat špijunske operacije koju je organizovao poslužitelj. Ušao bi u salon, poslužio čaj i diskretno postavio diktafon. Policiji je priloženo 28 CD-ova koje je snimio tokom godinu dana. Na snimcima od kojih je jedan deo objavio informativni sajt “Medijapart”, uz zveckanje porcelanskih šoljica razgovori se kreću od prebacivanja 65 miliona evra sa računa u Švajcarskoj (na koji je naslednica čini se zaboravila) na račun u Singapuru, kako bi izmakli kontroli francuskih poreskih službi, do toga kom političaru treba uručiti ček jer su joj “potrebni prijatelji”. Samo deo ovih snimaka bio bi dovoljan Balzaku da napiše nastavak sage o francuskom društvu, o vezama vlasti i pravosuđa, o načinima na koji se zataškavaju afere, o tome kako se vlast upliće u odluke suda, o utaji poreza i saučesnicima iz državnog vrha, o incestuoznim vezama bogatih i predstavnika vlasti. Na jednom snimku savetnik Betankurove joj objašnjava da je dobio uveravanje od predsednikovog savetnika za pravna pitanja da im mogu pomoći u apelacionom sudu jer poznaju tužioca, ukoliko izgube prvostepeni proces. Najubitačnije otkriće za šefa države odnosi se na njegovog ministra rada, čije se ime često pominje na snimcima koje je zabeležio špijun u uniformi batlera. Kao ministar budžeta od 2007. do 2010. godine, Vert je sprovodio Sarkozijevu politiku smanjenja poreza najbogatijima kako bi se sprečila utaja poreza i vlasnici tajnih računa van zemlje privoleli da bogatstvo prebace u Francusku. Problem je što je Florans Vert, njegova žena, u to vreme radila kod Lilijan Betankur, gde je bila zadužena za upravljanje njenim bogatstvom. Na tajnim snimcima savetnik objašnjava Betankurovoj kako je bila greška što je zaposlio ministrovu ženu, ali da se to činilo poželjno u vreme dok je bio ministar budžeta. U jednoj drugoj sceni iz salona Betankurove, koja se odvijala u martu ove godine, reč je o novcu koji savetnik traži za Verta i još jednog ministra, Valeri Pekres, “kojoj takođe treba pomoći” ali i za samog šefa države – Nikolu Sarkozija. Savetnik ograničava donaciju na 7.500 evra, što je prema francuskom zakonu dozvoljena suma za finansiranje političara ili partije od strane privatnog lica u toku godinu dana. Za vreme predsedničke kampanje ova suma je ograničena na 4.600 evra. Za donaciju veću od 150 evra mora da se ispuni ček. Da li je ova veza sa naslednicom Loreala, koju Vert poriče, bila razlog što su ministru budžeta “promakli ” njeni tajni računi u Švajcarskoj, na kojima je bilo 78 miliona evra, kao i ostrvo na Sejšelima koje nigde nije prijavila? Francusku javnost je dodatno šokiralo saznanje da je Betankurovoj vraćeno 30 miliona evra nadoknade za plaćanje poreza u Francuskoj. Ovaj “poklon” je odobrilo ministarstvo budžeta sa Vertom na čelu. Ministar rada tvrdi da o računima Betankurove ništa nije znao. Sa ženom u kući ne priča o poslu. Ona je, doduše, po izbijanju afere priznala da je potcenila ovaj “sukob interesa”, nazivajući neoprezno stvari pravim imenom. Da je samo Vertova žena u pitanju, on bi najverovatnije već bio smenjen. Ali za “bezuslovnu” podršku koju mu za sada pruža predsednik razlozi su izgleda drugačiji od zbijanja redova. Prema svedočenju već slavne Kler Tibu, bračni par Betankur (Andre Betankur je umro 2007. godine) ilegalno je finansirao predsedničku kampanju Nikole Sarkozija sa 150.000 evra koje je u neobeleženim kovertama preuzimao Erik Vert, koji pored ministarske ima i ulogu blagajnika većinske partije. Finansijski savetnik Betankurove, za koga je Tibu radila, pokušao je da ospori njeno svedočenje i prikaže je kao ženu željnu osvete zbog toga što je izgubila posao (iako je kao otpremninu dobila 500.000 evra, što očigledno nije bilo dovoljno za njeno ćutanje), ali su mediji potom objavili izvode iz evidencije o troškovima koju je vodila, u kojoj se vidi da su od januara do aprila 2007. godine sa računa skinute značajne sume novca bez jasne namene, mnogo značajnije nego u istom periodu prethodne godine. Advokat Betankurove je sasvim ozbiljno saopštio da je taj novac - ukupno 388.000 evra – služio kao džeparac bračnom paru. Pedesetogodišnja službenica zbog koje se tresu temelji države, rekla je na saslušanju i da je kuća Betankurove bila mesto gde su mnogi političari dolazili po novac i da je na dan njihove posete od nje traženo da iz banke izvadi sume koje su se obično kretale od 50.000 do 100.000 evra. Među zvanicama pominje bivšeg predsednika Žaka Širaka i bivšeg premijera Eduara Baladira, Danijel Miteran, ženu socijalističkog predsednika, kao i Bernara Kušnera i bivšeg ministra kulture Renoa Donedijea, a u novije vreme i Verta i Sarkozija. Problem je što su koverte sa novcem za finansiranje političara simbol političke prakse kojoj je Sarkozi objavio rat na početku predsedničkog mandata, proglašavajući “raskid” sa ovom tradicijom kao ideju vodilju svog mandata. Pritisnut da se obrati javnosti povodom afere, Sarkozi je u jednosatnom intervjuu francuskoj televiziji početkom nedelje ponovio podršku Vertu ističući da ga izveštaj finansijske inspekcije, objavljen istog dana, u čiju objektivnost opozicija malo veruje, potpuno oslobađa odgovornosti. On je, međutim, dodao da je “savetovao” ministru da se odrekne funkcije blagajnika većinske partije kako bi se “potpuno posvetio” reformi penzijskog sistema koja je na dnevnom redu vlade u septembru i najavio formiranje komisije sastavljene od predstavnika svih partija sa ciljem da se ubuduće izbegnu “svi oblici sukoba interesa”. “Francuska nije korumpirana zemlja” rekao je šef države koji je uložio svu moć razuveravanja da ostavi utisak iskrenosti i pravičnosti. Obraćanje naciji je imalo cilj da povrati poljuljano poverenje u političkoj klimi koja je poslednjih nedelja postala gotovo nepodnošljiva posle serije skandala koji su uzdrmali vladu. Dva ministra su podnela ostavku nakon što je u javnosti procurelo da je jedan od njih potrošio 12.000 evra iz ministarske kase na kubanske cigare, a drugi dao lažnu izjavu kako bi dobio dozvolu za proširenje vile. Na udaru se našla i u javnosti popularna Rama Jad, državni sekretar za sport, zbog hotelske sobe od 600 evra i njena koleginica iz vlade Fadela Amara, zadužena za politiku u predgrađima, kada je otkriveno da je službeni stan ustupila svom bratu. Mere štednje koje je Sarkozi potom propisao ministrima, koje podrazumevaju manje službenih vozila, privatnih aviona i službenih stanova, nisu bile dovoljne da se stiša gnev javnosti i skrene pažnja sa afere Betankur.