Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   13.12.2019. 10:03
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Рубрике
Писма
Недељник
Политика
Перископ
Двоглед
ВИП коментар
Економија
Људи
Реч
Мини интервју
Вести
Друштво
Реч недеље
Људи и догађаји
Култура
Осврт
Догађаји недеље
Тевелогија
Мини интервју
Свет
Тај луди свет
Људи
Топ техно
Life Style
Афоризми
НИН упитник
Колумне
Постекологија

 

Свет

Одлазак вође Црног септембра
Четири деценије скривања Абу Дауда

Организатор напада на Олимпијади у Минхену успео је, поред рањавања, да умакне израелском Мосаду, па чак и да неко време живи у Јерусалиму

Последњи непосредни актер масакра над израелским спортистима на Олимпијади у Минхену 1972. године, Мохамед Удах преминуо је у Дамаску у 73. години живота.
Овај некадашњи вођа групе Црни септембар, познатији под именом Абу Дауд, био је главни организатор напада који је почео као отмица спортиста са захтевом да буду замењени за палестинске заточенике у Израелу, а завршио се после више од двадесет сати агоније као најстрашније крвопролиће у коме је погинуло 17 људи.
“ Да ли верујете да када бих све то морао опет да учиним, учинио бих” – изјавио је у интервјуу Асошијетед пресу пре две године. “Али можда бисмо, само можда, показали мало више флексибилности. Када се вратим у то време било је – или цела Палестина или ништа, али можда је требало да прихватимо палестинску државу поред израелске.”
Абу Дауд је рођен у Јерусалиму 1937. године, где је предавао математику и физику. Имао је тридесет година кад је Израел запосео источни Јерусалим у коме је живео, после тога преселио се у Јордан и придружио се ПЛО-у.
Напад на Олимпијади описао је као спонтану одлуку која је донета док је седео у кафеу у Риму са пријатељима када су прочитали да је одбијен захтев да Палестина учествује на Олимпијским играма.
“Морал је већ био опао после понижења у Јордану када је краљ Хусеин протерао палестинске герилце. Сећам се да ме је Абу Ијад погледао и рекао: ”Хајде да учествујемо у Олимпијским играма на наш начин. Хајде да узмемо израелске таоце и мењамо их за затворенике у Израелу.”
Абу Дауд је добио задатак да организује операцију. Требало је да осам маскираних наоружаних људи уђе у израелске просторије и отме спортисте. У ноћи напада Абу Дауд је одвео нападаче на вечеру у близини железничке станице у Минхену, после тога узели су такси и одвезли се у олимпијско село. Оружје су носили у спортским торбама. План је био да исеку ограду и уђу унутра, али када су стигли налетели су на припите америчке спортисте који су из забаве прескакали ограду, па су им се придружили. Американци су им чак, мислећи да су такође спортисти, помогли да понесу торбе. Абу Дауд је стајао крај ограде и када су сви нападачи ушли у село, он се повукао.
Било је то рано јутро 5. септембра 1972. године. Ствари, међутим, нису ишле по плану. Током провале у израелске просторије, дизач тегова и рвачки тренер су покушали да се супротставе и убијени су на лицу места, а девет спортиста је узето за таоце. Изнели су своје захтеве, али је Израел одбио да преговара.
После мучних преговора са немачком владом договорено је да хеликоптером буду пребачени на аеродром, а одатле у Каиро – немачка полиција,међутим, покушала је на аеродрому да ослободи таоце. Дошло је до крвавог обрачуна у коме су страдали сви израелски таоци, један немачки полицајац и неколико Палестинаца.
Тако су се Олимпијске игре претвориле у кошмар који су преносиле ТВ камере, а две деценије касније Абу Дауд је објаснио да су, упркос свему, Палестинци то сматрали својом победом. “Преко Минхена смо свој проблем послали у домове 500 милиона људи”, рекао Абу Дауд. ”Пре тога били смо просто терористи, после Минхена људи су почели да се питају: Ко су ти терористи? Шта желе?”
У годинама које су уследиле Мосад је ликвидирао организаторе и свакога за кога се сумњало да је умешан у минхенски напад. Абу Дауд је живео у Јордану, Либану, у неколико европских држава, али му често мењање места није помогло да избегне атентат 1981. године. У кафеу хотела у Варшави погођен је са неколико метака, али је преживео. Наставио је да живи у сталним бекству.
Егзил је окончан 1996. године када му је дозвољен повратак у Израел. У то време о својој улози у нападу на Олимпијади говорио је двосмислено: “Можда сам био близак са неким људима који су умешани и можда су ми касније рекли неке детаље.”.
Две године касније, међутим, објавио је књигу “Палестина: од Јерусалима до Минхена” у којој је обелоданио своју улогу у минхенском нападу. После пута у Јордан те године израелске власти нису га пустиле назад у земљу.
Сирија је била једина земља која га је прихватила и наставио је да живи у Дамаску, али је Израелу поручио: “Ја више не могу да се борим, али ће се борити моји унуци, а и њихови унуци.”
За собом је оставио пет кћери и сина. Сахрањен је у палестинском избегличком логору Јармух у Дамаску.



Ивана Јанковић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли

Тони Блер, бивши британски премијер, о бомбардовању Србије

Урадио сам што је било праведно. Нисам се покајао, не кајем се ни сада. Величанствено је видети народ Косова у његовој сопственој држави.

Прочитајте све мисли

Свет