ZEMLJA IZ SNOVA

Evo već četiri decenije, iz vrlo ličnih razloga, pokušavam da razbijem okorele, višeslojne naslage predrasuda i opštih mesta koji ovde caruju, kada god se povede reč o Turskoj i njenim žiteljima. Najčešći stereotip za Turčine jeste slika maljavih brkajlija prostačkih manira, problematične lične higijene, obaveznih vinovnika teških saobraćajnih udesa po našim putevima. Takvi kakvi su, u stanju su, vozeći obavezno ljute krševe, da prevale hiljade kilometara bez stajanja, štedeći novce i vreme, odmarajući udove u toku putešestvija, tako što će kamenčugu prisloniti na papučicu za gas... Turkinje su u tim percepcijama kratkonoge sa viškom kilograma, zabrađene, u mantilima-haljinama do zemlje, obavezno zaglavljene na zadnjim sedištima opisanih automobila, uz čopor sitne, musave dece, u neprestanoj borbi za prostor sa plastičnim kesurdama i perinama, čvrsto uvezanim kanapom ili starim kaiševima. Turski turizam? Ko će normalan, pitaju se sveznalice, u tu bedu, u prljave restorane prepune insekata (ne računajući one uhvaćene na lepljive trake koje vise ispod plafonskih lampi ili sijalica), sa usranim čučavcima? A tek hrana. Smrdljiva ovčetina pripremljena isključivo na dva načina: kuvano ili pečeno. Pusto tursko. Predrasude, glupost i elementarno neznanje. Ali, zato, čvrst stav! Onda, drastična promena. Mesecima već slušam tirade usplahirenih žena o muževnosti, svetskim manirima i gospoštini turskih mužjaka. Čitam po novinama ode o eleganciji, skupocenim nakitima, vrhunskoj garderobi prelepih Turkinja. Svako malo, naletim na kolektivno divljenje zapenušane voditeljke i njenih sagovornika u televizijskoj emisiji o fenomenalnim stanovima ili samačkim apartmanima. Vrtovi, bazeni...Prirodne lepote! Hoteli, more, plaže, diskoteke. Prodavnice! Zlatare, butici najpoznatijih svetskih firmi. Hrana za bogove. Kakav izbor plodova mora, ribe, milion vrsta salata, roštilj na hiljadu načina...Slatkiši, moj bože! Hiljadu i jedna noć... He-he-he, seirim naglas. Odlazeći tamo, rekoh, ne mogu da se načudim kako ta zemlja i njeni žitelji munjevito napreduju. U svakom pogledu. OK, nije sve i svako kao iz teve-sapunica, ali lepo i prosperitetno jeste. I, onda, televizija. Bilo je dovoljno da se u nas (i na televizijama u regionu) emituje nekoliko turskih televizijskih serija, pa da Turska među Srbima postane Zemlja iz snova. Turci - čudo od seksepila. Turkinje - merilo za lepotu i ženstvenost. Čudo televizijsko. P.S. Sreća, te sam za sve ove godine tamo stekao prijatelje te ću se snaći za tradicionalno letovanje, ako bude problema oko smeštaja. A kako je krenulo, Srbija će, ovog leta, biti do - Turske. Ali, zaista...