Uzimanje i vraćanje

Ako postoji nešto što može da zadovolji golo i nezajažljivo umetnikovo JA (Ivo Andrić), onda su to nagrade. Što su priznanja veća i uglednija, polemike i svađe koje ih prate su spektakularnije. Književna nagrada kritike za roman godine, poznatija kao NIN-ova, budući da dugo traje, ovo joj je 56. godina, ima svetlo lice i naličje koje obiluje pikanterijama. Krenimo od samog početka: godine 1954. Dobrica Ćosić je objavio roman Koreni, a Ivo Andrić Prokletu avliju. Žiri je rekao – Dobrica Ćosić, i on je bio prvi dobitnik budućeg, tako priželjkivanog priznanja. Da ne bi nagradili roman Crveni petao leti prema nebu, Miodraga Bulatovića, presuditelji su 1959. godine odlučili da uopšte ne dodele NIN-ovu nagradu! Bulatović ju je, većinom glasova, dobio 1975. godine za knjigu LJudi sa četiri prsta, ali žiri nije dao nikakvo objašnjenje. Na okruglom stolu o marksističkoj kritici, koju su organizovale redakcije „Komunista” i časopisa „Opredeljenje” u Sarajevu, uz oštre kritike odluke žirija i samog romana, Miro Lasić ocenio da Bulatovićev roman LJudi sa četiri prsta nije istinsko umetničko delo i da je bilo „bespredmetno umetnički ga vrednovati”. Redakcija NIN-a je reagovala kraćim tekstom pod naslovom „Peti prst”, u kome je Lasićevu neargumentovanu kritiku označila povratkom na „dogmatsko tretiranje umetnosti”. Najduža i naj(ne)dostojnija polemika trajala je povodom dodeljivanja nagrade Danilu Kišu za roman Peščanik (1972). Sve je bilo mirno do sredine novembra 1976. kada je NIN objavio priču Branislava Šćepanovića Smrt gospodina Goluže, uz pohvale da je prevedena na više od 20 jezika i da je uvršćena u antologiju 25 priča iz sveta. Danilo Kiš se tim povodom podsmehnuo i piscu priče i NIN-u. Novinar „Duge” Dragoljub Golubović, ga je posle tog teksta optužio u zagrebačkom „Oku” da je u knjizi Grobnica za Borisa Davidoviča koristio tekstove drugih pisaca, a da nije naveo izvor. Goluboviću su se pridružili Dragan M. Jeremić, Miodrag Bulatović i Branimir Šćepanović, a Kiš im je uzvraćao. U njegovu odbranu stala je grupa zagrebačkih književnika, posebno Predrag Matvejević, ali i Oskar Davičo, Nikola Milošević, Borislav Mihajlović Mihiz, Taras Kermauner… Dok se polemika između kišovaca i antikišovaca vodila u drugim glasilima, NIN četiri meseca nije ustupao prostor ni jednoj ni drugoj grupi. Konačno, na stranicama ovog nedeljnika je objavljen tekst Branimira Šćepanovića „Dimne zavese Danila Kiša”, potom NIN objavljuje i Bulatovićev prilog: „Dosta mi je kiča”, gde ovaj tvrdi da je Čas anatomije Nolitova crna knjiga, da bi usledila još dva antikišovska teksta. Kada je konačno videlo kuda to vodi, rukovodstvo NIN-a je zamolilo Predraga Matvejevića da napiše nešto u Kišovu odbranu, I on je poslao efektan tekst koji je završio rečima: „Na sve su, doista, spremni klanovski duhovi. Oni pred našim očima već dvije godine nastoje uništiti jednog od najboljih jugoslovenskih pisaca srednje generacije. Sjetimo se šta se prije dvadesetak godina dogodilo srpskom i jugoslovenskom pjesniku Branku Miljkoviću. Sram ih bilo.” Međutim, dan uoči izlaska NIN-a sa Matvejevićevim prilogom, stigla je Kišova poruka da vraća NIN-ovu nagradu! Milisavu Saviću je 1991. godine pripala nagrada za roman Hleb i strah, i uz intervju sa njim na dve strane. A u sledećem broju NIN-a u kulturnoj rubrici, na sedam strana, objavljena je priča Strava, Momčila Selića (koji je bio u najužem izboru za nagradu te godine) u kojoj se on obračunava sa društvom i sredinom, a jedan od glavnih negativnih junaka je Milisav Savić, pisac koji je upravo dobio NIN-ovu nagradu! Usledilo je pismo glavnom uredniku NIN-a, u kome je Milisav Savić, između ostalog, napisao: „U ime odbrane dostojanstva spisateljskog poziva, prinuđen sam da vam vratim NIN-ovu nagradu za roman godine koju ste mi pre desetak dana uručili... Mogu samo da žalim što se ’oslobođeni’ NIN drži najgore tradicije ’neoslobođenog’: piščeve glave ukrasi lovorovim vencem, a onda bi da ih odseče ili bar pridavi.” Savić danas kaže da mu nije žao što je vratio nagradu, a da „tadašnji argumenti zbog kojih sam to učinio, danas stoje još čvršće i ozbiljnije!“ Januara 1998. u najužem izboru ostala su dva dosta izjednačena dela: Oslobodioci i izdajnici Milovana Danojlića i Looney Tunes Svetislava Basare. Većinom glasova (3:2) nagrada je pripala Danojliću za najbolji roman u 1997. godini. Svetislav Basara je to doživeo kao nepravedno oduzeto priznanje i izjavio: „Dok budu Ćosić i Udba određivali sastav žirija, više neću dozvoliti da moje knjige budu uzimane u obzir za NIN-ovu nagradu”. Godine 2006. Basara je dobio NIN-ovu nagradu za roman Uspon i pad Parkinsonove bolesti. Najtragičniji finale NIN-ove nagrade okončan je 25. januara 1978. godine kada je umro književnik Skender Kulenović. NJegova supruga Vera Crvenčanin je kasnije svedočila da je Kulenovićeva smrt bila posledica uzbuđenja, jer mu je neko iz redakcije NIN-a javio da je dobio nagradu za svoj roman Ponornica, a zvanično saopštenje žirija je usledilo koji sat kasnije i glasilo je - najbolji u 1977. godini je roman Petka Vojnića Pučara, Dom sve dalji. NIN-ov žiri: ŠIRI IZBOR ROMANA ZA 2010. Na sastanku NIN-ovog Žirija kritike za izbor romana godine (Vasa Pavković, predsednik, dr Aleksandar Ilić, LJiljana Šop, dr Mladen Šukalo i Mileta Aćimović Ivkov) održanom 3. 1. 2011. godine u širi izbor romana uvršteni su sledeći autori i naslovi: 1. Svetislav Basara, POČETAK BUNE PROTIV DAHIJA – Dereta 2. Radovan Beli Marković, GOSPOĐA OLGA – Evro-Giunti 3. Mića Vujičić, OŠTAR START – Stubovi kulture 4. Milovan Danojlić, DOBRO JESTE ŽIVETI – Albatros plus 5. Mirko Demić, TREZVENJACI NA PIJANOJ LAđI – Agora, Zrenjanin 6. Sanja Domazet, AQUA ALTA – Zavod za udžbenike 7. Veselin Marković, MI RAZLIČITI – Stubovi kulture 8. Vladan Matijević, VRLO MALO SVETLOSTI – Agora, Zrenjanin 9. Goran Petrović, ISPOD TAVANICE KOJA SE LJUSPA, NID Kompanija “Novosti“ A.D 10. Zoran Petrović, KAMEN BLIZANAC – Geopoetika 11. Đorđe Pisarev, NA STAZI SUZA – Agora, Zrenjanin 12. Mileta Prodanović, ULTRAMARIN – Stubovi kulture 13. Srđan Srdić, MRTVO POLJE – Stubovi kulture 14. Slavoljub Stanković, SPLIT – Geopoetika 15. Miroslav Toholj, ZVONA ZA TROJICU - SKZ 16. Gordana Ćirjanić, ONO ŠTO ODUVEK ŽELIŠ – Narodna knjiga Žiri je ovaj spisak sačinio razmatrajući sve romane koji su pristigli do 31. decembra 2010. uzevši u obzir i tri poslednje pristigla: 137. Milenko Stojičić, KOČIĆ, MUNJA NAD KNJIŽEVINOM – UK Srpske, podružnica Banja Luka, 138. Slađana Rajić Bogosavljević, SOFIJINE FIOKE- Pešić i sinovi i 139. Nebojša Stojanović, KNJIGA I KNJIGA. Knj.1 i 2 – Autor. Redosled romana je dat po azbučnom redu prezimena.