|
|
 |
| Политика |
Политичко чудо у Јагодини
Палминград у Поморављу
Од када је формирана власт, све одлуке на градској скупштини доносе се једногласно, а ретко ко може да се сети седнице која је трајала дуже од пола сата
Две расположене старије жене и један седи господин угашених очију излазили су из једне канцеларије у јагодинској општини када их је на вратима зауставио чудан призор – једна млада службеница је у ходнику демонстрирала скокове и високе ножне ударце на градоначелнику Јагодине који се са осмехом бранио и истовремено позирао фоторепортеру НИН-а. Минут раније, док је испраћао београдске новинаре, Драган Марковић Палма позвао је девојку која је седела за пултом, представио је првакињу борилачких вештина која, иако је у седмом месецу трудноће, има фантастичну технику ножних удараца. После чудноватог позирања, један од најзанимљивијих лидера владајуће коалиције почео је, гласом који сједињује улоге иследника и заштитника, да пропитује веома збуњене грађане, који и даље нису били сигурни да ли је игра за медије завршена. “Зашто сте ви госпођо, дошли?”, “Па због Грчке”, одговара тихо прва пензионерка. “А ко вас води?”, “Ви, председниче, то јест Јагодина”. Радостан што грађани цене његов труд, Палма је већ пригрлио другу жену и уз осмех је пита да ли и она иде са пријатељицом. “Да, господине”. “И то све плаћа општина?”, Да, Јагодина, председниче, много смо вам захвални, да знате”. “А шта је са вама, видим да вам је неко болестан “, окреће се трећем члану спонтане посматрачке групе. “Жена”, одговара старији господин којем је несрећа глас приближила границама нечујности, “па ми треба да је неко превезе на преглед у Београд”. “Немојте да бринете, ту је општина за вас”, каже Палма, ставља му руку на раме и објашњава новинарима да су службена кола на располагању болесним људима. “Причао сам вам ово у интервјуу, али сте сад могли лично да се уверите”, каже ходајући политички феномен Србије.
Тај феномен није рођен само зато што је некадашњи заменик Жељка Ражнатовића постао једна од каријатида европске коалиције у Србији, већ што је у општини заиста направио политичко чудо какво сигурно не постоји нигде у Европи – од када је формирана власт све одлуке на градској скупштини доносе се једногласно, а ретко ко може да се сети седнице која је трајала дуже од пола сата. Наивни новинарски покушај да чујемо другу страну, која би критиковала рад граданочелника, пропао је већ после неколико сати јер се можда може наћи неко ко би критиковао незванично, под именом обавештени извор или локални опозиционар, али нико ко би то урадио под својим именом. Љубазна службеница општине, на питање да ли градоначелник ипак има неку ману, можда сасвим ситну, безначајну, каже да је то питају често, али да не може да се сети ниједне мане.
“Како немамо опозицију? Имамо радикале и ДСС, али и њима је важнија Јагодина од налога централе из Београда. Оптужују ме да се опозиција плаши мене, а ја их подсећам да у мом селу добијам више од 80 одсто гласова на последњих пет избора, иако постоји велика економска разлика и људи могу да буду завидни. Па не снимам ваљда камерама како гласају, па да ме се плаше. Пред сваку седницу, ја позовем опозицију и кажем: ево погледајте овај дневни ред са 10 тачака, они погледају, кажу да им смета једна тачка и ако нас убеде да заиста не могу да гласају за њу, ми ту тачку једноставно скинемо. Онда их питамо да ли они имају неку тачку, они предложе и ако видимо да је добра, ми је ставимо на дневни ред. Код нас на седници 26 тачака траје 26 минута. Нема свађа можда зато што нема плата, па одборници журе да се врате на посао од којег живе”, објашњава градоначелник Јагодине, који истиче да је главни проблем у Србији што многи политичари немају своју основну професију. “Када неког питате шта је по занимању, а он вам одговори да је председник или секретар странке, бежите од њега што даље. Само у Србији може да се деси да неко ко је незапослен може да освоји власт у некој општини и да онда запосли и себе и све своје незапослене другаре и рођаке. Одборници и чланови управног одбора не раде ништа, дођу једном у два месеца на 15 минута да констатују дневни ред, то су та измишљена плаћена политичка места. И тога код нас нема”.
Јагодина је једини град у Србији у којем чланови градског већа већ шест година не примају плате, а плате не примају ни одборници, нити чланови управних одбора. “Службени аутомобили се користе за превоз болесних грађана, а за употребу мобилних телефона се плаћа хиљаду и по динара месечно, док је раније, посебно за време годишњих одмора, плаћано и по 25.000 до 30.000 динара по телефону. Рекао сам да нама није потребна комунална полиција, која треба да кажњава и приводи грађане јер је неко непрописно паркирао кола и отишао у апотеку. Нема овде проблема са омладином, нема ни неке веће делинквенције, а 25 полицајаца би нас месечно коштало скоро милион и по динара. Знате колико породица могу да помогнем са тим парама? Та полиција је потребна у Београду или Новом Саду, а овде не знам шта би радили осим да их поређам испред општине са палицама да чувају зграду”.
На примедбе да је реч о демагогији и огољеном политичком маркетингу, саговорник одговара једноставно и самоуверено да о томе треба питати грађане који су добили помоћ општине. Затим набраја шта све од робинхудовског узимања од политичара и државног апарата добијају сиромашни и остали грађани – шест година није повећана цена вртића, комуналних услуга, воде, за свако рођено дете родитељи добијају 200 евра, а за четврто дете у породици добијају 200 евра до пунолетства, труднице добијају 12.000 динара док су на породиљском, ђаци и пензионери имају бесплатан превоз, а сви студенти су за Нову годину добили по 4.000 динара. Иако је Палма постао један од амблема проевропске опције у Србији, са оваквом политиком и Јагодином као новим комунистичким рајем, веома би лако могао да постане лидер неке нове ултралевичарске партије, засноване на бастардној мешавини идеја Че Геваре и Драгана Марковића.
Јавност је посебно била заинтересована за веома оригиналан начин стимулације борбе против беле куге, јер је пред камерама градоначелник Јагодине најавио да ће град платити свакој неожењеној и неудатој особи старијој од 38 година 3.000 евра ако склопе брак. Иако би хуманитарне организације могле да ставе озбиљне примедбе на мешање државног апарата у приватност грађана, Марковић веома задовољно истиче да је већ пет таквих бракова склопљено. “ А овог лета шаљемо све неожењене и неудате Јагодинце на заједничко путовање у Грчку, па ако им тамо не прораде лептирићи, онда не знам шта да радимо”.
Понашајући се као самозадовољни трговац у пуној радњи, који не зна шта пре да препоручи клијентима, Марковић наставља да набраја да сви ђаци после завршеног 4. и 8. разреда иду у Црну Гори о трошку општине, а кад заврше средњу школи иду у Грчку. “Чак 700 пензионера путује за 1. мај о трошку општине, 250 студената и 125 пољопривредника сам водио у Беч, а ових дана водим још једну велику групу пољопривредника на сајам у Париз”, каже Марковић и у самарићанском заносу додаје да Јагодина “када неко умре, даје 20.000 динара без обзира на то да ли породица има паре или нема, јер ту ништа не проверавамо”.
Локални новинари кажу да се права медијска атракција одвија сваког последњег петка у месецу када Палма прима грађане са егзистенцијалним проблемима, а сам Марковић помиње као крунски доказ ефикасности његове администрације: ”Дође 1.200-1.500 грађана и ја све то решим за неколико сати, три секунде посветим свакоме, зваћемо и вас да видите како је то ефикасно”. На питање како изгледа разговор од три секунде, Марковић спремно одговара да 15 девојака из општине пита грађане за личне податке и зашто су дошли, и када грађанин дође код мене девојка ми само каже “господин тај и тај је дошао да тражи паре за лекове или нешто друго, ја кажем може. И иде следећи. Добро, некада одвојим и више времена када проценим да је потребно. Минут, два или више”.
И док се слушају дирљиве приче о безобалној бризи за угрожене грађане и отеловљење заборављене пароле “свакоме према потреби, свакоме према заслугама”, остаје да лебди сасвим једноставно питање – којим се новцем финансира у Јагодини оно што ни Тито и Кардељ нису успели у време највеће америчке помоћи. “Већ сам рекао да плате не примају ни чланови градског већа, ни одборници, ни чланови управних одбора, и да су трошкови репрезентације сведени на минимум. То делује као мало, али није мало. Имамо и донаторе. Прошле године су нам само добављачи лекова дали 600.000 евра. Могао сам да им кажем - купите ми кућу на Палма де Мајорки или најбољи ауди, али нисам. Један од донатора нам је фабрика Пионир из Суботице која нема никакав пословни интерес у Јагодини али толико поштују оно што радимо да желе да нас подрже. Ја сам прихватио да им моја телевизија да рекламу за два милиона динара бесплатно, да им се некако одужимо”, објашњава Марковић.
Политичке акције колоритног српског лидера расту сваки пут кад се уздрма владајућа коалиција, а потписник ових редова сећа се да је његов пословни инстинкт био један од одлучујућих фактора за формирање владе и фасцинације неких западних амбасадора тим инстинктом. Зато и његови анонимни локални противници кажу да је Марковић само успео да дебело наплати своју подршку влади и да део те награде подели са грађанима, што неки други политичари никако не би урадили. На питање колико му је помогла влада, Палма одговара да “има гори третман него што је имао раније, јер видите да ми влада није довела ниједног инвеститора иако сам ја најзаслужнији што је направљена ова влада”.
Мало застаје и наставља: „Нисам баш најзаслужнији, то је без сумње председник Тадић, али рецимо да сам био онај последњи шраф без ког влада не би могла да се састави. Ја сам први рекао да се патриотизам не сипа у трактор, први сам се заложио за економски патриотизам и национални прагматизам. Не треба влада да ми доводи инвеститоре, ја ћу сам да их доведем. Мени је довољно што смо на изборној скупштини у Сава центру 2009. године имали 6.000 људи и што смо једина странка којој су на скупштини држали говоре тројица амбасадора – шведски, немачки и руски. На тој скупштини је амбасадор Шведске рекао: Слушајте радио 19. децембра и чућете једну јако добру вест. И Србија је тада знала да ће бити укинуте визе јер је Шведска била председавајућа у ЕУ”.
После периода када се Србија љуљала између двојаца Тадић-Динкић и Николић- –Коштуница, Драган Марковић постао је лидер чији се наступи пажљиво прате, нарочито због изјаве да двојицу министара треба хитно сменити. Пошто су медији схватили да је реч о министрима Драгину и Милосављевићу, градоначелник је пред новинарима позвао министра пољопривреде да му изрази пуну подршку. Ни овај није равнодушан, у недељу ујутру дошао је на најранију конференцију за штампу у историји српског журнализма (3.15 ујутру) како би Палми и пољопривредницима пожелео сретан пут на сајам у Паризу.
“Никада нисам рекао који су то министри, новинари су протумачили из моје изјаве да не можемо да увозимо млеко у Србију и да министар не може да уђе у продавницу и пита: ко каже да нема млека, ево имамо и холандског и швајцарског и аустријског млека. Рекао сам да треба сменити неколико министра, али нисам рекао министара да не би помислили да их је више од пет. Значи, треба сменити од два до пет министара, а који су то министри, то сам оставио у некој фасцикли у Београду”, прича Марковић, уз осмех човека којем расте моћ како слаби углед владе. На питање да ли је о примедбама на рачун владе отворено разговарао са председником Тадићем, одговара да је председник позвао Дачића, Славицу Ђукић, Кркобабића и њега да их обавести како је премијер затражио смену Динкића. “И ми смо то подржали, као што смо подржали да влада изгура цео мандат јер никада не треба стајати на пола пута. А што се тиче примедби на рачун владе, нећу да оптерећујем председника Тадића, јер политика коју он води никада није била боља за грађане Србије. Сви смо сведоци да је Србија најпопуларнија у међународним односима и да никада више државника није долазило у Србију”. На питање да ли је задовољан владом, одговара брзо да није, али са две секунде закашњења додаје - има и добрих и оних који нису баш најбољи а највише им замерам што се уопште не консултују са успешним људима из разних области.
Док завршавамо живописан разговор, наш саговорник обавештава нас да га зове министар Шутановац и руком нам сигнализира да сачекамо да заврши разговор. “Министре, баш сам сада дао интервју за НИН, и рекао сам да Србија одавно, а можда никада, није имала таквог председника. Значи о председнику све најбоље, а о влади како-тако...”
Неко ми се свети
Емисија „Инсајдер“ вас оптужује за малверзације у случају Колубара, осећате ли одговорност када чујете те наводе?
Од овога што су приказали само је истина да сам приватник. Да сам хтео да радим нешто незаконито не би се та предузећа водила на мог сина и на снају, већ на неку Динкић Милеву из Београда, као што се сва корупција одвија под туђим именима и лажним фирмама. То је политички напад на мене. Ја сумњам зашто ме нападају, јер сам први рекао да неки министри морају да оду, критиковао сам владу неколико пута и вероватно неко жели да ми поручи да припазим шта причам. Из ове емисије испада да је забрањено да се бавите трговином у Србији. Па да ли ви кад купујете џемпер идете у фабрику да га купите или у продавницу или би можда и грађани требало да иду директно у рудник да сами копају угаљ како би све било поштено?
А шта ћете урадити ако се испостави да је „Инсајдер“ изнео тачне податке?
Можда ће на крају одговарати један или два човека, а све остало је фарса како би се показало да је неко други одговоран за лошу економску ситуацију а не они. Тражио сам од директора полиције да испита све наводе из те емисије, а после њега ћу тражити да вештаци направе анализу да ли сам ја или неко из моје породице учинио нешто незаконито. Тражио сам од Бранкице Станковић да направимо уживо емисију, она, ја и Тања Јанковић али су то одбили, а ја нећу да причам па да ме крате како њима одговара. Иначе, та Тања Јанковић се чула са једним човеком више од 80 пута док је радила емисију и тај човек ме је звао да пита како то да се заустави... Мислите да су после тога звали? Нису.
Ко је тај човек?
Изгубио сам му име на неком папиру (смех). Али све ће се сазнати за најкасније месец дана. Али нека одговоре Тања Јанковић и Бранкица зашто нису прихватиле да уживо са њима разговарам о Колубари, а не да ме секу. Ја знам да не могу да се борим против њих, јер ако кажем шта стварно мислим о Б92, они неће да излазе из Јагодине, они ће да направе прилоге како ово дрво испред општине није бор, него јако опасно дрво и да ће за десет година да поумиру од њега.
Ако тврдите да нисте криви, зашто сте један од главних јунака у тој афери?
То је пре свега удар на ДСС, али ја ћу на крају доказати позадину напада на мене. Сетите се шта је било када сам напао одржавање параде хомосексуалаца. Заборавили сте шта су ми све радили преко медија, јер нисам могао да се сложим с тим да је нормално да човека из унутрашњости, чији син студира у Београду, тај син га позове и каже: тата, нашао сам љубав свог живота са којом ћу да дочекам старост. Тата сав срећан позове рођаке, комшије и син му уместо снахе доведе зета. То није нормално, нисам ја то закључио, то су све цркве рекле. Када нисмо хтели да гласамо за декларацију о Сребреници, позиван сам до ујутру у пет сати телефоном и тек када ми је обећано да ће бити тачка којом ће се осудити и злочини над Србима, ја сам пристао. Неко ми се сигурно свети а ко, саопштићу јавности чим будем сигуран.
Батић Бачевић
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Диана Драгутиновић, министарка финансија
Мени се чини да држава нормално функционише. Најбоље је да држава функционише, а да персоналне промене не буду од тако пресудне важности. Мени се чини да владе има.
Прочитајте све мисли  |
|
| Политика |
 |
|
 |
|
