|
|
 |
| Свет |
Шпанија-тероризам
Загонетка „Сорту”
Нова политичка партија у Баскији наследник је забрањене Батасуне. Иако се
јавно дистанцира од тероризма ЕТА, полиција сумња да је реч о смишљеној превари иза које стоји терористичка организација
Владимир Станковић
Компликована политичка сцена Шпаније, оптерећена пре свега економском кризом и великим падом популарности премијера Хосе Луиса Сапатера због низа непопуларних мера које је морао да повуче, добила је нову епизоду појавом „Сорту”, нове баскијске политичке партије која покушава да „среди папире” како би учествовала на локалним изборима 22. маја. Појава нове странке самa по себи не би требало да представља проблем, али у конкретном случају реч је о политичкој групацији која заузима место 2003. године забрањене Батасуне, партије радикалне баскијске левице која се сматрала политичким крилом ЕТА.
Историја почиње одлуком Врховног суда који је 2003. године забранио Батасуну зато што је била „политички инструмент једне терористичке организације”. Одлуку је потврдио и Уставни суд а 2009. и Европски суд за људска права. Образложење је у сва три случаја било исто: не забрањују се идеје или политички програми већ „маскирана активност унутар терористичке организације ЕТА”. Један од проблема Батасуне био је што се никада, макар формално, није дистанцирала од ЕТА, а о некој барем вербалној осуди њених активности и да се не говори.
Сада „Сорту” („рођен” или „никао”, на баскијском језику) излази са потпуно новим приступом и, делимично, новим људима иако међу оснивачима нове странке има и бивших истакнутих чланова Батасуне. По први пут у историји чланови и симпатизери баскијске радикалне левице јавно су се и прилично јасно одрекли тероризма и било каквих веза са ЕТА. Чак четири подужа парафа Статута нове партије недвосмислено говоре о томе, записано је такође да ће се од чланова тражити писмена изјава да се одричу тероризма као метода политичке борбе, али још увек је крајње неизвесно да ли ће то бити довољно за легализацију партије.
Јавност је подељена, исто као и две главне политичке партије. Док владајући социјалисти (ПСОЕ) опрезно траже мишљење “надлежних институција”, сумњичави захтевају „дела уместо речи” а отворени противници са деснице држе се народне да” вук длаку мења али не и ћуд”.
После представљања Статута у Билбаоу, представници „Сорту” или „Нове Батасуне” како је назива штампа, предали су у Мадриду захтев за регистрацију, али сусрет са новинарима у главном граду оставио је доста дилема. Прво је било предвиђено да нико од лидера нове баскијске партије не одговара на питања представника медија али је на крају Ињаки Забалате, професор новинарства на Баскијском универзитету, пристао да нешто каже. Када су новинари почели да га „решетају” питањима типа: „Да ли ће партија тражити распуштање ЕТА”, „Да ли ће се састати са породицама жртава тероризма”, „Да ли одбацивање насиља укључује и осуду злочина у прошлости”, он се није снашао. Ограничавао се на понављање фразе о „одбацивању сваке врста насиља, укључујући и ЕТА”.
Тема се сада пребацује на правни терен. Надлежни суд у року од 20 радних дана треба да каже да ли је Статут нове странке у складу са Законом о партијама из 2002, после чега ће незадовољна страна, ако је буде, имати право жалбе. Опозициона десничарска Народна партија (Партидо популар - ПП) чини све могуће да спречи појављивање “Сорту” на локалним изборима 22. маја а медији блиски десници упозоравају да ће, ако се “Сорту” легализује, у руке радикалних националиста пасти 317.943.001 евра “државних пара” колико износи буџет 55 општина у Баскији и Навари у којима би националисти могли да победе.
Народна партија прети да ће раскинути Антитерористички пакт ако се “Сорту” легализује. Први потпредседник владе и министар унутрашњих послова Адолфо Перез Рубалкаба уверава “народњаке” да ће влада тражити мишљење Врховног суда а премијер Сапатеро “верује у независност суда” и пита шта би “штампа деснице и сама Народна партија рекле да је до ове иницијативе дошло за време владе Хосе Марије Аснара”(бившег шефа “народњака” и премијера од 1996. до 2004. године) . Сапатеро одмах одговара тврдњом да би се величала “заслуга ове велике владе”. Маите Пагазауртундуа, председница Удружења жртава тероризма, каже да је реч о “напретку са замком”.
Десетак дана после презентације “Сорту” у Билбаоу и дан касније у Мадриду, случај је добио нову епизоду преко (очито намерно) филтриране полицијске информације која недвосмислено указује на повезаност нове политичке формације и ЕТА. Почетак извештаја гласи:
“Политичка партија `Сорту` је иницијатива повезана са планом ЕТА и њеном идејом о даљем деловању преко структуре Батасуне и која је реализована под директном контролом ЕТА”. Информација на 80 страна упућена је државном тужилаштву и државном правном заступништву, органима који од Врховног суда треба да траже забрану нове баскијске партије. Полиција и служба државне безбедности чврсто стоје на становишту да је нова партија “у служби ЕТА”. Иста информација недвосмислено тврди да је ЕТА договорила са Батасуном нову стратегију која би јој омогућила повратак на политичку сцену како би остварила своје циљеве преко легалних институција.
Информација не садржи конкретне доказе за изнете тврдње. Елаборат и закључци донети су на основу анализе деловања ЕТА у прошлости и разних политичких формација које су забрањиване. Неки језички термини и формулације поклапају се са речником који користи ЕТА, на пример фраза “демократски процес” који ЕТА користи за своје политичке циљеве. Полиција сматра да су циљеви баскијске “радикалне левице” идентични циљевима ЕТА и да воде отварању процеса о отцепљењу Баскије,заједно са Наваром. “ЕТА ће користити `Сорту` за остварење тог циља”, стоји у информацији.
Анализирани су и јавни иступи у прошлости званичних промотера „Сорту“ од којих петоро има везе са забрањеном Ери Батасуном. Закључак је да се ради о особама повезаним са Батасуном и истим циљевима које има ЕТА. Ни то није све. Информација садржи тврдњу да испред нове организације нису непознати промотери са релативно чистим биографијама већ чланови и руководиоци забрањених политичких формација. “Гвардија сивил”, једна од неколико шпанских полиција, тврди да бар тридесетак присутних на промоцији нове партије има прошлост повезану са неком од забрањених партија. Сада је врућ кромпир пребачен у руке чланова Уставног суда који треба да мере између полицијске информације, која јасно указује да је реч о смишљеној превари, и вербалног обећања о дистанцирању од ЕТА и одбацивању тероризма. Лидер опозиционе Народне партије Маријано Рахој поздравио је информацију полиције рекавши да је реч „о веома доброј вести за демократе” уз додатак да је „најважније да се терористи не појаве на изборима”. Једна од ретких ствари у којима су последњих дана и месеци на истим таласним дужинама ПСОЕ и ПП јесте константна размена информација на ову тему.
У случају да Врховни суд оспори легализацију “Сорту”, последњу реч имаће Уставни суд. Иако неки сумњају да је појава “Сорту” последица неке врсте споразума, наравно не у писаној форми, владе и ЕТА која је недавно објавила “трајну обуставу терористичких активности” али није најавила распуштање, из редова владе то се демантује. Тако Рамон Хаугреги, министар у Председништву владе, иначе Баскијац и бивши потпредседник баскијске владе, тврди да је појава “Сорту” последица сопственог уверења а не политичких процеса и преговора каквих је било 1998. и 2006. године.
Наредне недеље донеће расплет а оно што интересује обичне грађане јесте трајни мир и нестанак тероризма. Цена тога је, као и увек, релативни појам.
Cтотину организација подржава нову партију
Прошле суботе у Билбау су одржане масовне демонстрације уз учешће „на десетине хиљада људи” (формулација из новина, нико се није бавио тачном проценом) који су под паролом на баскијском „Bakerantz, legalizaziao” (према миру, легализација) дали подршку легализацији нове партије баскијске радикалне левице - „Сорту”. Организатори су саопштили да су добили подршку више од 100 организација, што им даје за право да говоре о „социјалној већини”. Официјелно, изостала је ПНВ, Баскијска национална партија, али су примећена седморица чланова баскијског парламента из редова ПНВ који су присуствовали „у лично име”. Виђен је и бивши председник ПНВ Хабијер Арзаљус, познат по неуспелом плану о референдуму о независности Баскије.
Манифестација је протекла без инцидената.
Из извора блиских „Сорту” сазнаје се да постоји резервни план за случај да партија не буде легализована, или да се надлежни суд не огласи на време, што је врло могућа варијанта. У том случају „Сорту” ће удружити снаге са неком од сродних а легалних партија попут Еуско Алкартасуна. Међутим, Алфредо Перес Рубалкаба, потпредседник владе и министар унутрашњих послова, тврди да је „влада спремна” и да не изборе „неће ићи нико ко не треба да иде”.
Утисак је да се на легализацију „Сорту” гледа битно другачије у Баскији у којој влада готово јединствен став да партију треба легализовати, него у остатку Шпаније где преовладава скептицизам и отворено неповерење.
Изборни календар предвиђа презентирање кандидатура између 13. и 18. априла а 25. кандидатуре постају званичне. Неки аналитичари процењују да се Врховни суд неће до тада изјаснити чиме ће проблем формално бити решен. Један аналитичар је тачно приметио да је са политичке тачке гледишта разумљиво противљење легализацији „Сорту” али да неће бити лако образложити га с правне тачке гледишта.
Владимир Станковић
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Диана Драгутиновић, министарка финансија
Мени се чини да држава нормално функционише. Најбоље је да држава функционише, а да персоналне промене не буду од тако пресудне важности. Мени се чини да владе има.
Прочитајте све мисли  |
|
| Свет |
 |
|
 |
|
