|
|
 |
| Економија |
Телеком Србија – тендер - продужеци
Бечки валцер или шпанска сапуница
Решење се тражи у новој рунди преговора Телекома Аустрија
и Владе Србије, који су продужени до 3. маја
Да ће преговори са аустријским купцем о куповини Телекома Србија бити тешки, нико није сумњао, али да ће трајати у оволико продужетака и уз оволико мука, мало ко се надао. Радна група за продају Телекома донела је у уторак одлуку да омогући Телекому Аустрија и други продужетак рока за поправљање понуде до тражених 1,4 милијарде евра за 51 одсто акција Телекома Србија. Нови рок је 3. мај, а одлука је донета на захтев Аустријанаца, који су уместо нове понуде послали молбу за нови рок. У другом продужетку српска страна би требало да се избори за жељену цену од 1,4 милијардe евра, а Телеком Аустрија да сачека и коначну одлуку Антимонополске комисије о могућности да у Србији има два мобилна оператера - ВИП и МТС.
Спремност Владе Србије да након отварања једине понуде пристигле за куповину 51 одсто акција Телекома Србија, коју је дао Телеком Аустрија (понуђено је 950 милиона евра за акције и 450 за инвестиције), уђе у директне преговоре, а не одбаци понуду као неисправну, показала је јавности, али и самом понуђачу, да је Влади очајнички потребно да овај тендер успе.
Притиснута беспарицом, захтевима јавног сектора и потребама предизборне године, чини се да Влада мало коју процедуру, пропис или независну институцију неће бацити под ноге, само да добије тражени новац. Бечки купац умео је брзо да искористи стечену предност над Владом, доведеном у незгодну позицију не само због чињенице да је уместо помпезно најављиване четири понуде, стигла само једна и то за 40 одсто нижа од тражене цене, већ и због могућих питања о томе како то да нема купца за најбољу српску компанију. Да ли због њених лоших резултата или због траљаво вођеног тендера, у коме је било толико нејасноћа и правних недоумица да нико озбиљан није хтео да се упусти у такву неизвесност? Расписан на брзину, очито више из политичких разлога и са надом да ће Немци, као најозбиљније заинтересовани за куповину, на свој начин пружити подршку, тендер је у рану јесен прошле године већ запао у ћорсокак.
Показало се да је процена српске владе да ће продаја Телекома донети и политичке поене, била сасвим погрешна. Немци су јесенас Влади јасно ставили до знања да нема мешања политике и бизниса, те да продајом Телекома не могу на било који начин условити јачу подршку Немачке на европском путу. Неспреман да плати више од 1,2 милијарде евра, али не губећи заинтересованост за српску компанију, Дојче телеком се ипак потрудио да растера друге купце. Пре свега преко грчког Отеа, од чије је одлуке хоће ли продавати својих 20 одсто акција, зависило учешће многих. Наиме, мало која компанија желела је да плати Телеком, у коме је са 20 одсто и огромним управљачким правима присутан и Дојче телеком преко грчког Отеа. Зато је за успех тендера од пресудног значаја био пристанак Грка да продају свој удео, а он је стигао прекасно. Толико касно да су и Руси и Французи у међувремену одустали.
Уз ову, политичку грешку у корацима, „играјући само на Немце“, Влада је ипак правила и много других, сасвим необјашњивих.
Од избора приватизационог саветника - Сити групе, за који су одмах почеле да пљуште оптужбе о сукобу интереса, јер истовремено ради и за Дојче телеком, преко нејасноћа о томе шта се продаје и да ли Устав Србије уопште дозвољава продају инфраструктуре, до тога да само десет дана пред крај тендера купци нису знали да ли грчки партнер Оте продаје својих 20 одсто акција или не. Једна од грешака је и пристанак на толико издашан социјални програм са синдикатима (по коме у наредних пет година нема отпуштања, већ само добровољних одлазака уз 1.400 евра по години стажа), који је растеривао и оно мало заинтересованих купаца. Франс телеком је, како се незванично сазнаје, управо то навео као разлог за одустајање.
Епилог је била само једна понуда - Телекома Аустрија, а Влада пред избором да ли да покуша да кроз даље преговоре и бескрајне уступке спаси шта се спасити може или да призна свој неуспех. Одлучила се на оно прво, по цену да прекрши не само тендерску процедуру у даљим преговорима, да се изложи могућој тужби осталих незадовољних кандидата, већ и да уруши ионако слаб углед Комисије за заштиту конкуренције, чија одлука о судбини ВИП-а данас држави вреди 450 милиона евра. Иако из ове комисије упорно стижу тврдње да нису под притиском Владе и да раде у нормалним роковима (а они истичу 12. маја), већ је незванично наговештено да би одлука по захтеву Телекома Аустрија о концентрацији капитала, односно о могућности да имају истовремено и ВИП и Телеком Србија, могла стићи и до краја априла. И одговор је већ готово известан - неће бити одобрено спајање два оператера и удвајање фреквенција, али хоће могућност да Телеком Аустрија буде власник два одвојена оператера која морају имати засебне рачуне и пословање.
Иако стручна јавност упозорава да би тиме Телеком Аустрија држао чак 71 одсто тржишта мобилних комуникација, одговор понуђен српској јавности, али и Европској комисији, која има сличне сумње, јесте да ће монопола бити, али не и његове злоупотребе. За то ће се побринути Рател (Републичка агенција за електронске комуникације), који ће убудуће моћи да регулише, односно прописује максималне цене и код мобилних услуга, а не као до сада само код фиксне телефоније и кабловских услуга.
На питање затварања тржишта телекомуникација, на коме ће постојати дуопол (Телеком Аустрија и Теленор), због којег ће мало који нови играч бити вољан да дође, остали смо без одговора.
Недоумице ће нам вероватно бити решене у новом року од 20 дана за даље преговоре, за које јавност нема превише разумевања.
„Даље отезање преговора говори о томе да је Влада у економском ћорсокаку и да тешко може да одоли захтевима за повећање плата и пензија. А за то су јој потребне паре“, објашњава за НИН економиста Миодраг Зец. Оваквим преговорима, сматра он, урушава се кредибилитет Србије.
„Сматрам да под овим условима не би требало продавати Телеком. Тим пре што немамо гаранције да ће новац од продаје бити квалитетно употребљен, дакле да ће отићи за инфраструктурне пројекте. Све указује да би био `поједен` за плате и пензије “, тврди Зец.
И Синдикат Телекома Србија оштро се противи даљим преговорима са аустријским купцем.
„Овакви продужеци преговора нису легални и ми смо против тога. Они фаворизују само једног купца, а синдикат ће пажљиво пратити какав ће договор бити постигнут и хоће ли бити плаћена цифра од 1, 4 милијарде евра“, каже за НИН Мирослав Јоксимовић, председник Синдиката Телекома Србија.
Комплетна стручна јавност осудила је овакав начин продаје, све више налик шпанској серији, у којој свака епизода доноси изненађења и неочекиване обрте. А упућени их још не искључују.
Зато већина верује да је тендер у коме се није знало шта се тачно продаје (да ли и грчких 20 одсто и инфраструктура), у којим роковима и по којој цени, представља још једну бламажу Владе Србије. Управо тако очајно вођен тендер, од кога највише штете трпи управо продавано предузеће је, како се сазнаје, и главни разлог овонедељног повлачења генералног директора Телекома Србија Бранка Радујка, који је три године успешно водио ову компанију.
Њега ће, барем до могуће продаје, на том месту заменити Предраг Ћулибрк, досадашњи директор Телекома Српска. Многи и у Радујковој оставци виде потврду скорог договора са Аустријанцима, јер је он још раније наговестио свој одлазак након продаје компаније.
Цветковић: Три опције
У уторак, последњег дана у продуженом року од 15 дана, који је Влада Србије оставила Телекому Аустрија да побољша понуду, премијер Мирко Цветковић је новинарима објаснио да су могуће три опције - да Телеком Аустрија понуди 1,4 милијарде евра, да не побољша финансијску понуду, што би за Србију било неприхватљиво, док би трећа опција била да побољшају понуду, али да она буде испод 1,4 милијарде евра за већински удео у српском Телекому. У том случају, како је објаснио Цветковић, отворили би се нови преговори да Телеком Аустрија побољша своју понуду.
Ова трећа опција предмет је бројних спекулација у јавности. Тако се, чак и у добро упућеним круговима, може чути да је у разматрању и опција да Телеком Аустрија купи само 31 одсто акција од Владе Србије, док би пакет од 20 одсто грчких акција, које држи Оте, наводно купио Дојче телеком. Немачка компанија је иначе сувласник Отеа, са власништвом од 30 одсто.
Иако се чини да ова опција ни по садашњим условима тендера није могућа, јер се ваљда подразумева да се 51 одсто продаје истом купцу, досадашња искуства говоре да је у Србији све могуће. Упућени тврде да би у том случају Влада за својих 31 одсто добила 840 милиона евра од Аустријанаца, што би, сразмерно проценту одговарало траженој цифри од 1, 4 милијарде за 51 одсто.
Како би се “пребили” Немци и Грци, за нашу владу било би мање битно. Није то први пут да се спомиње заједнички наступ Аустријанаца и Немаца око ове куповине. Наиме, Влада Србије била је изложена заједничком притиску ДТ-а и ТА да обори почетну цену, а помињане су и опције да би у случају да Немци купе Телеком, Аустријанци од њих преузели два мања оператера у Црној Гори и БиХ, где би Дојче телеком имао проблеме са монополом због куповине српског оператера (поседује Телеком Српска и Мтел).
Ко је могући купац?
Једина понуда на тендеру за Телеком Србија стигла је од Телекома Аустрија, компаније која послује скоро свуда у региону. Тако су осим у матичној Аустрији, где раде као А1, присутни у Бугарској преко Мобилтела, у Белорусији преко Велкома, Випнет у Хрватској, Си мобил у Словенији, Вип оператор у Македонији и као Мобилком у Лихтенштајну. У Србији су присутни већ четири године као трећи мобилни оператер - Вип мобиле, са 1, 4 милиона корисника и тржишним учешћем од 14 одсто. Телеком Аустрија има око 2, 3 милиона корисника фиксне телефоније и 19, 8 милиона корисника мобилне . Има више од 16.500 запослених, а прошлогодишњи приход износио је 4, 65 милијарди евра.
Катарина Прерадовић
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар
|
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Моамер ел Гадафи, у писму Бараку Обами
Упркос свему овоме, ви ћете увек остати наш син, шта год да се деси. И даље се молимо да наставите да будете председник САД и победите на новим изборима.
Прочитајте све мисли  |
|
| Економија |
 |
|
 |
|
