Ko je bio prvi?

U radu iz 1966. godine, Pol Baran, jedan od izumitelja interneta, koji je preminuo krajem marta ove godine u 84. godini života, napisao je da će korisnici telekomunikacija 2000. godine biti povezani u komunikacionu mrežu preko koje će kupovati, čitati novine i gledati televiziju. Tada je Baran bio potpuno u pravu. Smrt jednog od osnivača mreže bez koje je život postao nezamisliv, opet je otvorila pitanje ko je zapravo izumitelj interneta, da li je to Baran, vojska ili neke druge institucije? Dileme nema, internet kakav koristimo danas, niko nije zamislio, nije je postojao plan ili projekat, već je ova mreža nastala tehnološkim inovacijama grupe naučnika, istraživača, i taj posao traje od šezdesetih godina prošlog veka. Nije završen, jer se internet kontinuirano usavršava i razvija. Šta je uradio Baran? On je, šezdesetih godina prošlog veka, pomogao da se postave temelji mreže Arpanet, preteče interneta, nastale u okviru Ministarstva za odbranu SAD. Baran je zajedno sa svojim kolegama radio na usavršavanju bezbednosti komunikacija u vojne svrhe. U doba Hladnog rata, trebalo je stvoriti neuništivu mrežu za prenos podataka, i Baran je arhitekturu te mreže zamislio kao „ribarsku“, koja može da funkcioniše i ako bi se neki njen deo pokidao. „NJegov doprinos je u tome što je pronašao novi način za prenos podataka, nazvan packet switching. Suština te ideje je bila u tome da se poruka podeli na više delova – paketa, koji zatim sami biraju put do primaoca kroz komunikacionu mrežu koja nije centralizovana već je “distribuirana” - kaže za NIN docent prof. Nebojša Mrđa sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu, i dodaje: “Dakle, Pol Baran je izmislio novi način slanja podataka, uključujući i arhitekturu komunikacione mreže koja treba da omogući komunikaciju i u uslovima kada je skoro cela mreža oštećena. Ova ideja danas omogućava prenos velike količine informacija u kratkom roku širom planete.” Početkom osamdesetih ARPA je, nakon više od dve decenije intenzivnog razvoja, svoju mrežu Arpanet učinila javnom i svima dostupnom. Ta mreža je dobila ime Internet. Dakle, istraživačke institucije u okviru vojske SAD napravile su komunikacionu kompjutersku mrežu, u koju su, donošenjem zakona 1991. godine, uključene sve istraživačke institucije, srednje škole i univerziteti. Do sličnih ideja, poput Baranovih, u isto vreme u Evropi došao je i britanski istraživač Donald Dejvis. On je svaku poruku razbio na pakete, i označavao ih posebnim imenom. Ne treba izgubiti iz vida činjenicu da su “packet switching” i “distribuirana mreža”, pored internet-protokola, HTML-a, Mosaic-a, WWW-a, e-mail-a i drugih, veoma važne tehnološke inovacije koje su dovele do nastanka i razvoja interneta. Interesantno je to da jedan od servisa, pomenuti WWW (World Wide Web), koji na internetu omogućava da se informacije organizovane u posebne celine prenose ne samo u pisanom obliku već i u drugim oblicima - vizuelno, audio, zapravo proizvod fizičara i naučnika Tim Berners-Lee i švajcarskog CERN-a. Ideja o „neuništivoj“ mreži nije svima bila primamljiva, i izazivala je sumnje kod pojedinih istraživača. Ali potpredsednik kompanije Google, Vinton Serf, tvrdi da je Pol Baran uvek bio nekoliko koraka ispred drugih naučnika koji su se bavili mrežama: “Pol se nikada nije plašio da krene u suprotnom smeru u odnosu na sve svoje kolege. Tako su i u najvećoj američkoj telekomunikacionoj kompaniji AT&T tvrdili da njegova ideja nikada neće zaživeti, a danas je svima jasno koliko je njegova ideja bila revolucionarna.” Profesor Mrđa kaže da internet danas nema strukturu kakvu je zamislio Pol Baran, već je ta mreža “relativno decentralizovana”. “Sva čvorišta na internetu nisu jednake važnosti već su neka važnija zbog toga što komuniciraju sa vrlo mnogo drugih čvorišta. Drugim rečima, današnji internet može biti osetljiv na napade ukoliko bi istovremeno bili onesposobljeni najvažniji habovi na internetu, odnosno, ona čvorišta koja su povezana sa najvećim brojem korisnika interneta.” Baran, Dejvis, vojska SAD, CERN, u svakom slučaju, napravili su i usavršili mrežu bez koje se ne može zamisliti život u 21. veku. A da li je ona neuništiva, pokazaće neko drugo vreme.