Muke sa Obrazom

Presuda vođi organizacije „Obraz“, zbog organizovanja nereda povodom Parade ponosa 10. oktobra prošle godine u Beogradu, postaće, izgleda, reper za buduća suđenja ove vrste. Jer, samo posle šest meseci sud je doneo prvostepenu presudu. Očekivanja stručne i šire javnosti, što se tiče efikasnosti suda, ispunjena su, ali u većoj meri ne i kada je visina kazni u pitanju. Milan Obradović, vođa „Obraza“, osuđen je na dve godine zatvora, a konačnu presudu će čekati na slobodi, jer mu je ukinut pritvor. NJegova supruga Jelena Obradović osuđena je na blažu kaznu, godinu dana kućnog zatvora, jer je u osmom mesecu trudnoće. Članovi „Obraza“ Krsto Milovanović i Damir Grbić osuđeni su na po godinu i šest meseci zatvora, dok su ostalih devet optuženih za učestvovanje u neredima osuđeni na kazne od osam meseci do godinu dana zatvora. U kratkom izricanju presude sudija Danko Laušević rekao je da je Obradović sa još trojicom kolovođa organizovao nerede, odredivši grupe koje će činiti nasilje. Kada je reč o kaznama za pomenuta dela, a radi se o najtežem obliku nasilničkog ponašanja na javnim skupovima, ovo je do sada najstroža presuda. S druge strane, mnogi su već primetili da su kazne ispod zakonskog minimuma, jer zakon za ovo delo propisuje od tri do 12 godina, ali i predviđa mogućnost ublažavanja na godinu dana zatvora. Slično je i sa lakšim oblikom nasilničkog ponašanja na javnim skupovima, sa zaprećenom kaznom od jedne do osam godina zatvora. I u ovom slučaju zakon dozvoljava sudu da izrekne kaznu ispod minimuma, odnosno umesto jedne godine, tri meseca zatvora. Sasvim dovoljno za stručna sporenja kada je ova presuda u pitanju. „Kada se ima u vidu da smo za vreme Parade ponosa imali nerede, da je teško povređeno više ljudi, pre svega policajaca, da je u Beogradu praktično bilo opsadno stanje, onda svakome postaje jasno da je to blaga kaznena politika“, ocena je Milana Antonijevića, direktora Komiteta pravnika za ljudska prava. NJegov stručni kolega, advokat i bivši sudija Božo Prelević, reći će da se ovom presudom neće postići bogzna kakav efekat jer generalna prevencija sa velikim kaznama nije dala naročite rezultate. Ali i on ističe daje „dobro što se država preko suda relativno brzo opredelila u odnosu na tu vrstu nasilja“. Ona šira javnost, na sve to gleda nešto drugačije. Od onih koji, pored zahteva za drastičnije kažnjavanje, traže i zabranu „ekstremističkih i fašističkih organizacija“, kao što je „Obraz“ i njoj slične, pa sve do branitelja časti i otačestva koji apsolutno sumnjaju u krivicu Obradovića i družine. Neopterećeni ideologijom traže odgovor na „logička pitanja“: kako je moguće da neko mobilnim telefonom koordinira nekoliko hiljada razuzdanih učesnika nereda, a da policija, koja je unapred znala šta se sprema, nije preventivno delovala. Rasprave, polemike i sukobi samo ukazuju na to da je srpsko društvo i dalje podeljeno i u stanju konflikta. Inače, ne bi vođa „Obraza“, prilikom izlaska iz zatvora poručio: „Naše vreme tek dolazi, čekamo vas“.