Komisija radi i previše

Komisija za zaštitu konkurencije kaznila je trgovinski lanac Idea i kompaniju Grand prom sa gotovo 680 miliona dinara zbog zaključivanja nedozvoljenog restriktivnog ugovora, kojim su narušili konkurenciju, a kazna će biti “podeljena” na 427 miliona, koliko će platiti Idea, i 249,6 miliona, koliko iznosi deo za proizvođača kafe, pašteta i slatkiša. Kako su preneli mediji, te dve kompanije kažnjene su jer su ugovorile „tajni rabat“ od dva odsto, na šta Komisija gleda kao na nešto suprotno pravilima fer konkurencije. Rabat koji je sporan po tom sporazumu je dobijala Idea ako prodaje proizvode Grand proma po cenama koje preporučuje proizvođač. U Atlantik grupi, vlasniku Grand proma, istakli su da su iznenađeni odlukom Komisije i visinom kazne pa nameravaju da se žale sudu dok iz Idee još nije bilo komentara. Prema pisanju Danasa, Idea i Grand su se sami prijavili Komisiji jer novi zakon o zaštiti konkurencije nudi tu mogućnost kao neku vrstu olakšavajuće okolnosti. Po visini kazne moglo bi se zaključiti da Komisija više odgovornom smatra kompaniju Idea, a s obzirom na to da propisi dozvoljavaju kažnjavanje do 10 odsto prihoda, kažnjene firme možda su i dobro prošle jer 427 miliona dinara predstavlja oko 1,5 odsto godišnjeg prihoda Idee, a 250 miliona oko dva odsto prihoda Grand proma. Nakon sudske potvrde odluke protiv Imleka i Subotičke mlekare ovo je drugo veliko rešenje novog saziva Komisije. Na pitanje da li Komisija konačno počinje da radi punom snagom, Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište kaže za NIN da, po njegovom mišljenju, ovaj slučaj pokazuje da Komisija radi i previše. “Da budem iskren, Komisija počinje previše da radi jer ne vidim nikakav smisao u ovoj odluci. Ubeđen sam da je ta odluka protiv interesa potrošača. Idea nije monopolista i ne znam zašto je kažnjavaju. Čak i kada imate slobodnu konkurenciju možete da sklapate sporazume gde ćete prodavati robu i pod kojim uslovima. Ne vidim kako su time potrošači oštećeni ako je Idea dobila rabat. Mislim da je ovo pogrešna odluka iako ima uporište u legislativi EU što ne znači da je u toj legislativi sve u redu”, ističe Stevanović. Na pitanje da li dve velike odluke u kratkom periodu pokazuju da Komisija konačno počinje da radi, Stevanović odgovara da je, generalno gledano, skeptičan. “Protiv monopola se bori slobodnim tržištem, a ne Komisijom. Ima mnogo interesantnijih slučajeva od ovoga kojima bi Komisija trebalo da se bavi. Ona funkcioniše, ali trebalo bi da reši barem dvadesetak slučajeva da bi se govorilo o praksi. Ovo su počeci, donose se presude, ali joj treba dati još vremena”, zaključuje Stevanović.