Veći problem manja briga

Suprotno očekivanjima, najnoviji stres-test 91 evropske banke samo je dodatno uznemirio investitore i poljuljao iovako uzburkan evropski brod. To što osam banaka, među kojima pet španskih, dve grčke i jedna austrijska nisu prošle na ispitu otpornosti na finansijske krahove i dužničku krizu, dok se njih 16 provuklo za dlaku, nateralo je Brisel da za četvrtak, kada ovaj broj NIN-a bude pred čitaocima, sazove hitan sastanak lidera evrozone. Akcije evropskih banaka i dalje su u padu, što analitičari objašnjavaju opasnom kombinacijom dužničke krize i na to osetljivih banaka, jer je zbog ulaganja u državne hartije, kako kaže Dejvid Oven, ekonomista bankarske grupe DŽefris, „dužnička kriza u stvari bankarska kriza više nego išta drugo“. Ugledni Fajnenšel tajms tako je objavio da dve najveće italijanske banke, koje inače posluju i u Srbiji, Inteza i Unikredit, na svojoj koži već osećaju porast nepoverenja, pa je za njih novac na međubankarskom tržištu skuplji. Preciznije, ubuduće će se zaduživati po većim kamatnim stopama, a i teže će dolaziti do novca. Što nimalo ne čudi, ako se zna da ove dve banke imaju 60 milijardi evra uloženih u italijanske obveznice, pa se da pretpostaviti kakav bi problem sa likvidnošću imale ukoliko se ispostavi da Italija više ne može da izmiruje svoje obaveze na vreme. Evropom se širi strah od eventualnog finansijskog kraha Italije, jer evropski stabilizacioni fond ne bi imao dovoljno novca da i to sanira. „Bojim se da Evropa neće moći da spase Italiju. Evropski fond za spasavanje nije toliko veliki da bi predstavljao efikasan zid za treću najveću ekonomiju u Evropi. Uostalom, ovako nešto nije ni predviđeno kada se taj fond pravio“, tvrdi izvor blizak Evropskoj centralnoj banci. Poruku Italiji da odlučno krene u smanjenje javnog duga, poslao je i Međunarodni monetarni fond, pa su izglasane mere štednje od oko 70 milijardi evra u naredne tri godine kako bi se budžetski deficit 2014. godine sveo na nulu. Gde smo mi u takvim uslovima? Koliko god se monetarne vlasti Srbije ponosile strogom regulativom, a domaće banke visokom likvidnošću, dužnička kriza koja drma Mediteran svakako će imati posledice i po bankarski sektor naše zemlje, kažu ekonomisti sa kojima je NIN razgovarao. U najboljem slučaju posledice bi mogle da budu smanjeni kreditni plasmani i više kamatne stope, što nije dobra vest za iovako propalu privredu. U najgorem, međutim, ako matice budu tražile prebacivanje novca, može se pojaviti problem smanjene likvidnosti. Najmanje je verovatno da se ponovi oktobar 2008. godine, kada su uplašeni građani požurili da povuku svoju štednju iz banaka, pa su za samo nekoliko nedelja banke ostale bez milijardu evra depozita. Za razliku od evropskih, domaći ekonomisti su veći optimisti. Veruju da Evropa neće dozvoliti bankrot najvećih banaka jer bi posledice toga bile nesagledive. Tako Nikola Fabris, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta i glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore, za NIN kaže da je bankrot dve najveće banke u samoj Italiji, koje posluju i kod nas, Inteze Sanpaolo i Unikredit banke, malo verovatan. „To jednostavno nije realno. Prvo, Italija još uvek nije došla u situaciju da ne izmiruje redovno svoje obaveze, iako je javni dug previsok. Takođe, pomenute dve banke su od sistemskog značaja u Italiji, što znači da bi njihova nelikvidnost mogla ugroziti finansijsku stabilnost cele Italije. Stoga je malo verovatno da bi centralna banka Italije, i ako ove banke upadnu u krizu, dozvolila da dođe do najgoreg scenarija. Mnogo je realnije da bi aktivirala funkciju zajmodavca u krajnjoj instanci i omogućila ovim bankama da nastave poslovanje“, kaže Fabris za NIN. I drugi ekonomisti sa kojima je NIN razgovarao podsećaju da poslovni rezultati pomenutih banaka, u prvom kvartalu ove godine, pokazuju da one ostvaruju profit veći nego 2010. godine i da za sada nemaju probleme sa likvidnošću. Ipak, za realnije sagledavanje situacije, kažu, potrebno je sačekati i rezultate poslovanja u drugom i trećem kvartalu, koji neće biti jednako dobri kao ovi s početka godine. Ni propast grčkih banaka koje posluju na našem tržištu, gde drže oko 16 odsto udela (EFG, NBG ili Vojvođanska, Pireus i Alfa banka), nije realna, kažu NIN-ovi sagovornici, mada je EFG jedna od osam banaka koje su pale na stres-testu. „Evropa jeste na najtežem ispitu od kada je formirana evropska monetarna unija, ali baš zato mi je neverovatno da će se dozvoliti propast banaka koje čine okosnicu finansijskog sistema članica Unije“, kaže izvor NIN-a dobro upućen u bankarski sektor. Domaće banke osnovane italijanskim i grčkim kapitalom kažu da dužnička kriza u njihovim matičnim državama neće nimalo uticati na poslovanje u Srbiji. Analitičari, pak, smatraju da su, ako u matičnim bankama kola krenu nizbrdo, nekakve posledice ipak verovatne, ali očekuju reakciju Narodne banke. „Kada je ugrožena matična banka, uvek postoji opasnost da će ona krenuti da „isisava“ likvidnost iz banaka-kćerki radi očuvanja sopstvene likvidnosti. Ipak, treba imati u vidu da su banke koje posluju u Srbiji posebna pravna lica. To znači da bi, ukoliko bi njihovo poslovanje bilo ugroženo „izvlačenjem likvidnih sredstava“, NBS imala na raspolaganju širok spektar mera kojima bi sprečila takve aktivnosti i očuvala stabilnost ove dve banke“, kaže Nikola Fabris. U Narodnoj banci Srbije u razgovoru za NIN tvrde da obe italijanske banke imaju dovoljne rezerve likvidnosti i solventnosti i da mogu izdržati značajne udare, kao i eventualno prelivanje efekata krize iz zemlje porekla. Sa druge strane, kažu u NBS, strah od povlačenja kapitala ne postoji, jer to nije dozvoljeno. „Može samo u slučaju prestanka rada banke i po izmirenju obaveza prema svim poveriocima, dok dobit, po pravilu, pripada akcionarima (vlasnicima) koji slobodno odlučuju o njenoj upotrebi, pod uslovom da je banka prethodno ispunila sve fiskalne i regulatorne zahteve“. U centralnoj banci naglašavaju da je bankarski sektor Srbije uspešno prebrodio sve dosadašnje izazove. „Najdramatičniji test je bilo povlačenje štednje građana u jesen 2008. godine, kada je šest nedelja povučeno iz bankarskog sektora 17 odsto štednih uloga, bez potrebe da NBS obezbeđuje bankama dodatnu likvidnost radi saniranja posledica takvog šoka“, kažu u NBS. Sudeći po visini štednje u bankama, one za sada nemaju problem poverenja svojih klijenata, a kako tvrde za NIN, ubeđene su da ga neće ni izgubiti. Fabris smatra da u ovom trenutku nema pretnje da će građani, zbog onoga što se dešava u Italiji, Grčkoj, Portugalu ili Irskoj, izgubiti poverenje u ovdašnje banke i masovno krenuti da podižu svoju štednju, kao što su to uradili s početka krize. „Ukoliko bi se, pak, tako nešto i desilo nekoj banci, NBS može preduzeti čitav niz mera, od aktiviranja funkcije zajmodavca u krajnjoj instanci, do uvođenja prinudne uprave u te banke”, objašnjava glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore. Sa druge strane, i poslovne banke, ali i Narodna banka Srbije, isključuju loš ishod. „Postoje rezerve likvidnosti kojima se može odgovoriti na pojačano povlačenje depozita, budući da je sadašnja štednja građana od oko 7,5 milijardi evra u ogromnoj meri pokrivena likvidnom imovinom banaka“, tvrde u NBS. U domaćim bankama odbacuju mogućnost da im centrale zatraže novac. „Ne postoji mogućnost da naša matičina banka zatraži povlačenje kapitala“, izričiti su u Pireus banci. „Naprotiv. Uskoro ćemo započeti pripreme za još jedno značajno povećanje kapitala u Srbiji. Kao što smo već mnogo puta do sada isticali, naš plan podrazumeva dalji rast kada je u pitanju poslovanje u Srbiji. Nemamo nameru da povlačimo profit koji ostvarujemo ovde”, kažu za NIN u Unikredit banci. “U ovim trenucima, banka uživa u dobrobiti koja je rezultat opreznih odluka donošenih u proteklim godinama, izbegavajući greške i brzoplete poteze. U teškim vremenima, Alfa banka ostaje stabilan igrač na srpskom tržištu, što potvrđuje konstantnim uvećavanjem svog tržišnog udela”, odgovor je Alfa banke. U Intezi insistiraju na visokoj kapitalizovanosti domaćeg bankarskog sektora, koja je, kako kažu, značajno iznad evropskog proseka, i povoljnom odnosu ukupnih depozita i ukupnih plasmana. „Ovo sveukupno bankarski sektor čini veoma otpornim na sve vrste eventualnih ekonomskih potresa. Srbija ima zdrav i stabilan bankarski sektor, likvidan i visoko kapitalizovan, te kao takav može da amortizuje i mnogo jače udare od trenutnih“, kažu u Intezi. Ipak, osim u Unikredit banci, u kojoj tvrde da nema nijednog razloga za strah i nepoverenje, u ostalim bankama izgnorisali su pitanje NIN-a da li su banke spremne da odgovore na eventualne zahteve građana da povuku svoju štednju. „Ako ne žele da uznemire građane, banke bi morale da obezbede novac za svoje štediše. Da oni taj novac mogu da podignu kada požele. Pogotovo u slučaju da se njihovim matičnim bankama desi nešto dramatično“, kaže NIN-ov izvor. I dok ovakav scenario naši sagovornici praktično isključuju, smanjeni plasmani ovih banaka i više kamatne stope neizbežni su ukoliko bankarski sektor Italije zapadne u probleme sa likvidnošću. „Hipotetički, usled lošeg raspleta situacije u Italiji, može se očekivati da italijanske banke smanje spremnost da povlače novac iz svojih centrala i da tako smanje i plasmane u našoj zemlji“, kaže ekonomista Goran Nikolić. Pomenute italijanske i grčke banke i takvu mogućnost isključuju. Iako zauzimaju oko 36 odsto srpskog tržišta, tvrde da neće smanjiti obim poslovanja u Srbiji, i odbijaju mogućnost problema sa likvidnošću ili, eventualnim, povlačenjem sa tržišta Srbije. Takvu mogućnost isključuju i u Narodnoj banci. „Banke mogu biti osnovane samo kao posebna pravna lica, a ne kao filijale, a to onda znači da je povlačenje međunarodnih bankarskih grupa sa našeg tržišta moguće samo putem prodaje vlasničkog udela drugom akcionaru ili pripajanja drugoj banci. Takođe, propisano je da ovakve statusne i vlasničke transformacije zahtevaju prethodnu saglasnost NBS“, kažu u Narodnoj banci. Građani zato, tvrde NIN-ovi sagovornici, ne bi trebalo da strahuju za svoje pare, ali ni da očekuju da bi im krediti mogli „propasti“ zbog problema banke u kojoj su se zadužili. Na te navike iz prošlosti, kažu stručnjaci, da će nešto propasti ili biti obezvređeno trebalo bi da zaborave. Toliko poznata situacija u kojoj su štediše na gubitku, a dužnici profitiraju, neće se ponoviti, sve i da pomenute banke dođu u neki ozbiljniji problem u poslovanju. Austrijanci izlaze Austrijska Folks banka dogovorila se sa ruskom Sber bankom o prodaji svojih podružnica u istočnoj Evropi. Ovom prodajom, pored vlasništva nad Folks bankom u Srbiji, Rusi stiču i vlasništvo nad bankama u Mađarskoj, Slovačkoj, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH, Ukrajini i Češkoj, dok je iz prodaje isključena jedino Rumunija, zbog visokog udela rizične aktive. Kako su objavili ruski i austrijski mediji, ugovor o kupoprodaji predstavnici dveju banaka potpisaće u naredne dve nedelje, a realizacija posla očekuje se do kraja 2011. Podsetimo, Folks banka je jedna od banaka koje su pale na najnovijem stres-testu Evropskog regulatornog organa za bankarstvo i potrebno joj je oko 2,5 milijardi evra svežeg novca za poboljšanje likvidnosti. Francuske banke kupovale italijanske obveznice Prema navodima svetskih medija, najveće investicije u državne obveznice Italije imaju dve francuske banke, BNP Pariba i Kredi agrikol banka, koja posluje i u Srbiji. NJihova izloženost, prenosi Blumberg, iznosila je krajem 2010. godine više od 390 milijardi evra, dvostruko više nego što su ove banke uložile u obveznice stabilne nemačke ekonomije. NIN je zato domaće ekonomiste pitao i može li eventualni problem Kredi agrikol banke uticati na poslovanje njihove kćerke-firme u Srbiji, koja iovako, podsetimo, posluje sa gubicima. „Kredi agrikol je suviše mala banka za srpsko tržište, tako da njen eventualni problem sa likvidnošću ne bi imao nikakav uticaj na domaći bankarski sektor“, kaže izvor NIN-a. Akcije u padu Vrednost akcija italijanskih i grčkih banaka, kojima se NIN u ovom broju bavio, u konstantnom je padu od početka maja ove godine, da bi se od 4. jula survavanje vrednosti akcija pojačalo. Na berzi u Milanu, akcije Inteze i Unikredit banke pale su u odnosu na maj za oko 30 odsto, dok se u poređenju sa početkom jula vrednost Intezinih akcija smanjila za 17,2, a Unikreditovih za 20 odsto. Ništa bolje nisu prošle ni grčke banke koje posluju i u Srbiji. Akcije Pireus banke na berzi u Atini pale su od maja do sredine jula za nešto više od 20 odsto, a akcije Alfa banke za više od 25 procenata. Julski pad akcija Nacionalne banke Grčke iznosio je skoro 15 odsto, dok su akcije EFG banke od 4. jula do sada pale za čak 22 procenta.