Ničija dobra

Muzej Lepenski vir svečano je počeo sa radom 25. juna, a već je kroz njega prošlo nekoliko hiljada turista. Najpre su se sjatili svi iz okolnih sela da vide „čudo neviđeno“ - kažu čekali su 40 godina na ovako nešto. NJihov Lepenac su donedavno natkrivale salonitske ploče na nesigurnim drvenim stubovima, a sada je velika turistička atrakcija Srbije. Kao da lebdi bela mrežasta konstrukcija nad čuvenim preistorijskim arheološkim nalazištem. Ona je delo arhitekata Siniše Temerinskog i Marije Jovin iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Ispod nje se ušuškao i vizitorski centar, izložbeni prostor, pa amfiteatar, radionica. Nadomak će uskoro nići i etnoselo sa kućama u stilu narodnog graditeljstva 19. veka, i ponekom lepenskom gde će turisti dobiti priliku da i sami isklešu riboliku skulpturu, osete kako su živeli stanovnici neolitskog sela. Tu će se naći i naučno-istraživački centar, pristaništa za kruzere, jahte i čamce, plaža sa bazenom, restoranom i parkom... Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja uložilo je oko četiri miliona evra u Lepenski vir. Nakon izgradnje pristaništa za turističke brodove-hotele, kojih ovuda godišnje prođe više stotina, možemo očekivati reku turista. Nije ni čudo što sada svi trljaju šake kada se pomene Lepenski vir, tvrđave, Dunavska strategija. Kulturno nasleđe je veliki turistički i ekonomski resurs Srbije. „Sektor za turizam Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja prepoznao je potencijal kulturnog turizma, pokrenuo čitavu priču oko Lepenskog vira, konkurisao za sredstva kod Nacionalnog investicionog plana. Sa druge strane, Ministarstvo kulture bilo je dugo nezainteresovano i dali su samo sredstva za izradu geodetske podloge pre 12 godina, a posle toga ni dinara. Sada se to malo promenilo, Ministarstvo kulture je obezbedilo da se nalazište opremi replikama čuvenih skulptura“, ističe Temerinski. Urađena je i studija opravdanosti koja pokazuje da za sedam godina sav uložen novac u uređenje turističkog prostora Lepenski vir može da se vrati, tvrdi naš sagovornik. Dakle, kulturni turizam je isplativiji od rudnika, recimo, a Dunav naš jedini međunarodno konkurentan turistički proizvod. Čitava Srbija može da živi od toga. Otvaranjem Lepenskog vira stekli su se i osnovni uslovi za pregovore sa velikim turoperaterima, podseća Miomir Korać, direktor arheološkog parka Viminacijum i idejni tvorac Puteva rimskih imperatora. „Oni su do sada pričali da i Viminacijum i Gamzigrad super izgledaju, ali da su potrebne najmanje tri tačke kako bi doveli turiste u Srbiju. Sada te tri tačke imamo. Ne smemo zaboraviti ni da Đerdapskom magistralom prolazi biciklistička ruta „Eurovelo 6“, koju pohodi desetak hiljada biciklista godišnje na putu od Roterdama ka Crnom moru. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je zato aktivno učestvovalo u osmišljavanju Strategije Evropske unije za Dunav i Akcionog plana, i to u delu koji se odnosi na kulturu i turizam“. Prema rečima Gorana Petkovića, državnog sekretara za turizam, „strategija EU za region Dunava predstavlja dobar okvir koji će zemljama u regionu omogućiti iskorišćavanje prirodnih potencijala kulturno-istorijskog nasleđa i tradicionalnih vrednosti, u svrhu ekonomskog razvoja i rasta celog područja“. Kao jedan od najvećih problema za razvoj kulturnog turizma u Srbiji Siniša Temerinski pak vidi to što mnoga kulturna dobra ne pripadaju nikome. Jedino se kod manastira zna ko upravlja kućom, tvrdi on, Trajanova tabla, recimo, nije ničija, a Golubački grad je propadao u začaranom krugu nadležnosti Nacionalni park Đerdap-Opština Golubac-Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Zbog toga je Lepenski vir odlukom Vlade upravo dobio status turističkog prostora i osnovano je privredno društvo koje će njime rukovoditi. Ono je 80 posto u vlasništvu države, a sa 20 posto raspolaže Majdanpek, koji se nada da će Lepenski vir imati značajnu ulogu u ekonomskom oživljavanju opštine. Ista sudbina očekuje i Golubačku tvrđavu koja je takođe dobila status turističkog prostora. Kabinet predsednika Vlade za evropske integracije Božidara Đelića je iz fondova Dunavske strategije Evropske unije obezbedio 6,5 miliona evra, a Sektor za turizam Ministarstva ekonomije već tri godine finansira pripremu dokumentacije za obnovu Tvrđave i izgradnju prostora za prateće turističke sadržaje. Biće izgrađeno i pristanište, arheološki park, vizitorski centar, golubački kamenolom će se pretvoriti u letnju pozornicu, a napuštena drobilica u izložbeni prostor. Osim Sektora za turizam Ministarstva ekonomije, čije aktivnosti su za svaku pohvalu, na razvoju kulturnog turizma radi i Ministarstvo nauke. Od kredita koji im je dala Evropska investiciona banka, Arheološki institut SANU je dobio 13 miliona evra za sređivanje lokaliteta na Putu rimskih imperatora. Sve mora biti gotovo do kraja 2012. godine, pred godišnjicu obeležavanja 17 vekova od Milanskog edikta, kojim je rimski imperator Konstantin zvanično priznao hrišćanstvo kao religiju. „Prva faza je `čišćenje dvorišta` na svim lokalitetima i pokrivanje, a druga standardizacija i ulepšavanje. Uz pomoć lasera oživećemo i Trajanov most. I onda, kada nam se upale reflektori na četiri mesta: u Jorku, u Milanu, u Triru i u Nišu, obasjaće celu malu Srbiju i mi ćemo pokazati šta sve imamo sem Niša i Konstantina, šta sve turisti mogu da vide, pozvati ih da dođu“, objašnjava Korać. A već 2013. godine Ministarstvo planira da pokrene projekat Sto rimskih pansiona na Dunavu. U prirodnom ambijentu, na obali, u njivama i kukuruzima, otprilike na svakih pet do 10 kilometara, od Sremske Mitrovice do Kale Krševice, napraviće po jednu rimsku vilu rustiku, pansion gde turisti mogu da odsednu. U svakom od pansiona će, po principu porodične manufakture, raditi jedna čitava porodica, ukupno oko hiljadu ljudi, i još četiri hiljade će biti uključeno preko keteringa. Taj projekat vredi 39 miliona evra. „Cilj je da privučemo 300.000 posetilaca i od njih inkasiramo 300 miliona evra. Zvuči kao san, a sve počinje od sna, uvek. Ako verujete, možda će da se ostvari, ako ne verujete, tek tad neće. Rimsko-grčki period svuda daje rezultate. Pa ne bi Nemci sada gradili na limeskoj granici, između Minhena i Štutgarta, park vredan 80 miliona evra. Oni su izračunali da 400.000 visokoobrazovanih Nemaca već ima u džepu da potroši novac u jednom takvom limes parku. Kulturni turizam i te kako donosi novac, ali njime i vaspitavate svoju naciju, deci dajete mogućnost da kvalitetno provode vreme“, kaže Korać. „Kada se ima u vidu činjenica da je 17 rimskih careva rođeno i živelo na teritoriji današnje Srbije, onda se može reći da je reč o izuzetnom resursu za razvoj kulturnog turizma na međunarodnom nivou“, smatra Petković. Da će veliki turoperateri sami da dođu kada budemo sredili arheološke lokalitete na Putu rimskih imperatora, Miomir Korać ne sumnja: „Mi u Srbiji smo pod srećnim nebom, a i drugi pomalo rade za nas. Istorijski kanal i Nacionalna geografija svaki dan prikazuju rimske imperatore, život u Rimu sa zapletima, spletkama, ubistvima, ratovanjima i pripremaju tržište. Mi samo treba da napravimo avion od papira i na njemu na Si-En-Enu samo mala reklama: „Dođite u zemlju rimskih imperatora; 18 od 80”. I nikome ne treba da pričamo da Nemci imaju jednog, Španci dvojicu… A ta priča o imperatorima će prodavati i dodatne sadržaje: banje, planine, etnopriču koja je kod nas izvanredna, pa puteve mamuta... Zašto se onda u celu priču o kulturnom turizmu i Ministarstvo kulture aktivnije ne bi uključilo? Podatke o aktivnostima, planovima, ulaganjima u oblasti kulturnog turizma nismo dobili. Razlog je, manje-više, banalan: U Ministarstvu kulture upravo je imenovana nova specijalna savetnica za zaštitu kulturnog nasleđa - Neda Knežević. Saznali smo, međutim, da su se uključili u uređenje prostora Golubačkog grada i finansiraju izradu projekta za uređenje letnje pozornice i izložbenih prostora u staroj drobilici za kamen. Poznato je odranije da Ministarstvo kulture radi na projektu Tvrđave na Dunavu, i to u okviru regionalnog programa za kulturno nasleđe jugoistočne Evrope, Uneska. Cilj je da, ploveći nizvodno od Bačke prema Đerdapu, turisti uživaju u najveličanstvenijim tvrđavama koje oslikavaju razvoj evropske vojne arhitekture od razdoblja antike pa skoro sve do savremenog doba. Dokle su stigli, ne znamo. Takođe, Ministarstvo kulture je dobilo podršku Evropske unije za transformaciju Senjskog rudnika u grad-muzej. Senjski rudnik će biti prvo mesto u Srbiji koje će biti uključeno u „Evropsku rutu industrijskog nasleđa“. Zanimljivo je i da će u narednih par godina Zavod za proučavanje kulturnog razvitka mapirati potencijalne puteve kulture u celoj Srbiji. Kroz Srbiju prolazi i jedan od glavnih evropskih puteva kulture „Transromanika“. On spaja evropsko nasleđe romaničkog perioda, srednjovekovne spomenike u Nemačkoj, Austriji, Italiji, Francuskoj, Španiji, Sloveniji, Srbiji... Stranim turistima se nudi da upoznaju manastire Raške škole - Žiču, Studenicu, Gradac, Đurđeve stupove i Sopoćane, a preko njih i vladarsku porodicu Nemanjića koja je srpsku umetnost 12. i 13. veka učinila posve jedinstvenom, sjedinivši u njoj elemente umetnosti Zapadne Evrope i Vizantije. Prepliću se ovi putevi sa putevima vina i sa biciklističkom rutom koridora Eurovelo 6. Iznenađuje stoga što se, i pored izuzetnih ekonomskih potencijala, u Srbiji na prstima jedne ruke mogu nabrojati agencije koje se bave kreiranjem kulturnih tura namenjenih inostranim turistima. - Viminacijum, Lepenski vir i Romulijana su glavne tačke naših tura. U Viminacijumu nas dočekuju sa pozdravom Ave, posluže nas vinom u keramičkim posudama kao u rimsko vreme, serviraju nam rimsku hranu, i tamo se uvek divno provedemo, ne možemo da nateramo strance da krenu dalje. Ali smo sa Lepenskim virom ranije imali mnogo problema. Dođemo sa gomilom turista, a zamenik ministra kulture neće da da ključ – kaže Ivanka Tasić iz novosadske agencije „Panakomp“. Stoga je našim agencijama daleko lakše da kupe gotov turistički proizvod i da ga samo distribuiraju, zarade koji procenat i ostvare dobit, nego da ga kreiraju u saradnji sa institucijama kulture. Struja ili mamutica Pojedini sumnjaju će Lepenski vir, jedan od najpoznatijih svetskih preistorijskih lokaliteta, ući na Uneskovu listu. Kao razlog navode to što su lepenske kuće i svetilišta premešteni oko 100 metara severozapadno i na 30 metara višu kotu kada je građena hidroelektrana Đerdap 1971. godine. „Mislim da to neme veze. I Abu Simbel je izmešten pa je na listi Uneska. Mislim da je stvar lobiranja i da treba da krenemo u ofanzivu. Postojala je inicijativa da se Đerdap uvrsti u Uneskovu listu kao kulturno-prirodni ambijent, prekogranično dobro“, seća se Siniša Temerinski. Tužno je, ipak priznaje on, što je neko procenio da nam je struja potrebnija. Toliko toga je potopljeno. A sada, četiri decenije kasnije, kruže glasine da, opet zbog struje, planiraju da izmeste mamuticu Viku. Elektroprivreda Kostolac će pretrpeti ogromne gubitke ako Vika ostane na mestu gde je umrla pre pet miliona godina. Ne vredi ni to što se u trenutku kada je otkrivena, skoro svakog minuta pojavljivao novi tekst na internetu o ovom senzacionalnom pronalasku, ni to što su kompletno očuvane ove preistorijske životinje prava retkost u svetu, ni to što su mamuti velika šansa za razvoj kulturnog turizma u Srbiji. A kada izmeste Viku, kako ćemo prodavati staklene figurice Vike punjene peskom starim pet miliona godina ili da nudimo ljudima da bosi prošetaju tim peskom. Da ne pričamo o tome koliki rizik postoji da pri premeštanju nešto po zlu krene. „Pejzaž oko Vike je zaista neponovljiv, naježio sam se kada sam bio tamo. Na ukopu, na humusu, vidite jasan protok vremena od preistorije do rimskih grobova“, kaže Temerinski. Dobit na sličnim atraktivnim kulturnim putevima u Evropi meri se milionima evra, a stručnjaci procenjuju da je mamutica Vika vredna bilion evra. Vir bez klime Među prvim posetiocima novootvorenog Muzeja Lepenski vir bilo je i onih koji su se žalili na nedostatak klime i lošu ventilaciju. „Tačno je da dovođenje određene klijentele iziskuje dodatne uslove kao što je odgovarajuća temperatura. Ali to je sledeći korak u sređivanju lokaliteta. Čekali smo 40 godina da Lepenski vir bude ovako reprezentativan i lep, i uvek će se naći neko da kritikuje. Ja lično bih voleo više drvenu konstrukciju nego metalnu, ali to je stvar moje estetike“, objašnjava Korać Ko krstari putevima kulture Skoro svaki drugi turista sveta kreće na put motivisan kulturom; svetskom profitu kultura donosi više nego automobilska industrija - čak 19,3 posto, kaže Lisabonska agenda; udeo turizma u GDP (bruto domaćem proizvodu) četiri je posto u zemljama članicama Evropske unije, dok je udeo kulturnog turizma u ukupnom prihodu od turizma oko 35 posto; kulturni turizam zapošljava čak 11 posto evropskog stanovništva. Američki analitičar Beverli Anderson navodi da poklonici kulturnog turizma u proseku: 2,2 puta više lete avionom od običnih turista 1,2 puta ostvaruju više noćenja u zemlji koju posete 1,7 puta više benzina troše 2,7 puta više potroše na hranu i svakodnevne potrepštine tokom putovanja skoro tri puta više novca izdvoje za suvenire, i kupovinu uopšte, u odnosu na turiste „dokoličare“.