Bahati establišment

Tu, verovatno, ne laže – nije ga sam kupio, već je u pitanju poklon kakav se daruje samo ukoliko se želi uzvratiti za uslugu, namešten posao ili nešto slično. I to je svakome jasno. Na prvi pogled, pogotovo posle slučaja Sanader, čiji pad je takođe počeo aferom sa satovima, nejasno je zašto se Ružić, ali i toliki drugi, razmeću noseći ih. Pa upravo jer je suština samog poklona mogućnost neophodne im ultimativne razmetljivosti. Politička moć koju imaju ne bi bila to što jeste da je nemoguće simbolički je prikazati – a roleks na ručnom zglobu jasan je znak, koji ne ostaje negde parkiran, kao u tom smislu podjednako značajan zatamnjeni džip; lakše ga je identifikovati od finog, dobrog odela, za čije prepoznavanje je ipak potrebna određena rafiniranost ukusa koju pripadnici ovog sloja teško stiču; jasnija je poruka od dobre olovke, koja bi kao statusni simbol podrazumevala njihovo shvatanje značaja pismenosti, a i ona sama im tako često nedostaje; sat u njihovoj homofobičnoj kulturi ne deluje gej kao neki dobar muški prsten... Kajle su prevazišli. Satovi su zgodni i jer se zna njihova kataloška vrednost, pa kad posedaju zajedno, mogu lako da vide ko koliko vredi – jedan Milo sa svojim satom je, recimo, tuce Ružića. I nikom ništa, nikakve neposredne, konkretne posledice takva razmetljivost neće imati, sve i da nadležni sprovedu kakvu istragu. Radi se o dominantnom modelu ponašanja, o osnovi samog sistema, o razlogu bavljenja politikom. Neće biti ni političkih posledica - Ružić je samo neinteligentniji od, recimo, svog stranačkog šefa Dačića, koji se ipak nije šetao sa koferom punim keša, a to da mu bliski saradnik ima niži IQ od njega samog, svakom partijskom vođi se dopada. Ovde se, pri tom, ne radi samo o političkoj, nego i o poslovnoj eliti, praktično kompletnom bahatom establišmentu. Najgore je što izbori tu ne mogu ništa da promene.