Manjak dvesta miliona evra

Katastrofalno stanje, koje su u Agrobanci zatekli prinudni upravnici Milorad DŽambić i Julije Miladinović, mnogo je gore nego što su i najveći pesimisti strahovali. Kada su evidentirani svi krediti, koje je stara uprava odobravala, a koji najverovatnije nikada neće moći da budu naplaćeni, gubici banke su se na kraju 2011. popeli na skoro 200 miliona evra, saznaje NIN u više nezavisnih izvora. Poređenja radi, taj minus veći je od profita, koji je godinu dana ranije zajedno ostvarilo pet najvećih banaka u Srbiji: Inteza, Komercijalna, Rajfajzen, Unikredit i Eurobanka EFG! Komentarišući jedan od reklamnih slogana Agrobanke, „treba u ovu zemlju koren pustiti“, cinici konstatuju da je smenjeno rukovodstvo tako „duboko zaoralo“ da više ništa i ne može nići. Osim gubitaka. Dobro obavešteni sagovornici NIN-a bliski Ministarstvu finansija, Narodnoj banci i prinudnoj upravi, tvrde da je Agrobanka ostala bez kapitala, jer sav novac, koji su uplatili akcionari, nije dovoljan da se pokriju gubici zbog „loših“ kredita. Ko je kriv što je od banke ostala samo ljuštura? Kako je moguće da je država, kao najveći akcionar, sa 20,5 odsto vlasničkog udela, mirno posmatrala kako banka propada, a da ni prstom nije mrdnula? Zašto na osnovu ugovora, koji je sa bankom u leto 2007. potpisao Mirko Cvetković, kao ministar finansija u kabinetu premijera Vojislava Koštunice, nije prodala svojih 158.716 akcija za skoro 80 miliona evra, a trenutno na Beogradskoj berzi za iste te akcije ne može da dobije više od 3,1 milion evra? Na stranu što uskoro, kada početkom marta prinudna uprava obelodani finansijski izveštaj za 2011, neće moći da dobije ni dinar! Kako je moguće da bivši predsednik Izvršnog odbora Dušan Antonić samo dva dana pre odluke NBS da u tu banku uvede prinudnu upravu prima nagradu za „uspešno poslovanje“? I šta su u međuvremenu radili članovi Upravnog odbora, naročito predstavnici države. Sve su ovo pitanja koja zahtevaju odgovore da bi se utvrdila istina i pronašli krivci za finansijsku „prevaru decenije“. Svi akteri peru ruke i negiraju krivicu. FRIZIRANJE „Mene su smenili, pitajte DŽambića (Milorad DŽambić, bivši predsednik Agencije za osiguranje depozita i sanaciju banaka, sada prinudni upravnik Agrobanke), on zna bolje. Ja pripadam domaćoj privredi i potencijalu i nisam strani plaćenik“, bilo je sve što je smenjeni predsednik IO Dušan Antonić hteo da kaže za NIN. Uz opasku da je sada najvažnije da se banka stabilizuje, državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević kaže da će neki ljudi morati da odgovore na pitanje šta se tu desilo. „Tehnički i zakonski posmatrano, ovo nije trebalo da se desi. Dosta toga će pokazati supervizija i izveštaj prinudne uprave. Ne kažem da su država i drugi akcionari bez odgovornosti. Mogli su da se više interesuju za poslovanje i rezultate banke, ali predstavnik države u UO mogao je da zaključuje samo na osnovu izveštaja IO, revizora i NBS, a svi oni su doskoro pokazivali da banka posluje dobro“, ističe Radosavljević za NIN. I zaista, pre samo pola godine sve je izgledalo prilično ružičasto. Agrobanka je iskazala profit za prvo polugođe 2011. od 438 miliona dinara. Zato je neupućene kao grom iz vedra neba pogodila vest da je banka samo tri meseca kasnije obelodanila gubitak od 2,27 milijardi dinara, da bi se u poslednjem kvartalu minus skoro udesetostručio! „Revizori su poslednji izveštaj uradili dosta brzo jer su imali malo vremena. Zato su sva potraživanja koja su se činila nenaplativim, klasifikovali kao potpuno nenaplativa. To znači da je ovo što trenutno imamo najgori mogući scenario. Možda rezultati i nisu tako crni, ali to ćemo znati nakon novog revizorskog izveštaja“, kaže državni sekretar u Ministarstvu finansija. Drugi sagovornici NIN-a ne dele njegov optimizam. Oni su uvereni da su u banci „frizirali“ finansijske izveštaje, a to nije tako komplikovano. Dovoljno je da banka nenaplative kredite tretira kao sigurne. Samim tim ne mora da rezerviše kapital za pokriće mogućih gubitaka i automatski iskazuje mnogo bolje rezultate. Tako se veštački prikazuje dobit, a zapravo gomilaju gubici. Nenad Gujaničić, glavni broker Sinteza investa, kaže za NIN da je u investicionim krugovima bilo poznato da je Agrobanka davala rizične plasmane i kao primer navodi da je hotel „u zabiti, koji ne vredi ni milion evra, procenjivala 15 miliona“. Ali, na to ranije niko nije obraćao pažnju, upozorava on. Izvori NIN-a navode i drugi primer. Firmi iz sela na obali Drine odobren je kredit od šest miliona evra, a kao osiguranje je stavljena hipoteka na poslovni prostor od oko 1.000 kvadrata. U knjigama je naizgled sve u redu, ali se taj objekat ne može prodati za više od 100.000 evra, pa na kraju, umesto šest miliona evra potraživanja od „prvoklasnog“ dužnika, banka mora da iskaže gubitak od 5,9 miliona. U prilog toj tezi izvori NIN-a navode da je Agrobanka pozajmila više desetina miliona evra Habitfarmu. Taj kredit nikada neće moći da bude naplaćen, jer se firma od sredine 2011. nalazi u stečaju. Još 50 miliona evra, od kojih će banka najverovatnije morati da se „pozdravi“, pozajmljeni su četvorici malinara. Izvori NIN-a ne žele da otkriju njihova imena, ali tvrde da su ti krediti visoko rizični, što znači da će u najboljem slučaju banka moći da naplati samo jedan deo, a ostatak će morati da se otpiše i za toliko umanji kapital banke. To je i ključni razlog što je za samo nekoliko meseci, kapitalna adekvatnost (odnos kapitala prema rizičnim kreditima) sa oko 15 odsto smanjena na nulu, saznaje NIN. MUĆKE Igra mačke i miša sa akcionarima i NBS jednostavno nije mogla da traje u nedogled. „Mućke“ su konačno otkrivene 29. decembra, kada je i uvedena prinudna uprava. Uz napomenu da je, na osnovu kontrole NBS, na kraju 2010. banka imala kapitalnu adekvatnost iznad 12 odsto, a i u prvoj polovini 2011. je bila profitabilna, Radosavljević kaže da je državu kao akcionara samo to zanimalo. „Kako je došlo do drastične promene za samo nekoliko meseci i da li je zakazao nadzor, to je pitanje za NBS. Teško mi je da poverujem, ali nije nemoguće, da za godinu dana može da se desi da pokazatelj adekvatnosti kapitala sa iznad 15 odsto padne na nulu. Ako se to stvarno desilo, to će biti za udžbenik“, tvrdi on. Nažalost, ovo neće biti samo priča za udžbenike. Naglašavajući da je posrnuće Agrobanke najveći udarac na bankarski sistem od početka krize, Gujaničić kaže da je očigledno prošlo vreme kada se država hvalila da jedina u Evropi nije ni dinar uložila u spasavanje banaka. „Sada će očigledno morati. Ali nevolja je što država ponovo deluje kasno, kada je banka već propala. Da je vadi iz blata da ne bi poljuljala ceo sistem. Druga posledica je moguće nepoverenje u sistem, jer ako se pokaže da je neko frizirao podatke i finansijske bilanse, postavlja se pitanje koji će to onda investitor poverovati da su bilansi bilo koje banke tačni“, konstatuje Gujaničić. Da bi opstala, Agrobanka će morati da se dokapitalizuje i to će, kako stoje stvari, uraditi država, ali se još ne zna kako. „I da želimo da spasemo Agrobanku, država u ovom trenutku nema dovoljno novca, jer su neophodna značajna sredstva. Vladin Program mera za očuvanje finansijske stabilnosti bankarskog sektora predviđa da se u ovoj i narednoj godini odvoji 400 miliona evra, ali tog novca nema u budžetu i sanacija banaka će se, ako bude neophodna, rešavati emitovanjem obveznica. Mi smo, kao jedan od vlasnika, sa ostalim akcionarima doneli odluku da radimo na prevazilaženju problema, bilo da banku dokapitalizuju postojeći akcionari, bilo da se traže treća lica koja su voljna da postanu njeni akcionari“, kaže državni sekretar u Ministarstvu finansija. PANIKA On ističe da je Agrobanka važna za državu ne samo zbog štednje od 300-400 miliona evra, već i zato što bi njena likvidacija dovela do ozbiljnih potresa na tržištu. „Svi znamo koliko je tržište osetljivo i nikome od nas ne trebaju redovi štediša ispred filijale Agrobanke na Zelenom vencu. Zato je država reagovala brzo i Agrobanka nije izgubila mnogo klijenata, niti je mnogo njih povuklo svoje depozite. To znači da poverenje u banku nije poljuljano i moramo se potruditi da tako i ostane“, poručuje Radosavljević. I Gujaničić se slaže da bi povlačenje štednje dovelo do panike na bankarskom tržištu, koju država ne sme da dozvoli. „Vlada ne može da kaže neka banka ide do đavola, ali neko mora snositi odgovornost za ono što se desilo u toj banci. Menadžment je donosio loše odluke, a ni kontrole NBS do ove poslednje nisu ukazivale na problem“, naglašava on. Smenjena uprava, pak, negira krivicu. Isto misli i Danilo Šuković, član Saveta za borbu protiv korupcije, koji je do uvođenja prinudne uprave bio i član UO Agrobanke. „Koliko ja znam IO ne snosi nikakvu odgovornost za loše rezultate banke. Mi smo se nadali da će NBS imati sluha za probleme sa starim dugovima i za tešku poziciju realnog sektora kome smo plasirali novac. Da mi je samo nešto mirisalo na korupciju odmah bih podneo ostavku. Uvek sam insistirao da sve bude čisto i transparentno“, kaže Šuković za NIN. Biće da je neko, ipak, kriv. Ili je bolje reći da su svi pomalo kumovali. Članovi IO što su davali milione evra kredita firmama pred bankrotom, UO što je sve to ćutke posmatrao, Vlada i NBS što nisu pažljivije kontrolisali šta se radi u banci gde je država pojedinačno najveći akcionar. Da je bilo ko od njih bolje radio svoj posao ne bi sada razmišljali gde će da nađu 200 miliona evra za spas banke, za koju su pre nekoliko godina Rusi bili spremni da plate i više od 100 miliona evra. Privilegije Izvori NIN-a navode da su prinudni upravnici bili u čudu kada su shvatili da su smenjeni članovi IO i UO imali na raspolaganju kartice banke, kojima su mogli da plaćaju troškove po restoranima i hotelima. Neki su ih, navodno, koristili i za plaćanje nekih drugih stvari, a sve je, umesto njih, plaćala banka. Danilo Šuković negira da su te kartice bile „bez limita“. „Nije tačno da smo imali kartice bez limita, već samo kartice kojima smo mogli mesečno da plaćamo troškove za reprezentaciju do 25.000 dinara“, tvrdi Šuković, po čijim je rečima i nadoknada članovima UO bila „daleko manja nego u drugim bankama“, ali nije želeo da precizira kolika je bila. Sektor kontrole NBS Mnogo nepravilnosti Za objektivnost finansijskih izveštaja isključivo je odgovorno rukovodstvo banke. Zakonom o bankama nedvosmisleno je propisana odgovornost Upravnog odbora za „tačnost svih izveštaja o poslovanju, finansijskom stanju i rezultatima poslovanja banke upućenih akcionarima banke, javnosti i NBS“, kao i obaveza Izvršnog odbora da „obezbeđuje zakonitost rada banke“ i da „bez odlaganja informiše UO i NBS o svakom pogoršanju finansijskog stanja banke ili postojanju opasnosti od tog pogoršanja, kao i o drugim činjenicama koje mogu znatno uticati na finansijsko stanje banke“, navodi se u odgovoru Sektora kontrole NBS na pitanje NIN-a kako je moguće da je Agrobanka sada iskazala veliki gubitak, a samo nekoliko meseci pre uvođenja prinudne uprave je navodno imala dobit i kapitalnu adekvatnost veću od zakonskog minimuma. U NBS navode i da se neposredna kontrola u banke šalje ako postoji opravdana sumnja u verodostojnost finansijskih izveštaja koje im banke dostavljaju. „NBS je, izražavajući sumnju u objektivnost finansijskih izveštaja i podataka o njenom finansijskom stanju, odbila da Agrobanci da saglasnost za osnivanje banke u Republici Srpskoj u junu 2011. Takođe, NBS je izvršila vanrednu neposrednu kontrolu poslovanja ove banke do 30. juna 2011. U toku ovog postupka uočene su brojne slabosti u poslovanju zbog čega je, radi sprečavanja daljeg narušavanja njenog finansijskog stanja, NBS 19. oktobra donela rešenje o uvođenju privremenih mera. Po okončanju postupka, u kome su konstatovane brojne nepravilnosti, uključujući i netačno prikazano finansijsko stanje, 29. decembra uvedena je prinudna uprava“, navode u NBS, uz napomenu da su u poslednjih pet godina sprovođene i druge aktivnosti koje su ukazivale na „nepravilnosti i slabosti u poslovanju banke, koje su često bile vezane za objektivnost finansijskog izveštavanja, o čemu su organi banke, uključujući i predstavnike njenih akcionara u UO, morali biti redovno obaveštavani“. Da li je Agrobanka sistemski važna, da li je njeno spasavanje neophodno i koliko bi koštalo? Sistemski značaj određene banke određuje se u zavisnosti od negativnih posledica koje bi prestanak njenog poslovanja mogao imati, pre svega, na poverioce (deponente), kao i na finansijski sistem u celini. Tokom prinudne uprave realno će se proceniti finansijsko stanje banke da bi se utvrdilo koliko je kapitala potrebno obezbediti za njeno nesmetano funkcionisanje u budućnosti. Budući da je u toku izrada finansijskih izveštaja za 2011. i njihova revizija, trenutno se ne može govoriti o alternativnim scenarijima. Cilj uvođenja prinudne uprave je da se otklone nepravilnosti u poslovanju, poboljša finansijsko stanje i očuva sigurnost depozita. Većinski akcionari su obavezni da sačine plan aktivnosti, koji podrazumeva i mogućnost dokapitalizacije. Da li je menadžment Agrobanke novac plasirao i firmama u stečaju? Banka je imala dosta potraživanja od pravnih lica u stečaju za koje je utvrdila znatno veći stepen naplativosti od realnog. Takođe, utvrđeno je i da mnogi dužnici nisu redovno izmirivali obaveze. Odlučivanje o kreditnim plasmanima u isključivoj je nadležnosti rukovodstva banke. Kontrola NBS je identifikovala i niz slabosti u sistemu upravljanja rizicima Agrobanke, koji su za posledicu imali pogoršanje njenog finansijskog stanja, odnosno veoma visoku izloženost rizicima, značajno iznad nivoa raspoloživog kapitala banke.