Gubitnik sa predumišljajem

Dok je mesecima ćutao, uživajući u poziciji „protivnika“, narastao je kao alternativa svakoj Tadićevoj grešci. U kampanji je, na svoju nesreću, morao da zauzme stav, podseti ko je i kakva mu je politika. Što je kampanja više trajala, podrška koju je imao je padala, da bi na kraju i njegova stranka i on sam došli do daleko lošijeg rezultata nego što je iko očekivao. Nemajući više nijedan politički potez, posle serije izbornih poraza koje je pretrpeo tokom godina, očekujući nezadovoljstvo i stranke i njenih birača, nije mu ostalo ništa drugo nego da, očajnički – osporava izbore. Čineći to bez uverljivih dokaza, međutim, dodatno je demaskirao sopstvenu političku poziciju, pokazao međunarodnim partnerima ko on zaista jeste, mobilisao Tadićeve i odbio one među sopstvenim potencijalnim biračima koji imaju dovoljno razuma da prozru njegovu opasnu igru. I zato je zauvek izgubio. Bio bi to Nikolićev problem, naravno i Vučićev, koji, i sam poražen u Beogradu, deli sudbinu svog lidera, donekle njihove stranke i birača, da, upravo neosnovanim osporavanjem legitimnosti izbora, zbog čega je i izgubio svaku šansu za uspeh, nije političku scenu doveo do ruba usijanja. Najavom spremnosti za tuču u drugom krugu, de fakto je svoje uspaljene pristalice upravo na tuču i podstakao. U nedelju nas na biračkim mestima čekaju svakojaki incidenti i sukobi, biće te Nikolićeve tuče, lupanja kutija, svađa, sasvim sigurno, pitanje je samo obima, biće možda i nečeg težeg, a sve to ima potencijal da izazove šire nemire i destabilizaciju. Najviše što je moguće, međutim, jesu višednevne demonstracije, eventualno sa sukobima sa policijom, ali ne i ozbiljno ljuljanje poretka. Poredak u Srbiji se, naime, promenio 5. oktobra. I zato Toma Nikolić ne može da bude njen predsednik.