Podupiranje stuba srpstva

Vest je da Radna grupa radi i vest je da je posle pobede Crvene zvezde u derbiju deo pritiska sa kluba opao.

Devetorica koje je okupio Aleksandar Vučić, dopredsednik vlade Srbije, sastaju se češće nego što je to činio Upravni odbor kluba poslednjih godina. Od trenutka kada je početkom prošle nedelje predsednik kluba Vladan Lukić zvanično podneo ostavku, počela je operacija koju je Vučić kroz različite medije ranije najavljivao i koja je svoje ovaploćenje doživela u prošli utorak u kasne sate. Tada je na dramatičnoj ponoćnoj konferenciji za novinare saopšteno da će klub preuzeti država, sada zvanično, jer je ocenjeno da se mora zaustaviti propadanje tako važne stvari za Srbiju.

U prostorijama Zvezde pored Vučića se pojavio Dragan DŽajić, a pored njih i Aleksandar Antić, frontmen Socijalističke partije Srbije i poslednjih godina veoma aktivan u klubu. Oni su učinili jedino moguće u predvečerje večitog derbija: seli su za kormilo kluba i pokušali da kontrolišu krizu koja je mogla da preraste u nemire ukoliko bi se ratoborni navijači Zvezde odvažili da potraže krivca za propast kluba i za još jedno izgubljeno prvenstvo. Država je, oličena u Vučiću, preuzela klub i delegirala Radnoj grupi da popiše probleme, identifikuje odgovorne, pripremi strategiju organizacije kluba, organizuje izbore za rukovodstvo i stabilizuje sportsku sekciju. Na čelo grupe postavljen je DŽajić za koga je ispravno procenjeno da svojim sportskim autoritetom može da donese mir u tim kome je bila neophodna pobeda nad Partizanom da bi se zadržao priključak na tabeli.

VEŠTINA
DŽajić od prošle godine slovi kao neko koga bi trebalo vratiti u klub na neku poziciju, ali se tek odlaskom Lukića taj prostor otvorio. On je na čelu Radne grupe, ali je njegova funkcija protokolarna i u većoj meri vezana za sportska pitanja. NJemu je pridružen fudbalski menadžer Zoran Stojadinović, koji se u toj stolici video mesecima ranije i njih dvojica bi trebalo da vide šta je od tima ono što može da zadovolji Zvezdine ambicije. U narednih mesec dana videćemo da li će DŽajić postati ponovo predsednik kluba, sa ovlašćenjima engleske kraljice, ili će možda zauzeti neko mesto u Fudbalskom savezu Srbije, gde se takođe priprema reorganizacija u narednim nedeljama, a možda i brže.

Ono oko čega se javnost u većoj meri zainteresovala za ovaj slučaj tiče se dugova koje ima ovaj klub i činjenice da će se tim problemom baviti Nebojša Čović, aktuelni predsednik KK Crvena zvezda u restrukturiranju. Ovaj veteran političke scene i čovek za koga se ponekad vezuje previše kontroverzi pokazao je baš u slučaju košarkaške sekcije da je sposoban da pronađe neka kreativna rešenja i da za godinu dana gotovo anulira višemilionske dugove. Čović je košarkaški klub oslobodio velikog tereta dugova pregovorima sa poveriocima i time što je sportski deo izmestio vezavši ga za svoj FMP iz Železnika. Na taj način je ekipi obezbedio zdravo funkcionisanje, a na drugom polju se rvao sa dugovima.

Sada, u fudbalskom klubu, donekle ima sličnu situaciju: najavio je da će prvo sve da pregleda da bi utvrdio strukturu i visinu duga i da tek nakon toga može da govori o načinima za njihovo vraćanje. Prva stvar sa kojom se suočio je blokada računa u visini od preko 10 miliona evra: to su dugovi prema bankama - najveći deo prema Agrobanci, i na ime neisplaćenih poreza i doprinosa i to je mesto na kome se poslednjih nedelja radilo u Vladi sa ljudima iz Zvezde u cilju nalaženja rešenja. To je mesto na kome se i delimično razvila debata - mnogo više na društvenim mrežama nego u medijima - jer se postavlja pitanje opravdanosti intervencije države u ovom slučaju. Odnosno, zašto bi, zaboga, ona spasavala neki fudbalski klub za koji se veže poslednjih godina samo priča o kriminalu razne vrste?

Možda se neki ljudi to i pitaju, ali za Vučića dilema nikada nije postojala, a čini se da bi neka dublja istraga mogla da u njegovu antikorupcionašku mrežu ubaci još neku zanimljivu lovinu. Čak i da ne padne neko zvučno ime, Vučić je već profitirao jer je pokazao navijačima, onim najekstremnijim, da je gazda i oni su to prihvatili; a pored toga je i kod civila koji vole Zvezdu stekao simpatije kao čovek koji spasava klub po svaku cenu.

DUGOVANJA
Pre nego se sve kapitalizuje na izborima, moralo bi nešto da se dovede u red: zato će država biti, sa svojim javnim preduzećima kojima se duguje, vlasnik dela klubova i njihove imovine, a porezi će biti kasnije otplaćivani iz fonda koji bi trebalo da se puni delom novca koji se okreće u industriji sportskih kladionica. Procena je da kroz taj sektor godišnje prođe 300 miliona evra pa je jedna od ideja je da se tri odsto ove sume stavi na raspolaganje klubovima da bi mogli da vrate dugove prema državi. Dakle, država ne bi davala sada direktno iz budžeta ili iz profita javnih preduzeća, već bi drugačijom raspodelom došla do toga da su dugovi prema njoj izmireni, a da je ona vlasnik nečega čega sada kao nije. Dok se to ne dogodi, Čović mora puno toga da uradi. Da popiše koliko se duguje bankama (između deset i 17 miliona evra), menadžerima i igračima (oko 12 miliona evra), raznim privatnim kompanijama i slično. Najveći poverioci su banke, i sada se radi na nalaženju modela za reprogram tih dugovanja: postoje ideje da se svi dugovi prepolove dogovorom i da se sav preostali dug slije u jednu banku, ili da se bankama ponudi deo vlasništva, ali i da se političkim vezama i razgovorima sa vladom Kipra izdejstvuje oprost od Marfin banke (nasleđen višemilionski dug). Javnost, ona sportska, iščekuje da čuje koliko se tačno duguje menadžerima i raznim prijateljima kluba, od Dragog Mićovića do Reks kafe, firme Grading S i Marka Miškovića (postoji indicija da se njemu duguje preko pet miliona evra). Ako je suditi prema onome što je uradio sa dugovima košarkaškog kluba, Čović bi i u ovom slučaju išao na dogovor o otpisu sa privatnim kompanijama i o plaćanju nekog manjeg dela duga. Problem za ostvarivanje ovakve ideje leži u činjenici da klub ima imovinu, da su zemlja i stadion uknjiženi na njega i da bi mnogi voleli sebe da vide u LJutice Bogdana.

Pomenimo ovde još dve stvari važne za opis stanja u klubu. Prvo, u klub se vratio Branko Radujko, ranije direktor Telekoma, zvezdaš i nekadašnji član UO. Sada je u Radnoj grupi kao predstavnik Gasproma, Zvezdinog glavnog sponzora čije interese u klubu brani i siva eminencija Petar Škundrić. Radujko bi trebalo da predloži novu organizacionu shemu menadžmenta kluba, a videće se docnije da li će i za njega biti neka dodatna visoka pozicija. Ako bi se gledalo na koji se način Gasprom ponašao u Zenitu iz Sankt Peterburga, moguće je da Radujko bude i predsednik kluba. Drugo, članovi radne grupe biće verovatno članovi budućeg UO: trojica iz SPS i Srpske napredne stranke, plus direktori velikih javnih preduzeća, a sam Vučić bi trebalo da sedne u stolicu člana neke vrste klupskog saveta.