Entuzijazam i prazni džepovi

Večita dilema po čemu se jedan film proglašava autorskim i šta bi taj termin posebno danas značio vrlo jasno se iskristališe na jednom mestu, mestu na kome publika sada već tradicionalno očekuje da uživa u čarima sedme umetnosti, kojih je film u ekspanziji komercijalizacije, često lišen. Autorski film je svako delo koje nosi osoben pečat, ko kome je njegov tvorac prepoznatljiv. U slučaju Festivala autorskog filma, mogli bismo reći da je u pitanju sada već kultna manifestacija koja slavi umeće autorstva danas.

A do ove godine, Festival je prošao mnogo toga i dobrog i lošeg i, baš pred samo punoletstvo, suočio se sa gorućim problemom tako specifičnim upravo za tu vrstu filmova konstantnim nedostatkom finansija. Jer održavanje Festivala ove godine je ozbiljno dovedeno do granice opstanka, zbog minimalnog budžeta koji je za ovakvu manifestaciju određen. Ipak, organizatori se trude da samo autorstvo, kome je manifestacija i posvećena, održe na zavidnom nivou.

Tako je program sačinjen od samih pobednika velikih filmskih festivala. O nekima od njih smo već uveliko pisali. Na primer o berlinskom pobedniku (Cezar mora umreti, braće Tavijani) ili nedavno o venecijanskom (Pijeta Kim Ki Duka). Ali sama činjenica da je festival uspeo da dovede ova dva filma, koja su u vrhu svetske festivalske potražnje, dovoljan je pokazatelj u kojoj će meri standardi i ove godine biti zadovoljeni.



U osamnaestom izdanju, od 28. novembra do 5. decembra, Festival će se odvijati u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopima Fontana, Delta siti i Kolosej, Muzeju Jugoslovenske kinoteke i bioskopu Doma kulture Studentski grad. Sem udarnih festivalskih pobednika, FAF će činiti i novi filmski autori, ali i pokoja nova estetika.

OTKRIĆA
Svi koji su uživali u prvom filmu Ulriha Zajdla iz njegove trilogije Raj (o čemu smo takođe u dva navrata pisali) sigurno neće zaobići nastavak, koji je ovog puta naslovljen Raj: Vera. Autor kaže da, za razliku od prvog filma, tako erotičnog i gorkog, ovaj istražuje duboka religijska pitanja kod glavne junakinje, medicinske tehničarke, koja svoj odmor posvećuje misionarskom radu. Na svom dnevnom hodočašću kroz udaljena predgrađa Beča u kojima žive emigranti, Anamarija ide od vrata do vrata noseći statuu Device. Ali jednoga dana, nakon godina odsustvovanja, njen suprug, egipatski musliman vezan za invalidska kolica, vraća se kući... Zajdl koristeći ovakav sinopsis, najpre postavlja pitanje šta znači nositi krst u današnjem društvu.

Kako publika FAF-a voli da otkriva nova imena, tako će i ove godine sigurno biti zadovoljna dostignućem Bena Zejtlina, autora koji je sa filmom Zveri južnih divljina osvojio nagradu žirija u Sandensu. NJegova neustrašiva šestogodišnja junakinja živi sa ocem u delti Misisipija, na ivici sveta. Otac je priprema za otkrivanje univerzuma i za svet u kome više neće biti njega da je štiti. Nakon što se razboli od misteriozne bolesti, priroda počne da divlja temperatura raste i polarne kape se tope oslobađajući vojsku preistorijskih stvorenja. Kako voda raste, preistorijska bića nadiru, a očevo zdravlje čili. Zato devojčica odlučno kreće u potragu za svojom izgubljenom majkom. Debitantski film reditelja Bena Zejtlina kritičari su ocenili kao živopisni, poetski, možda čak i terapeutski odgovor na jednu od najbolnijih epizoda u savremenoj američkoj istoriji uragan Katrina.



Kad smo već kod otkrivanja, publika FAF-a je upravo na ovom mestu zavolela klinačke radove mladog autora Zavijea Dolana (Kako sam ubio majku i Izgubljene ljubavi) tinejdžerska kvir-ostvarenja sa ozbiljnom tematikom. Ove godine stiže njegov novi film, sasvim sigurno jednako jakih osećaja ljubavi i seksualnosti, sa izrazitim bojama, kao i prethodna dva. A priča filma Lorens u svakom slučaju je i više nego otkačena: mladi nastavnik i pisac čija će knjiga uskoro biti objavljena, uživa u vezi punoj ljubavi i razumevanja sa svojim verenikom. Na svoj 30. rođendan, on mu priznaje kako želi da postane žena, tražeći od njega da ga podrži u nameri da promeni pol. Ali verenik je isuviše povređen i njih dvojica raskidaju. Pet godina kasnije, pisac šalje bivšem vereniku primerak svoje prve knjige poezije...

A za sve ljubitelje otkačenih filmskih priča, samo jedan kratak podatak nakon 13 godina, na scenu se vraća Leo Karaks (LJubavnici na mostu, Pola X) ovoga puta filmom Sveti motori ludom i euforičnom odisejom, koja je očarala Kan svojom tako neobičnom storijom o potrazi za ljubavlju, kakva se, na taj način ispričana, retko kada danas viđa na velikom platnu.



PORODICE
Ali nisu samo Sandens, Venecija ili Berlin interesantni festivalu kao što je autorski. Naravno, veliki festivali iz regiona donose jednako intrigantna ostvarenja, koja ovdašnjoj publici mogu da privuku pažnju. Film rumunskog reditelja Svi u našoj porodici, pobednik minulog festivala u Sarajevu, jedan je od njih, pre svega zbog činjenice da je upravo ova kinematografija poslednjih godina doživela nekoliko značajnih transformacija. A Svi u našoj porodici je drugi celovečernji film reditelja Radua Žudea čiji je prvenac Najsrećnija devojka na svetu pobedio na Forumu CICAE u Berlinu 2009. godine, dobio nagradu FIPRESCI na filmskom festivalu u Sofiji i Zlatni toranj na Paliću. I ovoga puta, rumunski film bavi se pitanjima opstanka porodice u današnjem svetu. Marijus je razveden muškarac u kasnim tridesetim. NJegova petogodišnja ćerka Sofija živi sa majkom, što Marijusa jako tišti. On dolazi po ćerku da je povede na njihov godišnji odmor, ali mu kažu da je bolesna i da ne može da pođe. Marijus ne veruje i insistira na tome da ona pođe. Situacija se uskoro otima kontroli, i porodica biva upletena u događaje pune humora, nasilja, dečjih pesmica, policijskih intervencija i izjava ljubavi.

A film o kome se ovde dosta pričalo i pisalo, konačno je okončan i Beogradski festival autorskog filma biće jedno od prvih mesta u kojima će biti i prikazan. U pitanju je omnibus 7 dana u Havani, zanimljiv omaž fascinantnom gradu koji je sačinio tim od sedam svetskih reditelja, a jednu od uloga u igra i Emir Kusturica, zbog koga se o filmu najviše i pisalo, pogotovo zbog njegove neostvarene saradnje sa Beniciom del Torom na filmu o Panču Vilji.

To su samo neka od 19 ostvarenja koja čine ovogodišnji takmičarski program. NJega podržavaju brojni prateći programi, koji su takođe posvećeni autorstvu u filmu - onom koje se sklanja pred komercijalizacijom i pristupa sadržajima bez kompromisa. Ovogodišnji FAF samo je produžetak borbe za autorski film i iznalaženja novog načina njegovog opstanka. O tome govori i plakat festivala, koji skoro na bolji i direktniji način nije predstavio stanje u kinematografiji, samo jednom slikom slikom borca koji je spreman na novu rundu. Samo što ne znamo kako će iz te runde izaći.