Muzika života i tuge

Ako odlučite da kupite samo jedan album s kubanskom muzikom, ovo bi trebalo da bude taj album, napisao je u recenziji prevratničke ploče Buena Vista Soušal Klab kritičar uticajnog sajta allmusic.com Stiv Mekmalen. Nema mnogo primera u popularnoj muzici da je jedno izdanje uspelo da ceo jedan žanr ponovo vrati u život i lansira ga na sam vrh svetskih lista, kao što je to slučaj sa Buena Vista Soušal Klabom iz 1997. godine. Zahvaljujući iskusnom američkom rokeru Raju Kuderu, taj album je nakon višedecenijskog zaborava svetu predstavio jednu prilično vremešnu, ali beskrajno simpatičnu i živahnu grupu muzičara sa Kube od Ibrahima Ferera, preko Kompaja Segunda do ovonedeljne gošće Beograda, divne Omare Portuondo (pevaće u Sava centru 24. novembra).

Nekoliko godina kasnije, usledio je lepršavi i topli dokumentarac još jednog okorelog rokera, nemačkog reditelja Vima Vendersa, takođe pod imenom sastava (1999), i položaj projekta Buena Vista bio je betoniran. Ušli su u istoriju.

Kada se pojavio album, a zatim i Vendersov film, zavladalo je globalno oduševljenje kubanskom muzikom, pa su i naši narodnjaci znali po emisijama pričati kako samo slušaju Buena Vistu kod kuće... Neočekivano, ova muzika puna životne radosti ali i tuge bliske bluzu, i u Srbiji je naišla na veoma dobar prijem. Sada kada postoji vremenska distanca od tog albuma i filma, trebalo bi nekako oceniti ovaj zanimljivi pravac i njegove domete. Rok kritičar Petar Janjatović kaže za NIN da je tajna u specifičnom miksu nastalom zahvaljujući jedinstvenom geografskom i istorijskom položaju Kube: Iako je majušno ostrvo, Kuba poseduje neobičnu snagu i originalnost. Jedna od njenih svetski prepoznatih karakteristika je i muzika. Tačnije, taj osobeni miks španskog melosa i afričkog ritma začinjen romantičnim revolucionarnim zanosom. I zaista postoji nešto neodoljivo u tom ritmu, zvuku, načinu pevanja, kaže Janjatović. Neodoljivost o kojoj govori Janjatović rasuta je po celom albumu Buena Vista Soušal Klab. Sve pesme su snimljene uživo (od kojih neke i u stanovima muzičara), pa je zvuk veoma bogat i dubok, a što bi svakako bilo izgubljeno da je album sniman digitalnom tehnologijom i sa efektima iz studija. U otvarajućoj pesmi Chan Chan čujemo tada 89-godišnjeg Kompaja Segunda jednako punog energije kao tokom 50-ih, kada je bio bendlider. Od četiri legende sa ovog albuma, koje su muziku pravile još u vreme pre Kastrove revolucije, samo je Omara Portuondo živa. Ibrahim Ferer, Ruben Gonzales i Kompaj Segundo preminuli su u dubokoj starosti. Sasvim u skladu s hedonističkim principima života na Karibima, Segundo je čak doživeo 96. godinu, ne vadeći tompus iz usta sve do kraja.

Zbog svega ovoga, koncert Omare Portuondo u Beogradu biće svetkovina. NJena životna priča vrlo dobro pokazuje kako su izgledali životi i karijere muzičara s Kube. Kao ćerka kubanskog reprezentativca u bejzbolu i bogate Španjolke, ona je imala bezbrižno detinjstvo ispunjeno muzikom i plesom (kojim se bavila njena sestra). Ipak, u njenim biografijama piše da se u jednom trenutku beznadežno zaljubila i napustila lagodni život kako bi bila s čovekom kojeg voli. Na Kubi je svirala u raznim sastavima sve do kraja 70-ih, da bi se nakon toga povukla u neku vrstu penzije. Sve do pojave Raja Kudera u 90-im godinama, ona je bila praktično zaboravljena. Danas je živa legenda kubanske muzike, i, prema nekim kritičarima, kubanska Edit Pjaf. Muzika vam daruje mir, daruje vam sreću i kroz muziku možete se setiti svih zanimljivih stvari koje su vam se desile u životu. Pevanje je moj posao, u kome neizmerno uživam. Daje mi energiju, život i zato se osećam vrlo dobro na pozornici. Bilo gde da sam, u Havani ili u vašem gradu, rekla je Omara uoči aktuelne turneje, na kojoj neumorno krstari svetom i u 82. godini.