Vinjete o strasti

Međutim, nju to ne zanima mnogo. NJen roman Telo, tama, tabu daleko je od jeftine ekspanzije erotike u pisanoj formi, na način na koji to rade spisateljice poput E. L. DŽejms (Trilogija Pedeset nijansi) ili Silvija Dej (Obnažena pred tobom). Na potpuno suprotan način, Lagrini govori o ljubavi, čežnji, erotici, propuštenim šansama i mogućim perspektivama, a sve iz ugla junakinje Une (imaginarne kaže) koja se na tako specifičan način ogoljuje pred čitaocima, ostavljajući svakome prostor da se u njenim kratkim iskazima, gotovo vinjetama, pronađe. Roman je tako jedno kratko ali na momente poput sečiva oštro i provokativno štivo, posebno karakteristično po tome što je ispričano i u fotografijama, koje je uradila sama autorka uz pomoć troje fotografa. One odlično prate ritam priče i teraju nas da zastanemo i zamislimo se kako nad njima tako i nad sudbinom glavne junakinje, zbog čega se knjiga duže čita nego što je zapravo obimna. A onda, slike nam se stalno vraćaju, baš poput vinjeta iz svakodnevnog života.