LJubav u doba krize

Usred te krize na pomolu, jedna mini grupa radnika u noćnom životu odluči da se izbori za neka svoja prava. Kao što barmeni i konobari imaju sindikat, kao što ugostitelji imaju udruženje, tako sad i nekolicina di-džejeva hoće da napravi front, da stane i da kaže šta sme, a šta ne sme da se radi. Hoću reći, tek sada im je palo na pamet da i u tim okolnostima i kontekstu jednog kvazizabavnog zanimanja i te kako ima i mobinga i izrabljivanja i nepoštovanja, samo što se niko do sada nije setio da to tako nazove. Paralelno sa inicijativom da se di-džejisanje ozvaniči kao profesija, javlja se na internetu popularna tabela sa setom najčešćih pitanja koje pijani gosti postavljaju di-džejevima i savetima šta je zgodno odgovoriti. Tu sad kreće zabava. „Gde se naručuju pesme?“ – Nigde! „Je l’ ovo bar? Daj mi dva piva.“ – Izlazi napolje! „Pusti onu pesmu, ne znam kako se zove, ali saću da ti otpevam da prepoznaš“ – Skloni se! „Čemu služi ovo dugme?“ – Šamar. „E, rekao je gazda da promeniš muziku.“ – Odj...! Neko je ispod slike napisao da nije ni čudo što se di-džejevi/ke retko žene/udaju kad ne umeju da kažu neku lepu, pozitivnu stvar. Čini mi se da je situacija ipak malo kompleksnija. Ovoj sorti teško je da nađe partnera iz prostog razloga što je malo, kako da se izrazim... nenormalan taj život koji vode. To vam je kao kombinacija kasirke ili bankarske službenice, nekoga ko stalno mora da trpi razne budale. Sve to u trećoj smeni. Partner/-ka može da zaboravi na romantične vikende. Radnja radi sedam dana nedeljno, jer za sviranje vikendom mora da se uradi domaći tokom nedelje. Retki su oni koji to mogu da razumeju, a još ređi i hrabriji oni koji ovim osetljivim dušama odluče da budu oslonac. Tražim ljubav za di-džejeve. Mobing će se lakše rešiti.