Silovanje Homera

Cezar je danima jurio belog kikireza Peru oko ovčijeg tora, i, napokon, ga ulovio, raščerupao, ugnjavio, pa sam ga onakvog poluživog na krov bacio, ali jutro nije dočekao...Čim sam ostao bez Pere, bez mog švajcarski preciznog budilnika, znao sam da će se desiti neka velika nesreća. A onda me je jagnje u stampedu srušilo s nogu dok sam držao na oku ovna predvodnika kome sam se, tojagom, zamerio više puta. E, onda su, tek, javili za Gotovinu. Štaaa!? Šašav vam je redosled događaja!? Dobro, znam da ne umete da čitate Jungove znake pored puta. Zato ću malo drugačije, da vam bude jasnije.

Pre tridesetak godina, sećate se, pojavila se Gospa iz Međugorja. A za njom, nekako, istovremeno, na dubrovački aerodrom je sleteo hotelijer Roberto Salinas Prajs, kontroverzni Meksikanac tvrdeći da je Troja bila u delti Neretve!? Komunističke vlasti u Beogradu su odmah rekle da je Prajs agent CIA. Ali, gde verovati komunistima?

Roberta Prajsa sreo sam, bar, tri puta u Beogradu. U Hajatu sam ga nagovarao da Troju sa Neretve prebacimo na Dunav; jer delta Neretve nije nikakva geostrateška tačka, a Dunav je, ipak, bio kičma Evrope, čak, i davno pre Homera. Ali, Prajs nije hteo ni da čuje za seljenje Troje na Dunav...

Letos, u avgustu, Prajs je naprasno umro u svom Meksiko Sitiju, a istog dana Homer je postao Hrvat!? Uprkos Geteu koji je tvrdio da su srpske narodne pesme tako lepe kao Homer da ih je spevao. Italijanski dnevni list Pikolo je obelodanio da hrvatska akademija nauka priprema novu istoriju u čijoj je osnovi Homer hrvatski istoričar i geograf te da je on u Ilijadi opisao Jadransku obalu, a ne Egejsku i Jonsku.

A kako se ponela Srpska akademija nauka kada je u pitanju moja dunavska Troja? Akademici su mi na ulici, uz blagi naklon, skidali šešire, ali niko nije hteo javno, makar novinskim tekstom, da stane uz mene. Samo mi je Dejan Medaković, tada predsednik SANU, u četiri oka rekao da je moja trojanska teza logična i napisao mi je preporuku za Jona Ilijeskua, bivšeg šefa rumunske države koji takođe veruje da je Troja bila u delti Dunava.

K. G. Jung, moj guru iz Švice iz ligeštula uzdiše: Hrvati su, još jednom, pokazali da su ozbiljna država. Prisvojiš drsko Homera, pre toga dočekaš Hitlera cvećem u Zagrebu, završiš posao u Jasenovcu, onda strpljivo čekaš sedamdeset godina na državu, sačekaš iz Haga i Gotovinu, i, eto ti, otvorena vrata za Evropsku uniju. A Srbi? Čak su se i tvoji kućni prijatelji sa tvojom dunavskom Trojom sprdali. I sprdaće se do sledećeg Jasenovca

Od muke se našljemam presne rakije, lozovače, a na oči mi izlaze slike Dubrovnika i Korčule, davno pre Oluje, ali posle Lordanove Okupacije u 26 slika...

Zaspim u ligeštulu pored Vidovog hrama, a na Nepobedivom Suncu. A u snu me moja Crna teši: Diži ruke od dunavske Troje, diži ruke od otetog i silovanog Homera! Imaš Bilju i Sašku, verne pse i pitome ovčice, imaš i Nepobedivo Sunce iznad sebe. i, šta ćeš više!? Šta će ti, uopšte, ljudi, pa i Srbi!?