Ujednačiti penzije dok ne prođe kriza

Srbija je jedna od retkih država, gde se penzije dobrim delom finansiraju direktno iz budžeta. U situaciji hronične nestašice para, razorenih finansija Fonda PIO, kao i dugogodišnjeg nenamenskog trošenja para iz tog fonda, u prethodnom periodu, postavlja se jedino logično i opravdano pitanje: šta i kako dalje!? S druge strane, svedoci smo da penzioneri jedva preživljavaju, jer je za prosečnu potrošačku korpu neophodno nekoliko minimalnih penzija. Uz to, oni objektivno nemaju novca ni za lekove, grejanje i hranu. Starica od 80 leta iz jednog od kuršumlijskih sela preživljava bez dinara redovnih primanja, od nadnica koje zaradi berući šljive! Dosadašnja zalaganja da se povećaju penzije za najugroženije ne rešavaju gorući problem. S druge strane, isplaćuju se visoke penzije bivšim političarima, državnim činovnicima, članovima predsedništva, direktorima, generalima vojske i policije… Nikad mi nije bilo jasno čime su to oni zadužili Srbiju, da bi imali toliko visoke penzije, imajući u vidu da su ceo život bili povlašćeni u svakom pogledu, velikim platama i beneficijama svake vrste. A, Srbija, nikad u gorem položaju: državnom, privrednom, ekonomskom, bezbednosnom, kulturnom, moralnom i svakom drugom!? Zato je izlaz iz ove preteške situacije da se sve penzije izjednače, dok traje kriza. Možda ovo na prvi pogled liči na levičarske metode i skretanja (daleko bilo), ali sam duboko svestan da je predlog prava jeres, da je protivustavan i nezakonit, da su u pitanju različita izdvajanja stopa doprinosa i sl. Ipak, predlog smatram racionalnim i jedino celishodnim u nastaloj situaciji, sa ograničenim rokom trajanja, dok ne prođe kriza koja potresa i mnogo razvijenije i bogatije zemlje. Na potezu je Vlada. Biće opstrukcija i osporavanja sa svih strana, ali se nešto mora učiniti.