Problem „Spinoza“

Neočekivano, za mene samog neočekivano, ove zime nisam čitao mnogo. Ili je ipak tačnije da sam čitao sporo i bezvoljno. Jer ja čitam toliko i neprekidno da je teško to izmeriti. Ali, malo je bilo radosti u tome. Kao da je to došlo sa godinama: novi dan ili dani izgubili su neočekivano na nekadašnjoj svežini beležeći više nešto poznato i staro a ne novo. Ono Carpe diem! postalo je pomalo zloslutno: postao si stariji za jedan dan! Šta ima lepog u starenju? Neočekivano, Spinoza izgleda nije imao ovaj problem. Kako je to bilo moguće? Otkuda je poticao njegov mir? Ako je to bio mir?

Do romana Irvinga Jaloma Problem Spinoza došao sam na ovogodišnjem Sajmu knjiga koji je, kao i svake godine, održan u Beogradu u oktobru. Znači, pre više od mesec dana i naravno da me je ovaj roman, a sve je roman, odmah privukao svojom temom a, pored toga, ne sećam se da sam skoro imao u rukama filozofski roman. Ako je to uopšte bio filozofski roman?

Štaviše, mislim da nije iako je reč o Baruhu de Spinozi čijim delom Etika, a i njegovom raspravom o teologiji (Teološko politička rasprava), u stvari, počinje moderna filozofija. Filozofija koja je moderna upravo zbog ovog novog kritičkog pristupa teologiji i problemu Boga uopšte. Deus sive natura (Bog ili priroda) napisao je Spinoza u Etici napravivši ovim pitanjem koje je postalo presudno i epohalno, ovaj začuđujući preokret od Boga prema prirodi, odnosno, od teologije prema nauci, nauci kojom je i počelo moderno doba.

I to ne samo imajući u vidu modernu nauku nego, pre svega, samu teologiju u kojoj se ovaj patetični problem Boga neočekivano pre Spinoze nije ni postavljao, niti je to bilo moguće. U toj meri je filozofija bila, kako se govorilo, pod vlašću teologije (sluškinja teologije) da se ovo pitanje o Bogu nije ni moglo postaviti. I tako je ova blokada i muk trajala vekovima, sve do Spinoze. Zato posle pojave Etike ništa više nije bilo isto, iako je Rene Dekart već objavio svoje Meditacije. Štaviše, Spinoza je napisao i knjigu posvećenu Dekartovoj filozofiji, iako ovaj problem prvenstva i nije od većeg značaja u filozofiji. Niti je Dekartovo mišljenje značajnije uticalo na samog Spinozu, Dakle, ostaviću ovaj problem po strani. Uostalom, zanima me Spinoza a ne Dekart.

Hoću da kažem, da u književnom smislu ovaj roman nije veliko književno delo, a u filozofskom još manje. Baruh ili Bento, kako su ga zvali prijatelji, ovde je opisan kao mali čovek koji je živeo od brušenja sočiva, kao potpuni usamljenik bez prijatelja, ali odan svom delu, ili tajni. Iako čitalac ne može da dokuči, zahvaljujući Irvingu Jalomu, šta je u ovom problemu (Bog ili priroda?) bilo ono što je opsedalo i mučilo Baruha de Spinozu.

Sa studija filozofije se sećam da je profesorka Radmila Šajković, koja je uglavnom predavala Spinozu, kao deo srednjovekovnog mišljenja to i pitala na ispitu, što samo znači da je i ona bila uverena da je Spinozino delo vrhunac ili epilog takozvane srednjovekovne filozofije, iako je u potpunosti sporno da li je ovaj mislilac koji je živeo u 17. veku uopšte bio srednjovekovni filozof. U stvari, koliko se sećam, njeno uverenje je bilo da je njegovo mišljenje bilo zaključak ili epilog čitave jedne filozofske epohe.

Dakle, Spinozin problem je bio već moderan. Kada razmišljate o Bogu, vi u stvari razmišljate o prirodi, jer ništa izvan prirode ne postoji. Zato je njegovo uverenje i bilo da se sloboda mišljenja može dozvoliti ne samo bez štete po religiju i mir u državi nego da se ne može ni oduzeti bez opasnosti po mir u državi i samu religiju.
To znači, ne Bog ili priroda, već Bog ili sloboda. Da li je Bog ili sloboda bio Spinozin problem?

Da li su to pitanja koje je hteo a nije umeo da postavi Irving Jalom? Zato saznanje Boga nije natprirodno nego prirodno, kao svako drugo naše saznanje. Razmislite o tome da li ova vrsta saznanja predstavlja granicu ili put i otkriće novog saznanja. Da li je Spinoza bio teolog ili prirodnjak?
Ja mislim ovo drugo, inače ne bi ni bilo problema nazvanog Spinoza.