U prostoru dešavanja

Pozorišna godina je bila baš onakva kakvom su je najavljivali siromašna i ne preterano interesantna, s retkim prijatnim iznenađenjima koja kao da su samo potvrđivala tmurna predviđanja. Mnogo više no kvalitet određenih predstava pažnju javnosti privlačila su dešavanja oko Ateljea 212 i (sada već bivšeg) upravnika. Izgleda da će od čitavog slučaja ipak ispasti nešto dobro, jer se gradska vlast konačno odlučila da uspostavi red i u ovoj oblasti. Za ovo pozorište vezan je i najvažniji pozorišni skandal kakav nismo videli godinama. Reč je naravno o predstavi Zoran Đinđić u režiji Olivera Frljića.

Predstava je digla mnogo prašine, koja se, kako se pokazalo, brzo i slegla, a predstava će ostati zapamćena kao jedna od slabijih u karijeri ovog izuzetnog reditelja. Ophrvano besparicom Jugoslovensko dramsko pozorište nam je ipak ponudilo dve sjajne predstave (Sumnjivo lice u režiji Jagoša Markovića, Samo neka bude lepo u režiji Marka Manojlovića) koje su, nadamo se, dobar pokazatelj povratka na visoke standarde kojim se ovo pozorište oduvek ponosilo. Sumnjivo lice je iznenadilo svojom sumornom aktuelnošću, dok je predstava Marka Manojlovića verovatno najzaokruženiji projekat sezone.

Premijera Otela u režiji Miloša Lolića tek je održana, te ova predstava, kao ni Antigona (u režiji Jagoša Markovića) Narodnog pozorišta nažalost nije predmet ovog prikaza. Kad smo već kod Narodnog pozorišta, ovo je bila sezona koju ćemo pamtiti po megalomanskoj predstavi Henri VI i očajnom Ženskom orkestru, predstavama koje su ogolile ljubomorno gajenu samodovoljnost ove kuće koja godinama (uz nekoliko retkih izuzetaka) ne uspeva da napravi relevantni repertoar. Pozorište na Terazijama je i dalje okrenuto muzičkom pozorištu, sa promenljivim uspehom, ali poletna Zona Zamfirova svakako predstavlja prekretnicu u razvoju domaćeg mjuzikla. Kao pozorišna kuća godine bez imalo sumnje nametnuo se Bitef teatar koji je ne samo ostvario najviše premijera, već je temama, pažljivo skrojenim repertoarom, sveprisutnom energijom i entuzijazmom, uspeo da ovu kuću uspostavi kao svojevrstan prostor dešavanja gde se pozorište i socijalni angažman ukrštaju na kreativan i uzbudljiv način.

NAJBOLJI

1. Samo neka bude lepo, JDP

2. Zona Zamfirova, Pozorište na Terazijama

3. Muškarčine, Bitef teatar

NAJGORI

1. Ženski orkestar, Narodno pozorište

2. Doktor D, Beogradsko dramsko pozorište

3. Henri VI, Narodno pozorište