Novi recepti za preživljavanje

Na Zapadu ništa novo, a ni na Balkanu. Posebno ne u privredi koju čeka mnogo izazova, a malo alata za popravku zaribalih delova. Što bi nekadašnji guverner Radovan Jelašić rekao, jedno je sigurno, račun za greške načinjene prethodnih godina stići će mnogim kompanijama na naplatu 2013. I biće pozamašan. Svi rezovi na radnicima, njihovoj edukaciji, odlaganje investicija u inovacije proizvoda i unapređenje servisa za klijente, štednja na kvalitetu, mogli bi biti đule koje će potopiti brod.

Stručnjaci su saglasni da je recept za preživljavanje 2013. pronalaženje novih tržišta, briga o postojećim potrošačima, inovacije proizvoda, edukacija, ali i dalja stroga kontrola troškova. Najveći izazovi i dalje će biti kratkoročna likvidnost i naplata potraživanja.

To je shvatio Nemac Endrju Demer vlasnik kompanije Demmer Teehaus koja posluje na mnogim meridijanima. On kaže da će u 2013. implementirati nove marketinške instrumente da bi se pojavili na novim tržištima i privukli još klijenata. Nadamo se širenju kompanije na tržištima Turske i Srbije. U ovom trenutku i dalje smo puni optimizma i nećemo smanjivati broj radnika, kaže Demer za NIN.

Da akcenat treba da bude na klijentima svesna je i Boba Trbojević, direktor Apartman Enterijeri. Ostajemo dosledni, pa ćemo nastaviti maksimalno da poštujemo dobavljače i učinimo sve za naše kupce, kaže ona za NIN.

ŠIRENJE
Manje od polovine kompanija, 40 odsto, misli da će 2013. biti bolja nego prethodna godina, pokazuje istraživanje koje je sproveo portal Alibaba.kom, jedna od najvećih platformi za e-trgovinu. Većina preduzeća će izlaz iz krize potražiti na novim tržištima. Najviše se, pored evropskog i američkog, očekuje od kineskog i tržišta jugoistočne Azije. Tri od četiri biznismena su rekla da planiraju da klijente potraže van teritorija na kojima već posluju.

To bi možda trebalo da bude re-cept i za domaće kompanije. Budući da je domaće tržište limitirano veličinom, slabom kupovnom moći, svako ko ima proizvod koji zadovoljava međunarodne standarde trebalo bi da potraži nova tržišta.

Ispitanici u ovoj anketi, takođe, kažu da je rešenje za preživljavanje i inovacija proizvoda. Nešto više od polovine je reklo da će upravo investirati u taj segment. Endrju Demer za NIN kaže da će baš male inovativne kompanije otvoriti ove godine najviše radnih mesta. Zbog toga bi kreatori ekonomske politike trebalo da im pomognu da započnu biznis.

Biljana Bogovac, direktor sektora za pružanje usluga revizije u kompaniji PwC Srbija kaže da su upravo to i bile najveće greške rukovodilaca prethodnih godina.
Rukovodioci su smanjivali troškove razvoja novih proizvoda i tržišta. Manje su ulagali u razvoj i edukaciju zaposlenih. Zaboravili su na timska druženja i negovanje korporativne kulture, a to su važni preduslovi poslovnog uspeha. Svi su razmišljali kratkoročno i zaboravili da i krizi jednom mora doći kraj, ističe Bogovac za NIN.

Jelena Kralj, menadžer za Srbiju kompanije Pedersen Partners kaže da će u narednom periodu od ogromnog značaja biti očuvanje i građenje dobre, zdrave životne atmosfere. Pored toga, važan je i fokus na čoveka, snažni liderski duh i kreiranje uslova da se zaposlenima podiže angažovanost i kapacitet za savladavanje promene. To je važan preduslov za prolazak kroz tešku fazu. U ovom delu se uvek kriju i najveći uspesi i najveće greške u kriznim vremenima, kaže ona.

DŽonatan Farington, predavač, konsultant i stariji partner u kompaniji DŽonatan Farington i partneri smatra da će zbog zakidanja na edukaciji radnika mnoge kompanije imati ograničene mogućnosti prodaje.

Procena je da više od polovine prodavaca neće dostići zacrtane ciljeve. Neko će reći da su oni visoko postavljeni. To će, ipak, biti posledica velikog rezanja budžeta za treninge zaposlenih u prethodne tri, četiri godine, upozorava Farington.

Britanski Ekonomist i kompanija Promethean sproveli su istraživanje u kojem je učestvovalo 252 rukovodećih ljudi u javnom sektoru i biznisu u SAD i Velikoj Britaniji o njihovoj percepciji obuka za performanse zaposlenih. Glavni zaključak studije je da je važnost pohađanja obuka od kritičnog značaja za povećanje produktivnosti i profita. Produktivnost i zadovoljstvo klijenata edukacijom se povećava za pet odsto dok profit raste i do 20 odsto.

Zbog toga Biljana Bogovac naglašava da kompanije ne smeju da štede na ljudskim resursima i njihovom razvoju. U suprotnom, upozorava ona, po izlasku iz krize kompanije će se naći u situaciji da strateške i operativne ciljeve neće moći da sprovedu u delo bez kvalitetnih i sposobnih ljudi. Prema njenim rečima, izgradnja kvalitetnih kadrova je dugoročan proces čiji prekid može imati za posledicu zapošljavanje daleko skupljih, a katkada i neadekvatnih kadrova.

BITKA
Farington objašnjava da je pronalaženje novih klijenata neminovnost, ali da se prevashodno treba usmeriti na zadržavanje postojećih. Privlačenje novog potrošača je najmanje 15 puta skuplje nego zadržavanje postojećeg. Zato je važno unaprediti servise za potrošače, savetuje iskusni konsultant.

Vladimir Pavlović, direktor kompanije WM Equity Partners procenjuje da će i dalje među najvećim izazovima biti likvidnost i naplata potraživanja. Uprkos prognozama da će bruto društveni proizvod Srbije porasti dva odsto, kompanije treba da planiraju blagi pad ili stagnaciju tržišta, savetuje on. Zbog toga će ključno biti, kako kaže, rešavanje obaveza prema bankama i dobavljačima.

Mnoge kompanije ne mogu da se fokusiraju na normalno poslovanje i odnose sa klijentima, jer im je račun u blokadi ili im preti blokada. Kada nema obrtnih sredstava i kada se pribegava kompenzacijama, sirovine su 30 do 40 odsto skuplje nego da se plaćaju novcem. U takvom ambijentu nije moguće poslovati, a rezultat je gubitak u bilansu uspeha, objašnjava Pavlović.

Farington ima specifičan pristup. Akcenat stavljam na profit, ne na prihode. Uloga preduzeća je da maksimizuju profit na svakom projektu, što za posledicu ima procenjivanje realnih troškova, kaže on.

Poseban je problem što sledeći korak za kompanije koje su sve moguće troškove već svele na minimum može biti smanjivanje privredne aktivnosti, ukazuje Biljana Bogovac. Što se tiče proizvodnje u uslovima gde je izvor obrtnog kapitala sveden na minimum i postaje sve skuplji, postaviće se pitanje asortimana i obima proizvodnje. U kompanijama koje se bave pružanjem usluga očekuje se da će poslovne aktivnosti biti svedene na one koje tržište podržava. Veoma je malo inventivnosti u poslovnom svetu i u tom smislu se može očekivati da će kompanije samo i isključivo igrati na sigurnu kartu. Na duži rok to je veoma loše, naglašava ona.

Pesimista je i Vladimir Pavlović, koji ne veruje da će se tržište u Srbiji oporaviti. Ne samo na kratak, već ni na srednji rok. Kriza će proći kada se naviknemo da živimo s njom, kaže on.
S obzirom na to da mnogi ne očekuju da će kriza tako brzo protutnjati, očito je da se još nismo navikli na nju.