Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   31.07.2014. 09:22
 НАСЛОВНА    АРХИВА    САДРЖАЈ    РЕДАКЦИЈА    ПРЕТПЛАТА    ПРОДАЈА    РОМАН ГОДИНЕ   НИН трибина   САМИТ 2014 
 
Кадрирање | Култура
Стајлинг за културу

Многе смене прошле су незапажено у јавности, а неки од смењених су из медија сазнали да су остали без посла


Ко је кадрирао у данашњем Министарству културе и информисања?
Ово Министарство допало је Српској напредној странци, са малим упливима СПС и странке министра Расима Љајића. Логично је очекивати да су састав Министарства и распоред других кадрова на руководећа места у култури, превасходно  дело Томислава Николића и Александра Вучића. Упућени тврде да се Вучић тиме уопште није бавио (занима га само Министарство правде), па се претпоставља да се цела комбинаторика може приписати Томиславу Николићу. Углавном.

Јавна је тајна да је Николићева  првобитна идеја била да министар културе буде драмски писац Радослав Лале Павловић. Неки од културних посленика су га успешно одвратили од те идеје, па је редитељ и писац Братислав Браца Петковић са места његовог саветника отишао у министарску фотељу, а Павловић је постао председников саветник, а потом и председник Управног одбора Народног позоришта. Јавност је тим поводом највише занимало откуд у УО Милка Форцан, некадашња десна рука ухапшеног власника Делте Мирослава Мишковића. Занимљиво је, међутим,  да је Живорад Ајдачић, писац и редитељ (СПС) такође члан овог УО, као и члан Комисије за стицање и одузимање статуса установа културе од националног значаја, коју је именовала Влада Србије. Ајдачић је и члан Комисије која одлучује о додели националних пензија.

Када је уочи Нове 2013. године смењено неколико директора републичких установа културе, у делу јавности је то осуђено, али истине ради треба рећи да је реч о онима који су на тим местима били и по два мандата. О својој смени, веома успешна директорка Музеја позоришне уметности у Београду Ксенија Радуловић сазнала је из новина, као и остали смењени. Доказ поштовања ове власти према људима који су остварили значајне резултате у установама које су водили, јесте пример Радослава Ралета Зеленовића, директора Југословенске кинотеке, који је на том месту више од 20 година. Дакле, почео је у време Милошевића, и остао током свих смена власти. Од Кинотеке је направио најреспектабилнију националну установу културе, једну од пет најбољих на свету. Нова зграда Кинотеке, започета новцем који је одобрила тадашња министарка културе Нада Поповић Перишић, коначно је завршена и представља круну Зеленовићевог успеха.

Једна смена је готово незапажено прошла у јавности, али се о њој говорило међу заинтересованима у култури. Са места директора Историјског музеја Србије отишла је врсна историчарка др Ана Столић, а именован је Мирослав Живковић. О новим директору се зна да је дошао из Радио-телевизије Србије, да је завршио организацију на Факултету драмских уметности, да је бринуо о галерији РТС, те да је веома близак некадашњем директору Александру Аврамовићу (некада кадар СПС-а, данас СНС-а), који је, иначе, саветник у Министарству културе. Са таквом биографијом, у најмању руку је чудно да се Живковић нађе на челу овог музеја. Међутим, како су менаџери у култури постали веома важни (нема много доказа да су досад нешто и урадили), сам Живковић објашњава да је он ту дошао управо у том својству.

САВЕТНИЦИ
Иначе, кад смо већ код саветника, други саветник у Министарству културе је Вилибалд Ерић, који је задужен за област филмског стваралаштва. Саветница у Министарству је и извесна Славица Кезуновић, магистар дизајна, али превасходно стилисткиња супруге председника Србије Драгице Николић. Последњи саветници у овом Министарству били су у време министровања Небојше Брадића – редитељ Горан Марковић и издавач Зоран Хамовић. Успут, саветник за културу председника Русије Владимира Путина је Владимир Толстој, успешан директор Меморијала у Јасној пољани, чукунунук писца Лава Толстоја.

Доста је пажње привукло именовање професора др Радоша Љушића на место директора Службеног гласника, тим пре што је велики део културне јавности петицијом покушао да издејствује останак на том месту Слободана Гавриловића, функционера Демократске странке. Љушић за НИН открива да је ових дана повукао пословни план за 2013. годину „јер је био нереалан“. Најављује, такође, да ће ускоро обавестити јавност и о хонорарима који су исплаћивани у Службеном гласнику, као и о пословању ове куће. Обећава нам да ћемо бити изненађени!
Остала су још два, за ширу јавност веома занимљива места. Музеј савремене уметности,  где директорка Бранислава Анђелковић Димитријевић (на том месту је од 2001) и даље опстаје. После разних лицитирања (помињао се и успешан сликар Мане Шакић), чека се министар Петковића да пресече, јер су у јавности извикивана и имена оних за које нико није чуо, осим угоститеља!

Друго место је Београдска филхармонија са  Иваном Тасовцем као директором од марта 2001. године. Ових дана се у кулоарима помиње име Јована Колунџије као могућег заменика на том месту.
Треба ли подсетити да је за све лоше кадровске потезе у области културе, данас као и јуче, крива партијска подела власти у којој само страначки војници и љубитељи исте, могу да се надају функцији. Понекад су они вредни и способни, често су арогантне и агресивне незналице и штеточине. Ту нема спаса, све док су министарства искључиво прћија једне странке. 

ПРЕТХОДНИЦИ

Постоје подаци које је тешко поредити, али неке чињенице изазивају позорност. Рецимо, пре само две године у време када је министар културе био Небојша Брадић, Министарство културе и информисања запошљавало је 56 људи, данас их је стотинак. У Министарству културе (без информисања) у време када је министарка била Наде Поповић Перишић (1994-1998), радило је њих 24. А како време пролази, све је више оних који јавно узвикују како је по резултатима ова деканка Факултета за медије и комуникације била боља у односу на све који су долазили после ње.




Радмила Станковић



Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли

Вук Јеремић, председник Генералне скупштине УН и посланик ДС-а у Скупштини Србије

Не бих износио у јавност свој став о унутрашњој ситуацији у Демократској странци, из елементарне пристојности и солидарности с колегама.

Прочитајте све мисли



 
Услови коришћења | Terms of use
eNIN iPad
НИН online
Copyright © 2006