Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   12.11.2019. 03:36
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Александар Стевановић | Слободно тржиште и фиксни курс
Србија капитализма није ни видела

Ако већ пет година имамо стопе раста између минус два и два то значи да ће просечни грађанин чекати 72 године да му плата скочи са 350 на 700 евра


Фото Весна Лалић

Онај ко хоће да добије изборе треба само да ухапси Мирослава Мишковића, јер то ништа не кошта, а доноси популарност, јер су бирачи гладни освете и правде, а не бољег живота и мисле да ће бољи живот доћи када осете правду, а то се неће десити, каже за НИН Александар Стевановић из Центра за слободно тржиште. При томе не сматра да је Мишковић главни кривац за све проблеме, већ само „способан човек који је успео да искористи систем и да после 2000. изгради империју“.

Какви онда могу бити резултати борбе против корупције?

Влада је добила од ЕУ списак шта треба да уради и по томе подсећа на неке румунске, које су исто добијале задатке. То је плус за ову владу, јер нема претераног филозофирања о томе шта морамо, пошто се то тачно зна. Али проблем је што 24 спорне приватизације о којима се говори нису једине у којима се сумња на корупцију. При томе је водити истрагу и држати некога у притвору једна ствар, а сасвим друго је некога осудити и доказати да је урадио то за шта се терети. Ту већ имам огромну дозу скепсе.

Зашто?

Систем је 12 година грађен тако што су закони прављени да одговарају одређеним групама и људима. Зато би било чисто бахаћење кршити такве законе. Једноставно, није ни било потребе да се закони крше.

Је ли та борба селективна, како многи верују?

Биће селективна све док се будемо бавили узроцима, а не последицама корупције. Не сумњам да у највећој странци постоји солидна политичка воља да се одлучно бори, поготово што на тај начин стиче већу популарност. Али  проблем је што је у новој влади половина старе која има везе и са неким претходним владама, па ће се пре или касније та прича завршити тако што ће некога јако да нажуља. Е онда је питање како ће се то завршити. Не кажем да је борба против корупције, па и привођење неких крупних бизнисмена небитна, јер ако ништа друго Србија овим доказује да је барем мало држава. Пре формирања ове владе, ово је била банана држава, она је то и даље, али се сада барем виде неке назнаке државе. Шаље се сигнал да нико није јачи од државе, а то није небитно.

Али нам то неће омогућити да боље живимо?

Инвеститори нису заобилазили Србију, нити је сада заобилазе због тога што су неки могли да користе систем на своју руку, већ зато што је систем лош и док год Влада не схвати да мора да мења економску политику и гради институције нећемо имати бољи стандард. Србија је земља неизграђених институција. Уместо институција владају људи и партије. Не може перцепција бити да ауто-путеве граде Мрка и Веља него приватне фирме, које је држава ангажовала преко надлежних институција. Не може отпуштена трудница да се жали Селаковићу, већ постоје органи који треба да реагују ако су њена права прекршена. Али код нас постоји подела власти, не по атарима, него по оборима, јер се људи третирају као стока. Власт се код нас не дели по принципима који важе у целом цивилизованом свету. Узрока нашег јада има наравно и у економском уређењу. Србија за ових 12 година капитализма није ни видела, иако људи који су заслужни за то што живимо у социјализму стално говоре о некој пошасти неолиберализма. А више је него очигледно да је Србија социјалистичка земља. 

По чему је Србија социјалистичка држава?

Држава која троши 55 одсто БДП-а не може никада да расте по стопама које су веће од један-два одсто годишње. Држава која има катастрофално скупо здравство и у односу на те издатке пружа лоше  услуге не може добро функционисати. Држава у којој трошкови образовања имају велики удео у БДП-у, а ефекти су крајње дискутабилни није на добром путу. Држава у којој су пензије веће од могућности привреде, колико год ја желео да пензионери живе боље, не може бити боља. Овде су јавна предузећа  партијски плен, а уз то им је натоварена и социјална функција, као да им је посао да се баве тиме како живе корисници њихових услуга. Закон о раду производи енормну количину права коју нико не може испунити, а једини резултат је повећање сиве економије.

Али чињеница је и да радници углавном нису заштићени толико колико их тобоже штити закон?

Лош закон се препознаје по томе што се нашироко крши. Сиво тржиште овде ствара 40 одсто бруто домаћег производа и то је најбоља потврда да закон није добар. 

Верујете ли у прогнозу да ће овогодишња стопа раста бити два одсто, а темељи се на расту извоза, пре свега Фијата, и бољој аграрној години?

Раст од два одсто није нереалан, али ако ми већ пет година имамо стопе раста између минус два и два то значи да ће просечни грађанин чекати 72 године да му плата скочи са 350 на 700 евра. Зато је ужасно што се стопа од два одсто представља као добар резултат.

Немогуће је да се Бог два пута наљути на Србију, а можда се и наљутио зато што није ништа учинила да пољопривреда буде мање зависна од Бога. А што се извоза тиче, сећам се да је у једном месецу највећи раст извоза имао Народни музеј јер је продао две вредне слике. Ако је  основица ниска свако повећање може бити фасцинантно. Али код Фијата не треба заборавити колика је увозна компонента, јер шта вреди што ћемо ми остварити милијарду евра од извоза, ако смо истовремено увезли сировине за тај производ у вредности од 800 милиона.

Прогнозе су да ће приходи, поготово од акциза, значајно подбацити. Верујете ли да је буџет реално пројектован?

Немогуће је остварити планирани раст прихода, осим ако се не подижу порези, али у том случају ће део привреде побећи у сиву економију и опет ништа нисте добили. Друга варијанта је да људе из сиве економије позовете да уђу у легалне токове, али они то неће урадити, јер ништа није урађено да би се то десило. Неког специјалног економског раста нема тако да не видим одакле би требало да се обезбеди толики раст прихода тако да ће сасвим сигурно и ове године бити ребаланса буџета.

Опет имамо инфлацију највећу у Европи и нема назнака да ће она ускоро бити значајно мања?

Овде постоји схватање да смо ми другачији од остатка Европе. Ако се у целој Европи стопе инфлације креће између два и пет одсто, а у оним још пристојнијим земљама не више од три одсто, онда је то могуће и у Србији. Ако се то не може постићи кроз режим флексибилног курса, постоје и неки други начини. За привреду је веома битно да буде без високе инфлације и да има стабилан курс, јер су то два јака сидра привреди да може да планира свој бизнис и да не буду изложена непријатним изненађењима.

Залажете се за фиксни курс коме се противи већина економиста. На ком нивоу курс треба да се фиксира?


Да, решење је фиксни курс, по узору на Босну и Херцеговину или Бугарску. Није толико битно на ком нивоу. Сада имамо курс који је између 112 и 114 динара и ако га фиксирамо на 110 једини резултат ће бити да ће цене у Србији за три месеца мало да падну, а ако фиксирамо на 120 за три месеца цене ће мало да порасту. И оног момента када тржиште каже да је то равнотежни курс цене, у еврима ће остати на истоме. Дакле ништа страшно се неће десити ако се погрешно фиксира курс. Наравно, боље је курс фиксирати на мало нижем нивоу јер цене неће ићи ниже тако лако, као што ће лако расти.

И колико ће нам онда трајати девизне резерве?

Лудост је то што неки протурају да су за фиксни курс потребне девизне резерве. Поента је да емитујете динар онако како девизе улазе у земљу, а повлачите онда када девизе излазе из земље. Уопште вам не требају девизне резерве. Тај режим је благодетан за стабилност и ако БиХ може да има тај режим 16 година, може га имати и Србија.

Ових дана актуелна је и полемика у вези са доласком компаније Ал Дахра, чији власник је принц Уједињених Арапских Емирата. Какво је ваше мишљење о том послу?

То је друго најбоље решење. Идеално је да се понуди свима под једнаким условима и да онда знамо да ли је понуђач из УАЕ најбољи понуђач или ипак постоји још нешто осим продајне цене. Ипак, најгора варијанта је да држава настави да управља овим комбинатима, јер се показала као јако лош управљач. 



Петрица Ђаковић


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Сулејман Угљанин, министар без портфеља

Бог нам је дао плодну земљу, у пролеће посејеш дугме, у јесен убереш капут.

Прочитајте све мисли
bg