Argentinci, ne ljutite se

Papska imena, kao i imena starijih vladara, u svakom jeziku se „prevode“ na domaći oblik. Ti oblici nisu uvek isti u hrvatskom i kod nas. U drugoj polovini prošlog veka, po Hrvatima, Vatikan su predvodile pape Pio, Ivan, Pavao, Ivan Pavao I i Ivan Pavao II; mi te iste pape zovemo Pije, Jovan, Pavle, Jovan Pavle. Sadašnji papa je odabrao ime katoličkog sveca koje se među Srbima ne upotrebljava. To je verovatno razlog što u Pravopisu Matice srpske piše „sveti Franjo Asiški“ i „Franjo Josif“. Mislim ipak da današnjem stanju više odgovara oblik Franja, kako se najčešće ovih dana govorilo i pisalo u medijima. Završno „o“ u ovakvim imenima upotrebljavamo ili za Srbe iz zapadnih krajeva i Crne Gore (Ivo Andrić, Simo Matavulj, Miro Vuksanović...) ili za Hrvate, a papa nije ni jedno ni drugo. U medijskom jeziku pape se često označavaju prezimenom (Vojtila, Racinger), pa će tako sigurno biti i ovog puta. Avaj, ni tu stvari nisu sasvim čiste. Papa je poreklom Italijan (kao i 60 odsto stanovnika Argentine), nosi italijansko prezime Bergoljo (Bergoglio), ali u Argentini to izgovaraju kao što se piše – Bergoglio. Argentinci nek se ne ljute, ali takav izgovor para uši svakome ko je ikad čuo i reč italijanskog (da li biste glavni grad Sardinije nazvali „Kaglijari“, slikara „Modiglijani“, a nekadašnjeg vođu italijanskih komunista „Toglijati“?). U Rimu sigurno neće izgovarati „Bergoglio“, pa ne moramo ni mi.