Papa, svetac, car i general

Lektorka Mirjana se čudi kako sam na ovom mestu, pre dve nedelje, mogao napisati da se ime Franja „među Srbima ne upotrebljava“. To je, podseća ona, ne samo ime čuvenog sveca nego i cara koji je 68 godina vladao jednom od najvećih evropskih monarhija. Očigledno se nisam dovoljno precizno izrazio. Hteo sam reći da se ime ne upotrebljava za imenovanje dece (teško biste našli Srbina koji želi da mu sin bude imenjak pokojnog generala Tuđmana), a ne da se uopšte ne pominje u Srbiji. Lektorku ljuti što sam napisao da nije pogrešan oblik Franja, kako su novog papu pretežno zvali u medijima ovih dana, mada u Pravopisnom rečniku piše „sveti Franjo Asiški“ i „Franjo Josif“. Ni ja nisam za kršenje pravopisnih pravila, ali ovde nije reč o njima, nego o rečniku u kome, od petnaestak hiljada odrednica, verovatno još poneka može da se izmeni i dotera. U mojim gimnazijskim udžbenicima pisalo je da se austrijski car zvao Franja Josif, a verujem da su ga tako zvali i njegovi srpski podanici u Vojvodini (dok su ga Hrvati zvali Franjo Josip). Hrvati kažu Pajo Patak, Pero Djetlić, Mišo, Vlado, Boro, ujo, zeko, nekadašnji „fijat 750“ kod njih se zvao fićo, dok je kod nas Paja, Pera, Miša, Vlada, Bora, uja, zeka, fića. Stoga mi se čini logično da kažemo Franja, bez ikakve želje da bilo papu, bilo sveca, bilo austrijskog cara preobraćamo u pravoslavlje. Druga lektorka takođe piše o poštovanju Pravopisa, ali ćemo to morati da ostavimo za sledeći broj.