Plavo i zlatno

Program je sačinjen, s jedne strane, od partitura koje su izvorno namenjene klaviru ali ih je Isakovićeva čula i kao čembalske i prilagodila svom instrumentu (Maksimović, Logar, Starčević, Babić). Svita za klavir Rajka Maksimovića, recimo, dobila je pomalo futurističku - izražajnost budućnosti... U komadima Preludi Giocosi Konstantina Babića intenziviran je utisak humorističnosti i dečje ozarenosti. Postignuto je ono što je interpretatorka nameravala: nove kompozicije, jedino note ostaju iste.

S druge strane stoje tri svetske premijere, sve posvećene Smiljki Isaković. T n je, poput najvećeg dela opusa Dimitrija Golemovića, partitura nadahnuta folklorom, ovde zvukom šargije i saza, pri čemu se autor vodio mišlju Musorgskog, narod stvara a kompozitor aranžira. Saznajemo da čembalo zaista može da simulira zvuk dveju tambura jer je Isakovićeva, intervenišući u originalni tekst, uključila saz (Andrija Sagić), te je poređenje bilo moguće na licu mesta. Četiri lica dr Dil-a Ivana Brkljačića problematizuju uvek aktuelno pitanje kiča, duhovito ali žestoko se razračunavajući sa pojavnostima fenomena Dil(etant)a: Ego(ja), Novac(on), Kič(ti) i Trajna šteta(mi). Plavo i zlatno Aleksandra Damnjanovića za polazište ima prvi stih pesme Manasija Vaska Pope; traga za akustičkim odrazom kolorističkog sadejstva, odnosno, za nijansom koju poznajemo kao vizantijsko plavu, unikatnu u istoriji likovne umetnosti, otelotvorenje konkretnog duhovnog prostora.

Plavo i zlatno, podnaslov ovog resitala, jesu i boje instrumenta Smiljke Isaković, na kome samosvojno i sa mnogo ljubavi doprinosi stvaranju buduće tradicije srpske čembalske umetnosti.