Liste čekanja kao liste smrti

Četiri godine nakon što je otpočela najnehumanija afera u našem zdravstvu preprodaja termina za zračenje na Institutu za onkologiju Vojvodine, na trenutak je delovalo da ćemo dobiti epilog. Dobro, ne baš epilog, ali pokušaj da se od nečeg krene smene direktora dr Dušana Jovanovića, koju je zatražila Agencija za borbu protiv korupcije. I to je nešto ako imamo u vidu da su akteri dve velike afere (Kraba i Vakcina) uglavnom pohapšeni i da čekaju suđenja iako je njihov najveći greh zarada a ne ugrožavanje života i zdravlja ljudi.
U svom precizno urađenom Rešenju Agencija je navela apsolutno sve: da je dr Jovanović uskratio pravo pacijentima ne samo na zračanje već i na potvrdu o nemogućnosti pružanja usluge radioterapije u roku od 30 dana, čime im nije omogućio da se leče na nekom drugom mestu već ih je osudio na čekanje.

KORIST
Navedeno je i da je na liste preko reda stavljao strane državljane i da je organizovao dopunski rad u cilju sticanja materijalne koristi, koji se negativno odrazio i na pacijente (osiguranike RFZO) i na osoblje koje je bilo izloženo prekomernom zračenju. I da nije blagovremeno ukazao nadležnim organima na problem nedostatka aparata za zračnu terapiju... Činjenica da to nikako nije mogao da izvede sam i da bi odgovornost mogla da se podeli ne samo na njegove saradnike već i na institucije dužne da kontrolišu zdravstvo, u ovom rešenju nije istaknuta. Ali, možda je o njoj moglo da se razgovara na sledećem nivou afere, da su bar postupili po skromnom zahtevu Agencije smeni jednog jedinog čoveka.

Nije. Pokrajinska vlada, u čijoj je nadležnosti postavljanje i razrešenje direktora, razmislila je nekoliko dana a onda se oglasila dr Vesna Kopitović, pokrajinski sekretar za zdravstvo, saopštenjem koje je upadljivo ličilo na pravni savet dr Jovanoviću. Ne, Vlada ga neće smeniti jer on ima pravo na žalbu Odboru Agencije, a ako ne uspe može da se obrati i Upravnom sudu. I kada se sve to dovoljno rastegne uz pomoć brojnih opcija koje nudi tromo sudstvo, ne samo da će moći da zadrži funkciju već će imati pravo i da se ponovo kandiduje za direktora kada mu ove godine istekne mandat. A kao krunski dokaz svoje pravičnosti dr Kopitović navodi: Prema našim saznanjima, u Institutu za onkologiju Vojvodine više od tri godine nema dopunskog rada.

Prema saznanjima NIN-a ni Svetlana Vukajlović već tri godine nije vršila nabavku vakcina za grip, pa nije postavljena za direktora RFZO, niti joj se država izvinila što je držana u zatvoru i što će joj suditi. A na pitanje kako komentariše ovakvo saopštenje, Aleksandra Kostić iz Agencije za borbu protiv korupcije kaže: Mi smo izrekli meru i tačno je da ona nije konačna jer Jovanović ima pravo na žalbu. Drugo je pitanje zašto smo uopšte donosili zakone kada nećemo da ih koristimo. Problem je što ćemo neke ipak koristiti, ali ne one koji su u funkciji da zaštite pacijente. Dr Jovanović je, naravno, prihvatio dobar savet i za naš list rekao: Prosleđeno je advokatima i ceo odgovor će biti u žalbi.

RADOLOZI
Do sada je dr Jovanović opravdanje za svoj postupak bazirao na ugovoru o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom (u najvećem broju pacijenti su dolazili odatle) i dozvoli koju mu je za dopunski rad tokom 2009. izdalo Ministarstvo zdravlja. Kako i zašto, jednom će morati da objasni neko iz Ministarstva jer je u to vreme u celoj Srbiji bio potpuni kolaps zračne terapije. Toliki da je Zavod za onkologiju u Kladovu besplatno primio pacijente iz Beograda, uz uslov da im dođu radiolozi jer njihovi ne mogu da rade ceo dan i noć. Za to vreme na Institutu u Kamenici su isti radiolozi radili dopunski iako je to protivno zakonu (preduga izloženost zračenju), a opravdanje je dato u formi sami su pristali. Potpisali su za novac. I svi su, navodno, sa tim stali kada je istekla dozvola. Ipak, porodice pacijenata su nastavile da se žale zbog predugih listi čekanja, a neke su se obratile NIN-u sa tvrdnjom da su tokom 2010. svakodnevno u redovnom terminu sretali strane pacijente, a da su ovdašnji osiguranici mogli da izbiju na vrh liste uz 1.500 evra. Tada nam je dr Marko Erak, upravnik Klinike za radioterapiju, objasnio: Ove godine je ozračen veoma mali broj stranih pacijenata, većinom oni koji su zaostali iz prošle godine i neki slučajevi gde su bile potrebne specijalne tehnike. Zamolili su me da primim nekoliko pacijenata, za jednog me je lično ministar pitao i ja sam uradio, a ako je to greh

Međutim, svi koji se iole razumeju u onkologiju znaju da pacijent ne može da zaostane od pre godinu dana jer je ili uspešno završio terapiju ili se javio recidiv, a to je nova terapija. A da liste čekanja nisu bile skraćene potvrdila nam je dr Bojana Bokorov, radiolog na Institutu u Kamenici: Radi se o čistom zavaravanju pacijenata stvara im se privid da su došli na red, a nisu. Pozivaju ih da im se uradi CT, kompjuterski snimak koji služi da se slika deo organizma koji treba da se zrači i posle toga pacijent ulazi u sistem. Od tog dana njega pozivaju tek trećeg meseca, a tumor raste i vi na taj način stvarate privid da oni više nisu na spisku, a lično znam da su dvojica umrla u tom intervalu u kom su navodno ušli u program i čekali da počne terapija.

Iako je ove navode najteže proveriti zbog tajnosti kartona, NIN je došao do jednog koji potvrđuje ove reči: pacijent V.J (br. 05012/10) je operisan 1. oktobra 2009. i predložena je zračna terapija. Tek četiri meseca kasnije, 16. 2. 2010. je urađen CT, a dva meseca kasnije, 8. aprila, urađeno je konturisanje priprema za zračenje.

Dakle, radi se o aferi koja izaziva ozbiljnu sumnju da se direktno radilo protiv prava ljudi na život i zdravlje, a koja je još uvek ostala bez ikakvog epiloga iako je nekoliko nevladinih organizacija i nekoliko državnih institucija iznelo ozbiljne dokaze. U dokumentu od 11. novembra 2010. republički ombudsman Saša Janković je konstatovao: U radu Instituta i Ministarstva zdravlja načinjeni su propusti na štetu prava građana pacijenata i zaposlenih. On je takođe objavio da je tadašnjem pokrajinskom sekretaru za zdravstvo prezentovao dokumente koji dokazuju da je Institut naplaćivao pacijentima usluge koje su obuhvaćene obaveznim socijalnim osiguranjem. I Odbor za zdravstvo (u prošlom i ovom mandatu) je zasedao o pitanju Kamenice i uzaludno ukazao na nezakonitosti. Bivši predsednik Paja Momčilov je izneo tvdnju da je u celu priču uključena i politika i objasnio: Koji je motiv za zataškavanje? Moguće je da su politički faktori imali konkretne materijalne dobiti od tih malverzacija, zbog čega nema neke adekvatne reakcije na pomenute nepravilnosti. Novi predsednik Dušan Milisavljević je podsetio da je Odbor tražio od Ministarstva da se uradi vanredni stručni nadzor ali da to nikada nije urađeno do kraja i kako treba.

Predmet se ipak našao pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu i to na osnovu prijava dr Bojane Bokorov koja je u međuvremenu dobila status uzbunjivača, prof. dr Dragane Jovanović ispred Doktora protiv korupcije i Zorice Mirković ispred Srpskog udruženja korisnika zdravstvenih usluga. I tamo je zaglavio na tri godine. Međutim, NIN je došao do kopije pisma iz kog se može donekle videti kako je došlo do zastoja. U dopisu KTR928/2010 upućenog Ministarstvu zdravlja 11. aprila 2013, a koji je potpisala zamenik javnog tužioca Jelena Stojaković Mustakas, navodi se da se Tužilaštvo 5. juna 2012 i 10. novembra 2012. obraćalo dopisom, tj urgencijom radi istrage nekih od dela za koje se goni po službenoj dužnosti, zbog eventualne zloupotrebe i neodgovarajućeg lečenja obolelih od malignih bolesti, ali...Kako do današnjeg dana ovom tužilaštvu nisu dostavljeni traženi spisi i obaveštenja i pored urgencije koja je upućena tom ministarstvu i to dana 27.12. 2012. obraćam vam se ponovo, radi dostave istih..., stoji u pismu.

TUŽILAŠTVO
S obzirom na to da nije teško zamisliti situaciju u kojoj neko od nas odbija da Tužilaštvu dostavi ono što zahteva, NIN je Višem tužilaštvu uputio sledeće pitanje: Zar Tužilaštvo nema ingerencije da dođe do dokumentacije koja bi rasvetlila ovu aferu, već se u pribavljanju dokaza očekuje saradnja Ministarstva? I na koji način ćete doći do dokumentacije, ako Ministarstvo ponovo odbije da je dostavi?Od Tužilaštva smo dobili odgovor u kom se pozivaju na tačke zakona koje mogu da primene u slučaju kada im se dokumentacija ili informacija ne dostavi, ali je stigla i blaga amnestija za Ministarstvo: Tužilaštvo ne može da govori o aferama, ali možemo da kažemo da je do javnog tužioca dopro glas i postoji osnov za sumnju da je izvršeno neko od krivičnih dela za koja se goni po službenoj dužnosti, zbog čega se i prikupljaju potrebna obaveštenja, a Ministarstvo zdravlja nije odbijalo saradnju, ali kako se, tokom provera, pojavila potreba i za dodatnim proverama, iste se obavljaju preko naznačenog Ministarstva, kao i preko drugih organa.

Kako u pismu upućenom Ministarstvu eksplicitno stoji da traženi spisi nisu dostavljeni, nametnulo se pitanje o čemu se tu zapravo radi. Dr Borko Josifovski iz Doktora protiv korupcije kaže: Ovde je na sceni igra između Ministarstva i Tužilaštva kojom se kupuje vreme. Lopta se prebacuje od jednih do drugih sa ciljem da se sve to zataška. Problem je što Agencija izriče meru smene a ne pokreće krivični postupak za šta ima ovlašćenja i dokaze koji su citirani u njihovom obrazloženju. I sada se sve to upućuje na upravni postupak što je nikakva sankcija za teško delo protiv zdravlja ljudi.
A to teško delo se nastavlja jer iako se u Kamenici više ne preprodaju termini, zračenje je u kolapsu zbog nedostatka aparata. Rukovodstvo bolnice ih nije obezbedilo iz lepe zarade koju je imalo, a nije ni blagovremeno signaliziralo Ministarstvu.

Uloga Ministarstva zdravlja

Iako je pitanje nesaradnje sa Višim tužilaštvom u Novom Sadu veoma interesantno, ipak se na njemu ne iscrpljuje sve što bismo kao građani i zdravstveni osiguranici želeli da saznamo od Ministarstva zdravlja. Zbog toga smo uputili sledeća pitanja: Kako komentarišete inicijativu Agencije za borbu protiv korupcije za smenu direktora Dušana Jovanovića? Iz kog razloga je Ministarstvo odbilo da dostavi traženu dokumentaciju Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu koje vam je uputilo zahtev 27.12. 2012? Da li je Ministarstvo zdravlja preduzelo mere protiv lica iz Ministarstva i Sekretarijata za zdravstvo Vojvodine zbog prikrivanja ili eventualne umešanosti u ovu aferu?

Odgovor koji smo dobili prenosimo u celini: Nije tačno da je Ministarstvo zdravlja odbilo da dostavi dokumentaciju Višem javnom tužilaštvu u Novom Sadu. Više javno tužilaštvo u Novom Sadu se obraćalo Ministarstvu zdravlja podnescima od 5. 6. 2012, 14. 9. 2012. i 11. 4. 2013. na koja su dostavljena obaveštenja 26. 6. 2012, 26. 9. 2012. i 26. 4. 2013.
Na našu primedbu da je to samo delić odgovora koji smo tražili, rečeno nam je: Navedena pitanja nisu u nadležnosti Ministarstva.

Da li je to tačno, upitali smo dr Borka Josifovskog, koji je zajedno sa Doktorima protiv korupcije četiri godine radio na rasvetljavaju ove afere. Rekao je: Naravno da je organizacija zdravstvene službe u ingerenciji Ministarstva zdravlja, ali je ona zatajila iako su sa slučajem bila upoznata sva tri ministra, od Milosavljevića do Slavice Đukić Dejanović koja je u avgustu prošle godine obećala da će preduzeti sve povodom ove afere. To što se do današnjeg dana ništa nije dogodilo, rečito govori ne samo da je Ministarstvo duboko umešano u ovu aferu već je njen generator. Tome u prilog ide i činjenica da Ministarstvo uporno odbija vanredni stručni nadzor koji je tražen jer bismo nakon njega znali pozadinu čitave afere u kojoj su stradali ljudski životi.