Nisam novi Legija

Fotografije Oliver Bunić

Zvali su ga Đavo. Dok je bio u Specijalnim antiterorističkim jedinicama u vreme rata na Kosovu. Opasan, okrutan, nemilosrdan, sa elementima psihopatologije, opisivali su ga s druge strane. Na razgovor za NIN stigao je motorom u jedan beogradski restoran. Bez obezbeđenja. Šta će meni obezbeđenje?, rekao je. Ovaj stolnjak, da se zameni, oštrim tonom obratio se kelneru. A onda su se smenjivala njegova raspoloženja.

Nakon erupcije besa, na pitanje stvarno?, shvatajući ga kao uvredu, ako mi ne verujete nemam šta sa vama da pričam, prekidamo, usledio bi neprepoznatljivo miran, tihi ton. Ne veruje nikome. I dalje učestvuje lično u nekim operacijama. Mnoge najzahtevnije stvari se rade tamo gde ne znaju da ste prisutni. Poslednji put bio je na terenu u vreme posete vicepremijera Aleksandra Vučića Kosovu.

Poručili ste na Fejsbuku: Braćo, sestre, vidim da se mnogo zanimate kako sam. Pa, kako ste?

Hvala Bogu, i hvala na pitanju, kao što vidite, sada sam dobro. Imao sam problem sa trombozom noge, a ne neki infarkt ili trovanje, kako su pojedini mediji objavili.

Posledica ranjavanja?

Najverovatnije, ali taj problem uspešno je saniran na VMA i sada je sve u redu. Ranjen sam u ratu 4. juna 1999. u rejonu Peći. Bio sam u sastavu Specijalnih antiterorističkih jedinica i ta jedinica nije angažovana na Kosovu. Prijavio sam se kao dobrovoljac u Posebnoj jedinici policije kod Gorana Radosavljevića Gurija. U akciji oslobađanja vojnika, sredstava i teritorije od albanskih terorista, koji su držali pod kontrolom tu oblast, ranjen sam u obe noge. Posle oporavka od nekoliko meseci nastavio sam da radim. Čitav radni vek, 23 godine, proveo sam u Specijalnoj antiterorističkoj jedinici i Žandarmeriji.

Kako ste postali komandant? Kakav je vaš životni put?

Rođen sam u Nišu, u siromašnoj porodici, majka je umrla kada sam imao četiri godine, otac je nakon saobraćajne nesreće ostao invalid, na štakama, par godina pre smrti majke. Brat je stariji tri godine od mene i otac je dva puta hteo da nas odvede u sirotište jer od invalidske penzije nije mogao da nas izdržava i školuje. Što o tome da pričam? Imali smo kuću na periferiji grada, rasli kao svaka porodica u Srbiji, s mukom, kako drugačije, pomagali jedan drugom, ocu, ali hvala Bogu, sve to je za nama, imam suprugu i troje dece. A odmalena sam želeo da budem policajac, da sprovodim pravdu.
Svako ima svoj neki životni put. Otac nas je dok smo bili mali učio da budemo pošteni, a kada nešto radimo da radimo do perfekcije ili da ne radimo uopšte, da činimo dobro. I moj životni moto je čini dobro i dobrom se nadaj.

Zašto insistirate na detaljima?! Nikome nije bilo lako u Srbiji, pa ni nama. Ako sam hteo nešto da kupim ili izađem, morao sam da zaradim, radio sam različite poslove, na građevini, moleraj Već sa 12-13 godina. Brat i ja smo se oblačili u vojnom otpadu, jednostavno, nije bilo novca. To je tako bilo i eto, život nas vodi, svako ima svoj put. Brat i ja smo se 1991. prijavili na kurs za policajce, ja posle vojske i završene srednje saobraćajne škole. I krenuli smo na Kosovo, završili u Vučitrnu srednju školu unutrašnjih poslova i iste godine počeli da radimo. Ja u Prištini u Jedinici za specijalna dejstva, nakon nekoliko meseci u SAJ, brat kao policajac u Podujevu. Napredovao sam dokazivanjem kroz razne zadatke i nagrađivan raznim ordenjem.

Situacija na Kosovu je uvek bila problematična. Terorizam je egzistirao mnogo ranije nego što je to objavljivano. Već 1992. i 1993. hapsili smo Albance koji su počeli sa terorističkim delovanjem sa ciljem proglašenja takozvane Republike Kosovo. Mesta za strah nije bilo. Specijalac je spreman psihički i fizički, nema tu straha. To je moj posao, moj život. Ako je s druge strane terorista, neprijatelj, naoružan, znam da je spreman da puca i borim se, za sebe, svoje kolege i svoju državu. U više akcija je bilo pucnjave, razmene vatre s teroristima, pucali su na moje kolege i mene, bilo je poginulih, ranjenih na obe strane. I tada je samo jedna opcija u glavi ostaješ živ ako se braniš. U jednoj od akcija tamo u centru Prištine, gde je sada spomenik, pucali su na mene i moje kolege. Uzvratio sam i posledica je mogla da bude samo jedna. Da bude ranjen ili ubijen. U drugoj akciji hapsili smo sada uglednog političara

Haradinaja ili Tačija?

Nije reč o njima.

Kako ste izvodili operacije?

Služba u saradnji sa tužilaštvom prati ljude koji se bave kriminalom, nelegalnim stvarima, članove terorističkih organizacija, a mi po nalogu suda za hapšenje dobijamo potrebne podatke i izvršavamo zadatak kao taktička jedinica, pravimo taktički plan hapšenja tako da operacija ne ugrozi tu osobu, nas i pre svega građane. Nekada nemate mnogo vremena za pripremu, osobe iz kriminogene sredine žive u ilegali, pojave se u jednom selu danas, a juče su bili u nekom mestu neke druge države. U tim slučajevima nema vremena za pripremu, reaguje se odmah.

Bili ste u Prištini, brat u Podujevu, strahovali ste za njega?

Više sam brinuo za njega nego za sebe. Ja sam znao da idem u akciju, i unapred sam znao šta mogu da očekujem. On, kao i svaki drugi policajac, nikada nije znao šta da očekuje na ulici a za albanske teroriste oni su bili pokretna meta.

Vaš brat je u obaveštajnom odeljenju niške Žandarmerije i mogu se čuti optužbe da se bavi zelenašenjem, reketiranjem, iznudom?

Moj brat, pripadnici Žandarmerije i ja na raspolaganju smo da odgovaramo u svakom momentu pred sudom i Bogom. A sve to su laži i negativna kampanja koju ne znam ko forsira kako bi uništio Žandarmeriju i mene kao komandanta. Ali ukoliko je bilo ko, pa i moj brat, izvršio krivično delo, odgovaraće pred sudom.

Govori se da ste novi Legija?

Nikada sebe nisam poistovećivao sa nekim drugim! Ja nemam idole! I nikada ih nisam imao! Podsećam, JSO je imala 150, Žandarmerija broji 3.300 pripadnika i, da ne zaboravimo, ta ista Žandarmerija je razoružala JSO, uhapsila Legiju. Kako onda neko te stvari može da poistovećuje? Ako Žandarmerija za 12 godina postojanja nije uspela da stekne poverenje građana, nikada ga neće steći, a radi najsloženije i najteže zadatke u ovoj državi. Počev od suzbijanja terorizma na jugu Srbije do hapšenja okorelih kriminalaca. I, ko sada sprovodi Legiju i najveće kriminalce do suda i nazad?! Mi vodimo računa da ne pobegnu! Kako smo onda mi isti kao Legija, isti JSO?! Ne vidim drugi razlog osim da neko hoće da prikaže Žandarmeriju kao kriminalnu jedinicu. Nikada ne bih da budem Legija, običan sam čovek koji radi u Žandarmeriji koja je uhapsila tog Legiju.



Nisu vas smenili zbog spota, možda će da vas smene zbog plakata ili zelenašenja, reketiranja, iznude?

Odgovorno tvrdim da moj brat i navedeni pripadnici Žandarmerije nisu izvršili krivična dela koja im se pripisuju. Niko u ovoj Srbiji nije iznad zakona i ako bi se dokazalo da je neko odgovoran, pa bio to i moj brat, prvi bih ga uhapsio!

Istraga je naložena?

Istraga može biti pokrenuta protiv bilo koga, bilo je istrage i protiv mnogih visokih državnih funkcionera zbog sumnje da su sarađivali sa Šarićem i mnogih drugih, ali istraga nije isto što i dokaz da je neko učinio delo. A ako jeste, ima da odgovara, niko neće biti zaštićen, pa ni moj rođeni brat! I da ja nešto uradim, sam bih otišao tamo gde treba. Dajte da vidimo šta sam uradio i sam ću otići u pritvor.

Koja je razlika između vas i Legije?

Ja sam školovani policajac, general! Za 23 godine profesionalnog, savesnog i odgovornog rada dokazao sam se, bio sam i nagrađivan i unapređivan. Nisam dobijao državna odlikovanja, čak i od predsednika, zato što sam loš, zato što sam nekome čistio čizme, nego zato što sam se trudio da budem profesionalac i najbolji u svom poslu. Moji pretpostavljeni su to ocenjivali najvišim ocenama. Zašto bi mene neko upoređivao sa Legijom? Ne razumem.

Zašto ste hteli specijalnu jedinicu od 600 ljudi i šta bi bila njena namena? Koji su to tajni zadaci koje bi obavljala?

Najsloženiji bezbednosni zadaci zahtevaju izuzetno sposobne specijalce, treba izvršiti selekciju od oko 3.000 pripadnika Žandarmerije i posebno ih obučiti i opremiti za tako složene zadatke. Mislite da su svi isto sposobni? Nisu i nikada neće biti, ali moraju da ispunjavaju norme za ono što rade, da fizički izdrže veće napore. Pa ne možeš običnog policajca da pošalješ da hapsi teroristu koji puca s one strane, nisam ja to izmislio. Te jedinice postoje deset godina, ja sam samo napravio malu komandu koja će objedinjavati zadatke i vršiti pripremu za izvršenje složenih zadataka. Da razjasnimo, Žandarmerija je javna policija, nema tu tajni! Niko ništa ne može da uradi tajno, ako to čini neki pojedinac van zakona i van službe, odgovaraće.

Nema ništa tajno, kažete, da li ste bili tajno na Kosovu?

To je laž! Idem u Mitrovicu javno, ko može meni ili vama, ili bilo kome, da zabrani kretanje, da ne možemo u Mitrovicu ili Prištinu?! Bio sam u civilu, a ne u borbenoj opremi na Kosovu i obišao ljude. Imam tamo i prijatelje, i šta tu ima loše?

Kada ste poslednji put bili u Prištini? Tamo odlazite inkognito?

Ovo je moja država Srbija i odlaziću gde želim i kad budem želeo i to mi niko ne može zabraniti.

Kažete da odlazite kao civil, sa kojim zadatkom?

Da obiđem te ljude koji tamo žive, preživljavaju, šta je tu problem?! Uostalom, ako sam učinio neki propust, zna se kako se sprovodi smena i ko je nadležan. Ajde da vidimo šta sam ja to uradio van zakona! Ja sam profesionalac, to sam bio i ostaću i ne vidim razlog za smenu.

Ni zbog toga što ste dozvolili angažovanje jedinice, uključujući podizanje helikoptera, za snimanje spota jednog benda? Šta će Žandarmeriji spot, plakati, himna? Ko to finansira?

Lično, ne treba ništa od svega toga. Amadeus bend mi se pisanim zahtevom obratio sa željom da snime kadrove naših vežbi i naprave spot sa žandarmerijom. Prosledio sam zahtev direktoru policije, kao neposrednom starešini. Direktor je to odobrio i poslao takođe pisanu saglasnost (pokazuje dokument, p.a.). Uz zahtev je poslat i tekst pesme. U zahtevu je naveden i datum taktičke vežbe i besplatni koncert. Ništa ne radim bez odobrenja, MUP nema troškova za snimanje spota, jer mi svakodnevno radimo, moramo da se obučavamo za zadatke koje izvršavamo i to su kadrovi iz spota. Ono što MUP plaća, to je 200.000 dinara za krsnu slavu Žandarmerije, za koktel za zvanice.

Šta će Žandarmeriji krsna slava?

Da li smo mi srpska Žandarmerija?! Svaka jedinica ima krsnu slavu, kao i Vojska Srbije! Uostalom, kom Srbinu smeta da srpska Žandarmerija slavi krsnu slavu?!

U Žandarmeriji imate samo pravoslavce?

Ovo je država Srbija, zemlja srpskog naroda i ostalih naroda koji u njoj žive? Hoćemo li mi Srbi biti manjina u svojoj Srbiji? Koga vređa što sam ja Srbin? Poštujem moje sugrađane koji nisu Srbi i koji su druge verske pripadnosti. Volim svoju zemlju i ne znam zašto bi nekoga vređalo u ovoj Srbiji to što ja kažem sa ponosom da sam Srbin?

Imate i muslimane i katolike u jedinici?

Imamo. Hoćete da kažete da u nekoj zemlji gde je većinsko stanovništvo muslimanske veroispovesti treba da slave praznike neke druge vere?! Zašto MUP slavi slavu Svete trojice a ne praznuje neki drugi katolički, muslimanski običaj, jer gledajući po tome MUP ima više muslimana, katolika, nego cela Žandarmerija.

Himnu ste vi napisali?

Pa šta ima s himnom? Ja sam je pisao. Kome smeta himna, zakletva Žandarmerije koja je u skladu sa Ustavom i zakonima Srbije? Pominje se Kosovo, da nema života ni Srbije bez njega, pa je l Kosovo sastavni deo Srbije? Nisam šovinista, poštujem sve nacije. Ja samo volim svoj narod i svoju državu. Zakletva je na simboličan način pokazala ko smo i odakle potičemo. To je moja poruka pokolenjima, da znaju ko su, odakle su i da imaju čime da se ponose.

Spremni ste da date život

Za sve građane Srbije, za državu, u svakom trenutku, samo da bi Srbija bila bezbedna.

Plakati za dan Žandarmerije

Ne bavim se ja marketingom i nisam član muzičke grupe. Žandarmerija to nije radila, ko je štampao plakate ja ne znam. Amadeus bend drži koncert nakon taktičke vežbe i to uz odobrenje direktora policije.

Zašto toliko eksponirate Žandarmeriju?

Koga da se stidimo? Ko da nas se stidi? Pa mi smo građani Srbije, ovo nije tajna jedinica, ovo je jedan od načina da se približimo građanima i da znaju da, pored ostalih, uz nas mogu da budu bezbedni i da brine o njima.

Vi i policija ste u ratu. Zašto?

Nikakav sukob ili rat ne postoji, u policiji postoji jasna hijerarhija, poštujem sve svoje kolege i do sada nikada nisam imao problem ni sa kim.

Kako ocenjujete bezbednosnu situaciju u Nišu?

Zašto bih ja ocenjivao bezbednosnu situaciju u Nišu? Tom problematikom bavi se nadležna policijska uprava.

Sve te silne eksplozije

Neka se nadležne službe, policija, bave tim, a mi ćemo pomoći kada nas zovu.

Akcija hapšenja nekoliko pripadnika Žandarmerije, uključujući i vašeg brata, stopirana je nedavno s vrha?

Totalna neistina! Niko ne može da stopira takvu akciju!

Vlasnik menjačnice ubijen je nakon što je dao izjavu o reketiranju, pominjući i vašeg brata?

Neistina! Prvi sam tražio da se ispita o čemu se radi kada su mediji to objavili. Čovek jeste pomenuo pripadnika policije, ali ne mog brata. Da vam kažem, za tako ozbiljne optužbe, a reč je o pokušaju ubistva, ubistvu i likvidaciji, neko će morati da odgovara pred zakonom.

Pripadnici Žandarmerije obezbeđuju kriminalce? Koriste službena vozila van radnog vremena? Obezbeđuju lokale?

Ja nemam takve informacije o zloupotrebi ili organizovanom krivičnom delu pripadnika Žandarmerije, ali preduzimamo sve mere iz naše nadležnosti da to predupredimo. A obezbeđenje lokala van radnog vremena nije krivično delo, već poslovi nespojivi sa službom i ukoliko imamo dovoljno dokaza, procesuiraćemo svakog pripadnika.

Je li tačno da je bila jurnjave sa sedam automobila Žandarmerije?

Bajke nećemo ovde da pričamo. Totalna laž. Mi nemamo sedam džipova sa civilnim tablicama! Što mi koga da jurimo!

Načelnika Uprave kriminalističke policije?

Totalna neistina! Nakon pisanja u medijima, pozvao me načelnik UKP-a i rekao: Bato, izvini, nisam učestvovao u ovome, niti je meno ko jurio, ne znam o čemu se radi.

Ali ste prisluškivali i pratili dvojicu pukovnika Službe unutrašnje kontrole (SUK)?

Dobijena je informacija u obaveštajnom odeljenju da se neko raspituje o meni, zapravo o mom bratu A to odeljenje ima dužnost da štiti bezbednost pripadnika Žandarmerije i njihovih porodica.

Ko se raspitivao o vama?

Radnici te službe utvrdili su da se radi o dvojici kolega SUK-a. Napisana je beleška, predmet zatvoren po utvrđivanju identiteta i dostavljen Sektoru unutrašnje kontrole, kabinetu ministra i direktoru policije. Šta radi SUK, pitajte njih. Došli su do informacija da je reč o kolegama. Prosledio sam to sektoru kontrole i tražio da nam se obrate. Nemam potrebe da se pravdam, nikada ništa nisam uradio protiv zakona.

Komandant Žandarmerije ste postali 2009. Čiji ste?

Niko me nije gurao, ničiji nisam. Običan sam građanin, nisam imao političku vezu. Pozvao me je direktor policije Veljović, a ministar je tada bio Dačić, i rekao da je državni vrh odlučio da to budem ja. Meni to nije odgovaralo, porodica mi je ostala u Nišu, došao sam u stan od 40 kvadrata, na korišćenje, šta god neko nešto uradi, odgovoran sam, jer ja sam komandant Žandarmerije. Ko god nešto uradi ja sam prozvan. Šta sam ja dobio za to vreme od države?

Zašto prisluškujete dvojicu najbližih saradnika, pukovnika?

I to je neistina. Komanda Žandarmerije je baraka stara 40 godina i ne morate ništa da prisluškujete, zidovi su 10 santimetara, od kartona, zašto da prisluškujem, s kojim razlogom, i sa čim?! Sa dva kabla? Dva kabla neko sprovede i sluša?! Stavi dva kabla u uši i sluša? Žandarmerija nema opremu za prisluškivanje. A moja kancelarija na zidu ima 9-10 kablova

Devet, deset? Znači, ima više saradnika koje prisluškujete?

Ima! (smeh) Ti kablovi su postavljeni u slučaju nestanka struje za direktnu vezu, da mogu da komandujem. Ne bavim se ja kablovima, niti sam električar, niti radim u vezi, niti bih znao to

Imate nekoga ko bi to mogao da uradi?

A šta?

Da poveže kablove, za prisluškivanje saradnika?

A šta da čujete od ljudi iz susedne sobe iz koje, kao i iz hodnika, sve čujete i inače?

Želite da imate sve pod kontrolom i da znate šta ko i misli?

Ja sam komandant Žandarmerije, radim najsloženije bezbednosne poslove i zadatke. Ne znam što bih se bavio time, šta bih saznao? Imam više od 100 podređenih starešina i ja izdajem naredbe, jasna je linija subordinacije i hijerarhije. Nemam nameru da se zanimam za to šta ko misli, tu smo da radimo svoje zadatke profesionalno. 

Red, rad, disciplina i Fejsbuk

Uveli ste u Žandarmeriju strogoću tipa Legije stranaca?

Nisam bio u Legiji stranaca, niti me interesuje kako je kod njih. Interesuje me samo red, rad i disciplina, i, poštovanje zakona. Inače, kada ste već na međunarodnom polju, postoji odlična saradnja i razmena naših oficira sa specijalnim jedinicama francuske žandarmerije. Sve žandarmerije u svetu su unutrašnje vojske države, koje rešavaju unutrašnje probleme. Tako i naša, samo što je u sastavu policije, dok je u drugim državama to samostalna jedinica koja odgovara ministarstvima policije i odbrane. Vojnička disciplina unutar žandarmerije je oduvek postojala. Istina je da sam je ja pooštrio i tražio da se uz to bezbednosna kultura podigne na najviši nivo. Mi smo poslednji koji se angažuju kada su u pitanju najsloženiji bezbednosni zadaci. Ako mi ne možemo da uradimo zadatak, nema tog ko će doći posle nas.

Zašto se jedan komandant Žandarmerije oglašava na Fejsbuku?

Postoje tri moja profila, prati ih 15.000 ljudi, i njima se bave uglavnom administratori, oglasio sam se svega dva, tri puta, kada sam morao da se izjasnim i kada nisam imao drugi način da odgovorim na neistine.