Gerila je nužnost

Izložbu, u kojoj se autorka bavi pojmom slobode nasuprot društveno-političkih okolnosa kakve danas poznajemo, čini serija fotografija i video-rad Room With a Point of View (soba sa tačkom gledišta). Posetioci izložbe imali su priliku da vide 11 crno-belih fotografija, na kojima je nago muško telo u prvom planu ispred uglavnom poznatih (monumentalnih) mesta u ovom gradu. Kako je navedeno u pratećem tekstu izložbe, umetnica se svojim radom obraća prvenstveno mladim ljudima u Srbiji: onima koji ne vide drugu perspektivu do napuštanja zemlje, onima koji se osećaju izopštenim iz savremenog društveno-političkog okvira, onima koji žele da progovore, onima koji žele nešto da promene, onima koji ostaju.

Projekat je idejno nastao pre pune tri godine. Niz događaja koji su krajem 2010. godine usledili u gradu u kom sam rođena i odrasla, doveli su me do poražavajućih zaključaka o sopstvenoj poziciji. Čini mi se da je tada, prvi put, u meni nadvladao osećaj nemoći u odnosu na devastirano društvo u kom živim. Potpuna dekadencija sistema vrednosti, homofobija, ksenofobija, otupelost i pomirljivost javnosti na niz, meni lično, neshvatljivih događaja podstakli su u meni želju da ispričam jednu veoma intimnu priču. Serija fotografija koja je prikazana na izložbi zapravo predstavlja emocionalni autoportret, bez obzira na to što je sam subjekt nago muško telo, kaže umetnica Ema Sabo o ideji nastanka izložbe.

O samoj realizaciji izložbe i gerilskoj akciji tim povodom, umetnica kaže: Fotografije su nastale početkom 2011. godine, gerilska akcija tim povodom je bila uslovljena administrativnim poteškoćama i samom činjenicom da u zakonu ne postoji stavka koja bi mene i ljude sa kojima sam radila pravno zaštitila tokom same realizacije. Dakle, gerila je nužnost, a ne cilj. Danas sam sigurna da je sam način realizacije doprineo tome da radovi jasno govore ono što sam imala na umu, adrenalinski šok usled straha i ogromne želje da to izvedemo proizveo je neverovatnu sinergiju koja je jasno vidljiva na fotografijama, a pogotovo na dokumentarnim snimcima korišćenim u video-radu, koji je takođe izložen.
Ema Sabo se, kako sama kaže, u radu bavi intimnim narativima, bez pretenzije na angažovanu umetnost, iako sam čin izlaganja transformiše samo delo, upravo zbog niza mogućih čitanja koja upisuju nova značenja u sam rad.